Огњен Ђурђев, боксер: Олимпијска медаља сан
Огњен Ђурђев из Ковиља освојио је бронзану медаљу, у категорији до 66 килограма. на Првенству Европе у боксу за јуниоре, које је одржано у Анапи у Русији.
Овај петнаестогодишњи момчић је учинио оно што нико није за своје место у песничењу. Ковиљ има добре рваче, али бокс клуб нема. Огњена је бокс привукао зато што је то појединачни спорт и каријеру је почео у БК Нови Сад, пре две године. Ту је остао годину, па се пребацио у БК Војводина, где му је тренер Јован Ружић. Иначе, четири године Ђурђев је провео и на рвачкој струњачи, а тренирао је и фудбал у ФК Шајкаш.
- Ово је мој највећи успех у боксу – почео је Огњен. – Први меч добио сам без борбе, у другом сам славио и у окршају за финале изгубио сам од домаћег борца Игора Игњацева, али сам већ обезбедио бронзу. Желео сам медаљу више него ишта и успео сам, а тек сам прву годину у јуниорској конкуренцији. Било је прилично тешко освојити одличје, јер потребно је много рада и одрицања.
Са осталим другарима је провео 12 дана на припремама у Ковиљачи и водио их је селектор Драган Васиљевић – Дурунга.
- Када сам освојио медаљу и попео се на трећу степеницу победничког постоља, био сам пресрећан. То је било испуњење мог сна, а моји другари су ме сачекали већ када сам силазио с ринга, честитали ми онако из срца и тада су ме обузеле емоције, па сам и заплакао. Том медаљом честитао сам сестри Маји рођендан – нагласио је.
После меча у четвртфиналу послао је поруку кући да ће се борити за злато, али није успео, али не тугује како каже време ради за њега.
- На аеродрому су ме сачекали отац Стеван, мајка Радојка, сестра Маја и девојка Ана. Био сам више него узбуђен. Одатле смо тоишли у Ковиљ, мало се почастили и сутрадан сам морао у школу, јер сам први разред и определио сам се да учим за наутичког техничара – рекао је Ђурђев.
Ни у школи нису остали имуни на успех њиховог ученика. Сви су му честитали.
- Било је много ученика које нисам упознао,а честитали су ми, а мени је то драго и цео живот ћу памтити. Од клуба добио сам поклоне, дрес Војводине и новчану награду. То се све догодило на прволигашком мечу између БК Војводине и крагујевачког Радничког, када сам ушао у ринг. А нми аплаузи који су се проломили салом, никада нећу заборавити – искрено је рекао овај момчић.
Нису све амбиције овог Ковиљчана тиме испуњене. Напротив.
- Моја велика жеља је учешће на олимпијским играма и наравно – медаља. Знам да све то треба много рада и одрицања, а ја сам спреман на то, јер и време ми је сарадник – искрен је Ђурђев.
М. Павловић