БО­ШКО БУМ­БИЋ ЗА "ДНЕВНИК" Спар­так пре­крет­ни­ца се­зо­не

Лидерска позиција у Кошаркашкој лиги Србије (КЛС), као и треће место, само победа мање од самог врха АБА 2 лиге, али и полуфинале Купа Радивоја Кораћа разлог су за велико задовољество кошаркаша Војводине пред последњу трећину сезоне. Један од оних који су допринели томе је и дефанзивни специјалиста Новосађана, Бошко Бумбић. Црвено-беле боје обукао је ове јесени, после игара у друголигашком Стару, у којем је привукао пажњу на себе, о чему је говорио на почетку интервјуа за "Дневник".

– У Стар сам дошао из црногорске лиге, из Бијелог Поља, где сам у потпуности изгубио самопоуздање, што ми је највише фалило. Када сам преко лета тражио клуб, контактирао ме је бивши играч Стара, али и Партизана, Марко Чакаревић. Саветовао ме је да би прелазак у Стар био добар потез. Чуо сам се и са тадашњим тренером Александром Комненићем, који ми је поручио да би требало да будем један од водећих. Добро ме је прихватио, дао ми одрешене руке и доста слободе, што ми је као младом играчу био веома важно. Пријало ми је време у Стару, а Комненић ми је доста помогао и што се тиче ствари ван кошарке – навео је Бумбић.

Познато је да Стар има улогу у томе да развија играче, чији би наредни корак потенцијално могао да буде Војводине и виши ранг. Управо то је био пут Чачанина.

– Стар је филијала Војводине, тако да сам константно био на радару. Када сам потписивао за Стар, причали су ми да из Војводине прате Другу лигу и у том моменту ми је у глави била баш Војводина. Имали смо јако добру сезону, ту је био искусни Данило Мијатовић, са којим се и дан-данас редовно чујем.

Затим је уследило оно што је и било "природно". Добре партије Бумбића су препоручиле највећем новосадском клубу, чији пројекат је упоредио са оним из његовог родног града.

– Прелазак у Војводину значио је и прелазак на доста виши ниво. Одмах се то осети - кошаркашка легенда Жељко Ребрача је председник клуба, али константно даје саведе и доста помаже. Војводина ме доста подсећа на Борац Чачак, који је слично изгледао. Када сам тамо био, играли су исто КЛС и АБА 2 лигу и тада смо освајањем регионалног такмичења ушли у АБА лигу. Надам се да ћу то урадити и са Војводином. Из дана у дан клуб напредује, што кошаркашки, што у неким другим стварима. које ми играчи осећамо ван паркета. Играчки, све се више усавршавам, а као младом играчу значи ми и сарадња са тренером Милошем Исаков-Ковачевићем. Доста је захтеван, али ће ми овај период доста помоћи у даљој каријери. Наравно, добијам и велику подршку од саиграча, са којима комуницирам и добијам савете.

О Спартаку, Меги, Партизану...

Бумбић је посебно одушевио на једном од мечева сезоне за Војводину. У пуној малој сали Спенса, Новосађани су у великом дербију победили Спартак у АБА 2 лиги и то после заостатка од 18 разлике. Једна од кључних секвенци била је она бека црвено-белих, када је за кратко време пореметио напад супарника, украо неколико лопти и дао ветар у леђа саиграчима.

– Тај дуел био је прекретница сезоне, што на тимском, што на индивидуалном плану. Спартак је највећи ривал и када га победите, цела екипа се дигне. Са клупе сам гледао како екипа губи и једва чекао да уђем, како бих енергијом могао да помогнем. Поклопило се са мојим уласком, када сам пресекао неке лопте из којих смо дали лаке поене. После је ишло лакше, када смо почели да верујемо. Победа над великим ривалом је огроман мотив за даљи рад.

Убрзо је дошао и Куп Радивоја Кораћа, на којем је Војводина оставила најбољи утисак, иако се није домогла трофеја.

– Организација је била одлична, осећали смо се врхунски. Време проведено на Купу са екипама вишег ранга... Једва чекаш да се докажеш и одмериш снаге са њима.

У четвртфиналу, жреб је одлучио да Новосађани одмере снаге са Мегом. Одавно није виђена таква доминација КЛС-лигаша над абалигашем - у једном моменту, Војводина је имала и плус 27, да би на крају славила са 100:92.

– Нисам очекивао да би разлика у једном моменту могла да буде баш толика. Без обзира на виши ранг, знали смо да можемо да играмо са њима, знали смо шта нам је циљ и где може да буде наша предност. Добро смо се спремали за ту утакмицу, отворили је одлично кроз одбрану и видели да можемо са њима. Поклопиле су се неке ствари, диктирали смо темпо, служио нас шут и на крају смо заслужено славили.

Као награда за све урађено до сада, уследио је окршај са Партизаном у полуфиналу. И то какав. Војводина је у 35. минуту била на само минус три, да би потом искуство ривала пресудило.

– Надам се да ћемо у будућности имати још неку прилику да се одмеримо са њима. Партизан је сигурно једна од најбољих екипа у Европи и једва смо то чекали. Велико искуство, атмосфера у препуној хали, коју још нисам доживео. Много леп доживљај био је играти против најбољих у Европи и када са стране стоји Жељко Обрадовић, најбољи тренер Европе.

​​​​​​​До јуче са Аврамовићем на баскету, а данас...

Бумбић је истакао и који тренутак му је био посебно упечатљив против Партизана и тиче се његовог суграђанина.

– Издвојио бих моменат, у којем сам се нашао на паркету заједно са пријатељем и комшијом Алексом Аврамовићем. Са њим сам играо заједно баскет док сам био млађи, а успео је да направи овакву каријеру... Много је леп осећај био када сам имао прилику да га чувам. Редовно се чујемо и добијам савете од њега. Причали смо и после и рекао је да имамо сјајну екипу и да заслужујемо АБА лигу – поручио је Бумбић.

Сви ти успеси изискивали су и велике напоре, а црвено-беле тек очекују највећи изазови.

– Велике ствари су иза нас, али се не задовољавамо. Знамо шта нам је циљ на крају сезоне - улазак у АБА лигу и прво место у КЛС. Ови резултати су нормални, када имамо такве амбиције. Нећемо се зауставити и даћемо све од себе да остваримо зацртано. Све је супер до сада, али нема задовољавања – прецизира још једном Бошко Бумбић за крај разговора.

Вук-Милош Петровић