Udružene istorija fudbala i povijest nogometa

 Čim ga je postavio na internet, počeo je svakodnevno da raste broj poseta zainteresovanih i iz najljućih zabiti bivše Juge. Kako i ne bi, s obzirom na to da je prikupio impresivno obilje raznovrsnog materijala od 1922, kad je fudbala na našim prostorima još uvek bio u svom „paleolitu“, ali je tada organizovan prvi šampionat Kraljevine SHS.

Nije često da se ljudi tako mladi kao Nebojša, zainteresuju za istoriju, pa makar i fudbalsku, ali je on neumoran entuzijasta. Sve sistematizovano u tom onlajn almanahu, zahtevalo je vremena, strpljenja i kontakata s bezbroj ljudi, dok su istrage po arhivama trajale bar osam godina. A krenuo je s ne baš toliko grandioznim ambicijama.

„Prateći nižerazredne lige, odmalena sam slagao statistiku i nameravao da sve stavim u „Enciklopediju fudbalskih klubova Srbije. Želeo sam da u nju uđu svi koji postoje, bez obzira na rang, sve do 1992. No, nije bilo dobre volje mnogih, koji ne vode baš mnogo računa o svom istorijatu, pa čak ne znaju ni najbanalnije fakte. Zato sam nakon nekoliko godina morao odustati od ideje“, objašnjava Jakovljević.

Ali, pošto je ostalo mnogo prikupljenog materijala, nije želeo da ga pusti u vetar. Nastavio je da istražuje pa naleteo na sajt koji minuciozno objedinjuje istoriju fudbala u Mađarskoj i odmah krenuo da pravi nešto slično za teritoriju svoje domovine. A počeo je od nule, na internetu zakupio poseban domen i sam ga uređivao, okupivši nekoliko ljudi slične provenijencije s balkanskih prostora. Zatim je prilježno nastavio da svoju knjigu u elektronskoj formi dopunjava. A imalo se i čime. Jer, zamislio je da sajt bude specijalizovna digitalna arhiva Prve i Druge Jugoslavije, dakle od 1918. do 1992.

„Ranije me taj period nije privlačio, ali sam shvatio da je onaj pre Drugog rata praktično „prazan“ i prepun mitova, koje su mnogi po sopstvenom nahođenju izmišljali. Zato sam morao da zakopam duboko u prošlost, da bih potpuno shvatio kako je funkcionisala sama organizacija fudbalske igre tog doba“, objašnjava Jakovljević.

Uspešno je identifikovao, gotovo do u detalje, sve prvoligaške utakmice između dva rata i svaki postignuti gol. Ustanovio je, između ostalog, da je u tom periodu 999 igrača obuvalo kopačke za klubove, koji su nastupali u elitnom fudbalskom prvenstvu, a nije pronašao imena za samo 24. Zaista impresivan, „rudarski“ posao. Uskoro će izaći iz štampe Nebojšina knjiga o svim domaćim fudbalskim takmičenjima do 1941.

Da se sve ne svede samo na puke brojke i imena, Jakovljević je sajt nakrcao i brojnim zanimljivostima. Recimo, da je 1939, u skladu s iznuđenom decentralizacijom Kraljevine, dogovorno rasformiran Jugoslovenski nogometni savez, iz kojeg su nastali Srpski loptački savez, Hrvatski nogometni savez i Slovenska nogometna zveza. Hrvati su već sledeće godine igrali međunarodne utakmice, a Srbi, iako su takođe imali pravo, nisu ga

nikad iskoristili iz nepoznatih razloga. (Možda da ih, kao i mnogo puta, ne optuže za unitarizam.) Nakon osnivanja NDH, hrvatska reprezentacija je nastavila gde je stala i prvi selektor bio joj je Bernard Higl, ranije reprezentativac Jugoslavije i prvotimac zagrebačkog „Građanskog“. Nakon rata je trenirao „Dinamo“, s kojim je 1951. osvojio Kup FNRJ, a od 1956. do 1958. bio pomoćnik slavnog Sepa Herbergera u reprezentaciji Nemačke, tada svetskog prvaka. U Srbiji je oporavak fudbala trajao više meseci jer je sve što je umelo da pika loptu pohrlilo u Beograd. A trčalo se po travi širom centralne Srbije i tokom okupacije. 

Kad je trebalo organizovati prvi posleratni šampionat, nije se moglo jer je u Srbiji rasformirano mnogo klubova, da se i tako raskrsti sa svime što je postojalo u prethodnoj „truloj državi“ i „tamnici naroda“. Spekulisalo se o tome da je „Crvena zvezda“ nastala od predratne „Jugoslavije“, što nije tačno, osim što joj je dekretom dodeljeno njeno igralište. Takođe nije istina da je OFK „Beograd“ naslednik romantičnog BSK-a, a zagrebački „Dinamo“ čuvenog „Građanskog“. Sajt podseća i na potonje velike uspehe jugoslovenskih klubova iz veoma kvalitetne Prve lige, kao i reprezentacije, neprevaziđene majstore kakvi su bili Yajić, Katalinski, Oblak, Šurjak, braća Sušić i mnogi drugi, ali ne zaobilazi ni, čini se, još brojnije njihove neuspehe na međunarodnom nivou. Nažalost, i oni su deo istorije, koja bi da se najradije zaboravi.

Skroman je Nebojša, ali ne krije da je imao i prosvetiteljske ambicije, radeći na poslu kakav se obično poverava čitavim institutima.

„Želeo sam da ispravim brojne izmišljotine i greške, koje se već godinama iznova ponavljaju u našoj štampi i ostalim medijima. Ima ih čak i u statistikama FSJ-a, kao udruga i saveza nastalih nakon raspada SFRJ, čak mnogo više nego po neoficijelnim izvorima. Zato sam hteo da što više ljudi sazna podatke iz autentičnih dokumenata i vidi nepoznate, požutele fotografije iz, za sport romantičnih vremena“, kaže Nebojša.

Nakon popularne TV serije Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“ te njenog drugog i trećeg dela, mnogi ljubitelji fudbala su zainteresovani i za period pre Prvog mondijala odigranog 1930. u Urugvaju. A na sajtu je i obilje podataka o nastupima reprezentacije te zanimljivih anegdota koje su se zbile pre i nakon utakmica domaćeg prvenstva.

Jakovljević je i koautor šest knjiga posvećenih fudbalu u bivšoj Jugoslaviji, a očekuje da će ih biti još, da bi se nostalgičari podsetili na mnogo toga dobrog, ali i tužnog u istoriji najnarodskijeg sporta zemlje koje više nema.

Stevan Miler