Mladen Bojinović, bivši kapiten „orlova”, o renesansi srpskog rukometa

Pobedom protiv Slovenije “orlovi” su izborili plasman na Svetski šampionat.

– Bitno je da držimo kontinuitet. Posle evropskog, sada smo izborili učešće i na svetskom prvenstvu. Time smo dokazali da imamo kvalitet. Selektor Toni Đerona je naparvio dobar spoj iskustva i mladosti. Vidi se veliki pomak u igri. Pobediti odličnu Sloveniju dva puta uzastopno jeste veliki uspeh.

Kako uspostaviti sistem koji bi doneo dobre rezultate i našim klubovima?

– To je pitanje za ljude koji vode klubove, ali je neophodno to što pre rešiti. Klub ne sme da bude na klackalici i zato treba napraviti dugoročne planove. U rukometu je to lakše učiniti nego u fudbalu ili košarci, jer su manja ulaganja. Rumuni su pravi primer. Oni su15 godina ulagali kako bi se vratili u vrh. Počeli su od Čeleny kupa, a sada njihove ekipe osvajaju evropske trofeje. Nešto slično možemo i mi da uradimo.

Odličili ste se za povratak u Banju Luku po završetku igračke karijere?

– Mora se znati ko si, šta si i odakle si. Poštujem korene, otac sam troje maloletne dece. Mislim da je u ovom globalnom sistemu najzdravije odrastati u domaćem okruženju. Dok sam igrao, decu gotovo nisam ni viđao, sve je isprogramirano i to je bio razlog što sam se vratio. Korona virus je samo ubrzao konačnu odluku. Njihova reakcija mi je potvrdila da nisam pogrešio.  Moj stav je da deca idu kod nas u osnovnu i srednju školu, a fakultet završe u inostranstvu, zbog veće sigurnosti i mogućnosti napredovanja. To ne znači da naše društvo u narednom periodu neće po kvalitetu života da stigne zapadne zemlje.

Dugi je ostao u rukometu i odlučio se za rad sa decom. Svoje bogato iskustvo sa parketa prenosi najmlađima u kampu koji se održava od 30. juna –  07. jula ove godine u Trebinju.

–  Moj plan je bio da ostanem u rukometu kao trener ili u sportskom sektoru nekog kluba. Kamp je nastao sasvim spontano. Slučajno sam došao u trebinjski “Grad sunca”. Takav kompleks nisam video nigde u Evropi. Tada se rodila ideja o kampu, koju sam realizovao sa prijateljima. Prvi je uspešno održan prošle godine, kada je bilo 62– oje dece. Očekujem ove godine mnogo veći broj polaznika. Kamp je drugačiji od ostalih. Ne želim da pravim komercijalu, predavači nisu zvezde, već treneri koji se bave edukacijom mlađih kategorija. Plan i program sam pravio u saradnji sa Živojinom Maksićem, dugogodišnjim pomoćnikom selektora Srbije Ljube Obradovića. Program se bazira na vraćanju dobrog dela sporta iz prošlosti u kombinaciji sa modernim shvatanjima, da se deci približi profesionalni rukomet.

Šta bi to konkretno značilo?

–  Kod nas sportisti razmišljaju o ručku i plati, gde da treniraju. Na Zapadu je to sve isplanirano. Igrači treba da razmišljaju samo o treningu i utakmicama. Želim da deca koja dođu u kamp imaju osećaj kao da su u PSŽ– u. Dobijaju opremu i najkvalitetniju rukometnu loptu. Smeštaj je odličan, ishrana kvalitetna i isprogramirana. Prisustvo medicinskih stručnjaka je konstantno, a na početku kampa se rade zdravstvene provere. Ima malo i vojnog režima, da se smanji uticaj društvenih mreža i interneta.  Za sedam dana ne može se učiniti puno, ali sam siguran da je to dovoljno vremena da zavole rukomet. Hoću da napravim kamp u kome ću dovesti decu iz celog sveta u Republiku Srpsku na nedelju dana. Biće to praznik rukometa..

Kamp je otvoren za saradnju sa svima?

– Svako može da dođu u kamp. Moji prijatelji iz igračkih dana  su i prijatelji kampa. Prošle godine su promoteri bili rukometaši Vladimir Vranješ i Fahrudin Melić, fudbaleri Emir Spahić i Igor Joksimović, a podršku su poslali Mikael Hansen i Nikola Karabatić. Sa Hansenom imam interni dogovor da dođe u Trebinje. Očekujem dolazak Mileta Isakovića, Momira Ilića i ostalih igračkih zvezda srpskog i jugoslovenskog rukometnog prestiža.

Srđan Antić