Ognjen Đurđev, bokser: Olimpijska medalja san
Ognjen Đurđev iz Kovilja osvojio je bronzanu medalju, u kategoriji do 66 kilograma. na Prvenstvu Evrope u boksu za juniore, koje je održano u Anapi u Rusiji.
Ovaj petnaestogodišnji momčić je učinio ono što niko nije za svoje mesto u pesničenju. Kovilj ima dobre rvače, ali boks klub nema. Ognjena je boks privukao zato što je to pojedinačni sport i karijeru je počeo u BK Novi Sad, pre dve godine. Tu je ostao godinu, pa se prebacio u BK Vojvodina, gde mu je trener Jovan Ružić. Inače, četiri godine Đurđev je proveo i na rvačkoj strunjači, a trenirao je i fudbal u FK Šajkaš.
- Ovo je moj najveći uspeh u boksu – počeo je Ognjen. – Prvi meč dobio sam bez borbe, u drugom sam slavio i u okršaju za finale izgubio sam od domaćeg borca Igora Ignjaceva, ali sam već obezbedio bronzu. Želeo sam medalju više nego išta i uspeo sam, a tek sam prvu godinu u juniorskoj konkurenciji. Bilo je prilično teško osvojiti odličje, jer potrebno je mnogo rada i odricanja.
Sa ostalim drugarima je proveo 12 dana na pripremama u Koviljači i vodio ih je selektor Dragan Vasiljević – Durunga.
- Kada sam osvojio medalju i popeo se na treću stepenicu pobedničkog postolja, bio sam presrećan. To je bilo ispunjenje mog sna, a moji drugari su me sačekali već kada sam silazio s ringa, čestitali mi onako iz srca i tada su me obuzele emocije, pa sam i zaplakao. Tom medaljom čestitao sam sestri Maji rođendan – naglasio je.
Posle meča u četvrtfinalu poslao je poruku kući da će se boriti za zlato, ali nije uspeo, ali ne tuguje kako kaže vreme radi za njega.
- Na aerodromu su me sačekali otac Stevan, majka Radojka, sestra Maja i devojka Ana. Bio sam više nego uzbuđen. Odatle smo toišli u Kovilj, malo se počastili i sutradan sam morao u školu, jer sam prvi razred i opredelio sam se da učim za nautičkog tehničara – rekao je Đurđev.
Ni u školi nisu ostali imuni na uspeh njihovog učenika. Svi su mu čestitali.
- Bilo je mnogo učenika koje nisam upoznao,a čestitali su mi, a meni je to drago i ceo život ću pamtiti. Od kluba dobio sam poklone, dres Vojvodine i novčanu nagradu. To se sve dogodilo na prvoligaškom meču između BK Vojvodine i kragujevačkog Radničkog, kada sam ušao u ring. A nmi aplauzi koji su se prolomili salom, nikada neću zaboraviti – iskreno je rekao ovaj momčić.
Nisu sve ambicije ovog Koviljčana time ispunjene. Naprotiv.
- Moja velika želja je učešće na olimpijskim igrama i naravno – medalja. Znam da sve to treba mnogo rada i odricanja, a ja sam spreman na to, jer i vreme mi je saradnik – iskren je Đurđev.
M. Pavlović