Šezdeset godina od ulaska RFK Novi Sad u prvu ligu Jugoslavije (2)
Ulazak „kanarinaca“ na prvoligašku scenu u sezoni 1961/62. godine, za ondašnje fudbalske prilike u bivšoj SFRJ, bilo je prvorazredno iznenađenje.
Ne samo zato što u svojim redovima, u to vreme, nisu imali zvučna imena, već prvenstveno zbog stila i načina igre koji su promovisali i na kome su istrajavali. Nastupali su dresovima plavo žute boje i bili prepoznatljivi. Po njima ih je legendarni „Politikin“ sportski novinar Ljubiša Vukadinović prozvao „kanarinci“, a pesnik Miroslav Antić, osvedočeni fan kluba, posvetio im je i pesmu.
– Na bezmalo svim utakmicama kod kuće redovno je bilo oko 8.000 do 10.000 gledalaca, a gostovanja Crvene zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama pratilo je i do 20.000. Za tri prvoligaške sezone gubili smo i dobijali sijaset utakmica, ali sa „velikom četvorkom“, izuzimajući splitski Hajduk, imali smo pozitivan skor - priseća se Branimir Vratnjan, jedan od najstandardnijih u ekipi koju su sa klupe predvodili Hugo Ruševljanin i Ferenc Arok.
Na gostovanjima se, veli, teško dolazilo do bodova. Od gotovo stotinak odigranih prvoligaških utakmica posebno pamti pobedu nad Dinamom u Zagrebu - 3:0. „Modri“ su početkom šezedesetih godina imali moćan sastav, koji su predvodili Škorić, Rudi Belin, Perišić, Kobešćak, Zambata...
– Dinamovci su ušli u meč opušteno misleći da će nas, kao novajlije, dobiti glat. Naš tim tokom svih 90 minuta funkcionisao je besprekorano. Junak utakmice bio je Pirmajer sa dva prelepa gola. Po meni, to je bila njegova najbolja utakmica u dresu „kanarinaca“ na kojoj je definitivno potvrdio svoj vanserijski talenat i najavio potonju uspešnu karijeru - kaže Vratnjan, navodeći kao zanimljivost da su u Zagreb, nakon kvara autobusa kod Šida, stigli autostopom smešteni u 20 novih autobusa iz Makedonije koji su išli na testiranje u Ljubljanu.
Od svih odigranih prvoligaških utakmica za „kanarince“ posebnu težinu i značaj imale su sa gradskim rivalom Vojvodinom. Starijeg prvoligaša predvodio je kapiten Žarko Nikolić, a igrali su još Vereš, Svinjarević, Bena, Vučinić, Takač...
– Bio je to početkom šezdesetih godina praznik fudbala u Novom Sadu. Stadion Vojvodine bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a o svakoj odigranoj utakmici pričalo se danima pre i posle nje... Za tri godine odigrali smo ukupno šest prvenstvenih mečeva, ne računajući one u Kupu. Tri smo dobili, dve su završene nerešeno, a jednom smo poraženi - kaže Vratnjan, prisećajući se da je Verešu dao dva gola, od čega jedan u Kupu. Prvoligaški let „kanarinaca“ okončan je nakon tri godine. Prve 1961/62. završili su kao deseti, već sledeće sezone, u proširenoj ligi sa 14 klubova, zauzeli su osmo mesto, ispred Vojvodine i Hajduka. U sezoni 1963/64. ispali su iz lige kao trinaestoplasirani.
– Samo jedan bod nedostajao nam je da izbegnemo selidbu u Drugu ligu Nažalost, mnogo štošta u tim poslednjim kolima, dogovorenim rezulatatima pojedinih konkurentskih klubova, nije zavisilo od nas- sa setom se priseća Vratnjan tih svojih najtežih dana provedenih u jatu „kanarinaca“.
Igrao je Vratnjan u svojoj prebogatoj karijeri sa više stotina igrača, ali Dušana Klipu,kapitena „kanarinaca“, po svojim igračkim i ljudskim kvalitetima, izdvaja kao posebnog.
– Bio nam je istinski uzor na terenu i u svlačionici, ali i negovanju duha zajedništva. Pokazao je to bezbroj puta, a najviše kada je već dobijeni stan ustupio Vlaškom smatrajući da je njemu potrebniji i da će za ekipu igrati sa još većim elanom - veli Vratnjan, dodajući da je iskazana nesebičnost kapitena pozitivno delovala na moral cele ekipe.
Nakon seobe u Drugu ligu, za godinu dana, bezmalo gotovo ceo tim razleteo se na sve četiri strane sveta. Pirmajer je završio u Partizanu, Kozlina u Hajduku, Brzić je ostao u Novom Sadu, ali je plavu žuti dres zamenio crveno belim Vovodine....Pre nego što će, na poziv legenadarnog menadžera Ace Obradovića, otići u Crvenu zvezdu, Vratnjan je za za RFK Novi Sad odigrao još jednu sezonu u Drugoj ligi.
– Klubovi „velike četvorke“ tražili su me i ranije, ali Ruševljanin nije dozvolio da odem. Govorio je da sam, kao standardan igrač prve postave, neophodan i važan deo ekipe. Praktično odradio sam ceo petogodišnji ugovor i nakon odigranih 240 utakmica, „u paketu“ sa bekom Acom Stojanovićem stigao sam u Crvenu zvezdu.
Proveo je u našem najtrofejnijem klubi dve godine, odigrao 73 utakmice, sa Vladicom Popovićem, Borom Kostićem, Veljkom Aleksićem, mladim Draganom Džajićem... Najupečatljivije mu je u sećanju ostala nezaboravna turneja po Srednjoj i Južnoj Americi koja je trajala bezmalo dva meseca. Za vreme provedeno u Crvenoj zvezdi imao je priliku da bliže upozna Acu Obradovića, koji je, uz Huga Ruševljanina, bio začetnik menadžerskog rada u klubovima.
– Nezahvalno ih je upoređivati, tim pre što su radili u različitim sredinama i uslovima. Svako na svoj način dao je doprinos u mojoj karijeri, a Huga bi posebno izdvojio zbog izuzetne posvećenosti i predanosti poslu kao i velikog motivatora. Pitao se praktično za sve, od boje dresova do određivanje taktike za svaku utakmicu, znao je da nagradi, ali kazni igrače za nedisciplinu i neposlušnost. Njegova reč se poštovala, kao i odluke koje su se bespogovorno izvršavale - kaže Vratnjan.
Od šest klubova za koje je igrao u bezmalo 20–godišnjoj karijeri ovaj 83.godišnji Novosađanin najponosniji je, kaže, na pet godina provedenih u redovim „kanarincima“. Deo je generacije koja je u stogodišnjoj istoriji kluba, jamčano, ostavila najdublji trag, a pojedinci, Pirmajer, Kozlina, Brzić... iz jat „kanarinaca“ dosegli do velikih klubova, zavidne karijere i reprezntativnih nastupa.
Kosta Rajević
