BO­ŠKO BUM­BIĆ ZA "DNEVNIK" Spar­tak pre­kret­ni­ca se­zo­ne

Liderska pozicija u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS), kao i treće mesto, samo pobeda manje od samog vrha ABA 2 lige, ali i polufinale Kupa Radivoja Koraća razlog su za veliko zadovoljestvo košarkaša Vojvodine pred poslednju trećinu sezone. Jedan od onih koji su doprineli tome je i defanzivni specijalista Novosađana, Boško Bumbić. Crveno-bele boje obukao je ove jeseni, posle igara u drugoligaškom Staru, u kojem je privukao pažnju na sebe, o čemu je govorio na početku intervjua za "Dnevnik".

– U Star sam došao iz crnogorske lige, iz Bijelog Polja, gde sam u potpunosti izgubio samopouzdanje, što mi je najviše falilo. Kada sam preko leta tražio klub, kontaktirao me je bivši igrač Stara, ali i Partizana, Marko Čakarević. Savetovao me je da bi prelazak u Star bio dobar potez. Čuo sam se i sa tadašnjim trenerom Aleksandrom Komnenićem, koji mi je poručio da bi trebalo da budem jedan od vodećih. Dobro me je prihvatio, dao mi odrešene ruke i dosta slobode, što mi je kao mladom igraču bio veoma važno. Prijalo mi je vreme u Staru, a Komnenić mi je dosta pomogao i što se tiče stvari van košarke – naveo je Bumbić.

Poznato je da Star ima ulogu u tome da razvija igrače, čiji bi naredni korak potencijalno mogao da bude Vojvodine i viši rang. Upravo to je bio put Čačanina.

– Star je filijala Vojvodine, tako da sam konstantno bio na radaru. Kada sam potpisivao za Star, pričali su mi da iz Vojvodine prate Drugu ligu i u tom momentu mi je u glavi bila baš Vojvodina. Imali smo jako dobru sezonu, tu je bio iskusni Danilo Mijatović, sa kojim se i dan-danas redovno čujem.

Zatim je usledilo ono što je i bilo "prirodno". Dobre partije Bumbića su preporučile najvećem novosadskom klubu, čiji projekat je uporedio sa onim iz njegovog rodnog grada.

– Prelazak u Vojvodinu značio je i prelazak na dosta viši nivo. Odmah se to oseti - košarkaška legenda Željko Rebrača je predsednik kluba, ali konstantno daje savede i dosta pomaže. Vojvodina me dosta podseća na Borac Čačak, koji je slično izgledao. Kada sam tamo bio, igrali su isto KLS i ABA 2 ligu i tada smo osvajanjem regionalnog takmičenja ušli u ABA ligu. Nadam se da ću to uraditi i sa Vojvodinom. Iz dana u dan klub napreduje, što košarkaški, što u nekim drugim stvarima. koje mi igrači osećamo van parketa. Igrački, sve se više usavršavam, a kao mladom igraču znači mi i saradnja sa trenerom Milošem Isakov-Kovačevićem. Dosta je zahtevan, ali će mi ovaj period dosta pomoći u daljoj karijeri. Naravno, dobijam i veliku podršku od saigrača, sa kojima komuniciram i dobijam savete.

O Spartaku, Megi, Partizanu...

Bumbić je posebno oduševio na jednom od mečeva sezone za Vojvodinu. U punoj maloj sali Spensa, Novosađani su u velikom derbiju pobedili Spartak u ABA 2 ligi i to posle zaostatka od 18 razlike. Jedna od ključnih sekvenci bila je ona beka crveno-belih, kada je za kratko vreme poremetio napad suparnika, ukrao nekoliko lopti i dao vetar u leđa saigračima.

– Taj duel bio je prekretnica sezone, što na timskom, što na individualnom planu. Spartak je najveći rival i kada ga pobedite, cela ekipa se digne. Sa klupe sam gledao kako ekipa gubi i jedva čekao da uđem, kako bih energijom mogao da pomognem. Poklopilo se sa mojim ulaskom, kada sam presekao neke lopte iz kojih smo dali lake poene. Posle je išlo lakše, kada smo počeli da verujemo. Pobeda nad velikim rivalom je ogroman motiv za dalji rad.

Ubrzo je došao i Kup Radivoja Koraća, na kojem je Vojvodina ostavila najbolji utisak, iako se nije domogla trofeja.

– Organizacija je bila odlična, osećali smo se vrhunski. Vreme provedeno na Kupu sa ekipama višeg ranga... Jedva čekaš da se dokažeš i odmeriš snage sa njima.

U četvrtfinalu, žreb je odlučio da Novosađani odmere snage sa Megom. Odavno nije viđena takva dominacija KLS-ligaša nad abaligašem - u jednom momentu, Vojvodina je imala i plus 27, da bi na kraju slavila sa 100:92.

– Nisam očekivao da bi razlika u jednom momentu mogla da bude baš tolika. Bez obzira na viši rang, znali smo da možemo da igramo sa njima, znali smo šta nam je cilj i gde može da bude naša prednost. Dobro smo se spremali za tu utakmicu, otvorili je odlično kroz odbranu i videli da možemo sa njima. Poklopile su se neke stvari, diktirali smo tempo, služio nas šut i na kraju smo zasluženo slavili.

Kao nagrada za sve urađeno do sada, usledio je okršaj sa Partizanom u polufinalu. I to kakav. Vojvodina je u 35. minutu bila na samo minus tri, da bi potom iskustvo rivala presudilo.

– Nadam se da ćemo u budućnosti imati još neku priliku da se odmerimo sa njima. Partizan je sigurno jedna od najboljih ekipa u Evropi i jedva smo to čekali. Veliko iskustvo, atmosfera u prepunoj hali, koju još nisam doživeo. Mnogo lep doživljaj bio je igrati protiv najboljih u Evropi i kada sa strane stoji Željko Obradović, najbolji trener Evrope.

​​​​​​​Do juče sa Avramovićem na basketu, a danas...

Bumbić je istakao i koji trenutak mu je bio posebno upečatljiv protiv Partizana i tiče se njegovog sugrađanina.

– Izdvojio bih momenat, u kojem sam se našao na parketu zajedno sa prijateljem i komšijom Aleksom Avramovićem. Sa njim sam igrao zajedno basket dok sam bio mlađi, a uspeo je da napravi ovakvu karijeru... Mnogo je lep osećaj bio kada sam imao priliku da ga čuvam. Redovno se čujemo i dobijam savete od njega. Pričali smo i posle i rekao je da imamo sjajnu ekipu i da zaslužujemo ABA ligu – poručio je Bumbić.

Svi ti uspesi iziskivali su i velike napore, a crveno-bele tek očekuju najveći izazovi.

– Velike stvari su iza nas, ali se ne zadovoljavamo. Znamo šta nam je cilj na kraju sezone - ulazak u ABA ligu i prvo mesto u KLS. Ovi rezultati su normalni, kada imamo takve ambicije. Nećemo se zaustaviti i daćemo sve od sebe da ostvarimo zacrtano. Sve je super do sada, ali nema zadovoljavanja – precizira još jednom Boško Bumbić za kraj razgovora.

Vuk-Miloš Petrović