Nemanja Matić: Ne treba nikada da se stidimo toga ko smo i šta smo

U Amfiteatru ove naučno-obrazovne institucije okupilo se gotovo neverovatnih 400 slušalaca zanimljive priče 30-godišnjeg asa, rođenog u Vrelu kod Uba.

- Ni sam ne znam čime sam zalužio ovoliku pažnju - iskreno je Matić počeo razgovor sa studentima. - Srećan sam što sam u Novom Sadu, čast mi je da sedim ispred vas i biću potpuno otvoren za sve ono što vas zanima, jer nemam pred vama nikakvih tajni.

Govoreći o razvojnom putu koji je prošao tokom svih godina bavljenja fudbalom, visoki vezni fudbaler je istakao:

- Od pete godine sam počeo da trčim za fudbalskom loptom, a moja majka to nije želela tada da prihvati. Sve do neke 12. godine sam se igrao na terenu, a onda su počeli da nailaze i prvi problemi. Prešao sam u Crvenu zvezdu i u njoj ostao četiri godine i bilo je tamo lepih, ali i onih drugih događaja. Na kraju sam bio oteran iz kluba i prešao sam u redove Partizana. Posle godinu i po dana oteran sam i odatle i vratio sam se u Ub. Posle nekog vremena, pogađate već, bio sam oteran i odatle. Dešava se čoveku da padne u životu, ali sam baš tada naučio da je važno to koliko brzo se podigne i nastavi da ide svojim putem. Narednih šest prelepih meseci sam proveo u trećeligašu Kolubari iz Lazarevca i tamo sam sazreo kao čovek i kao igrač.

Iskreno, nisam znao

Zamolili smo Nemanju da nam kaže da li je pretpostavljao koliko je je popularan s Srbiji i koliko ga narod ovde voli.

- Znam da igram u jednom od najvećih klubova, ali ponekad zaista nisam svestan te svoje popularnosti. Prepuna sala na fakulttu mi je dokazala da radim nešto dobro za moju zemlju i da sam na putu da ostavim neki trag za sobom, čineći dobre i prave stvari. Ne bežim od toga da budem primer mladima, svi uspešni ljudi to treba da rade i pokažu put do uspeha naraštajima koji dolaze.

Dobre igre su Matiću bila najbolja preporuka za zainteresovanost klubova iz inostranstva.

- Dobio sam ponudu da odem na desetodnevnu probu u slovačku ekipu Košice, a onda i potpišem ugovor na četiri godine. U toj sredini sam dalje napredovao, igrao sve bolje, pa mi je, posredstvom vašeg sugrađanina Bore Filipovića stigao poziv selektora Slobodana Krčmarevića, a na predlog Vladimira Vermezovića, da zaigram za mladu reprezentaciju Srbije. Imao sam sreću da tamo radim sa Janom Kozakom, stručnjakom koji je bio i selektor Slovačke, koji je ostavio dubok trag na moje fudbalsko umeće.

Tada su sjajnom fudbaleru počele da stižu ponude iz velikih, ma najvećih evropskih i svetskih klubova.

- Kada su mi saopštili da me traži Čelzi nisam mogao da verujem. Pitao sam ljude da li se to šale sa mnom... Otišao sam na Stamford bridž i, za promenu, posle nekog vremena bio - oteran. Otišao sam u holandski Vitese, a onda je stigao i poziv Benfike. U Portugalu sam nastavio da se unapređujem, da igram sve bolje, ali sam i promenio svoju ulogu u timu. Trener Žorhe Žesus mi je, zbog strašne konkurencije na mestu ofanzivnog veznog, predložio da pređem u defanzivni red, objasnivši da sam mu baš tu najpotrebniji i da mogu da postanem jedan od najboljih fudbalera. Prihvatio sam, ćutao i trenirao, iako me je trener maltretirao svakodnevno, terajući me da gledam vlastite treninge, pronalazim greške i ispravljam ih. Nije mi bilo lako tih dana, ali sam istrajao i shvatio da je sve u velikom, teškom i upornom radu.

Neka im je na čast

U britanskim medijima pojavila se informacija da postoji određeni bojkot fudbalera Junajteda prema Nemanji Matiću zbog njegovog odbijanja da na dresu nosi cvet maka.

- Nema tu šta da se kaže, neka im je načast. Što se mene tiče, mogu da napišu šta god žele, a ja sam svoj stav jasno izneo u javnosti.

Usledile su Nemanjine sjajne partije, upotpunjene trofejima osvojenim s Benfikom i, nekako logično, posle svega stigao je poziv Žozea Murinja da se vrati u Čelzi.

- Želeo sam da svima, pa i sebi, pokažem koliko vredim i prihvatio sam novi izazov. Rezultat znate: proveo sam tamo 3,5 sjajne godine i osvojio s ekipom dve titule prvaka Engleske i jedan trofej u Kupu. Lagano se bližilo vreme da menjam sredinu i baš tada je stigao poziv Mančester junajteda. Moram da ispričam jednu anegdotu: dok sam bio u Kolubari prišao mi je jedan fudbalski agent i ponudio da mi “sredi” prelazak u Crvenu zvezdu ili Partizan. Saslušao sam ga i rekao - neću. Bio je zatečen... Pomalo i bezobrazno pitao me je gde ja to onda želim da igram. Odgovorio sam - u Mančester junajtedu. A poziv ovog velikana sada je bio predamnom. Prešao sam na Old Traford i, evo, i dan danas uživam i živim svoj san.

Ljudima u Srbiji odavno je poznato da je Nemanja Matić veliki i iskreni patriota i da svoju ljubav svakodnevno dokazuje na delu.

- Odnos prema Srbiji potekao je iz moje roditeljske kuće, u kojoj sam bio vaspitavan da volim svoju zemlju. Volim sve naše ljude i znam da u njima ima mnogo više vrlina i kvaliteta nego što to pokazuju. Otac me je naučio pravim vrednostima i svestan sam da u Srbiji, kao i ovde među vama, živi veliki broj mladih ljudi koji će jednoga dana postati veliki u onom čime se budu bavili. Upravo zbog toga nastojim da im budem pravi primer, da u meni vide idola, komšiju i druga i da ne treba da ih traže negde napolju, u inostranstvu. Znam da kao narod možemo da promenimo način razmišljanja o nekim stvarima, ali sam siguran i u to da ne treba nikada da se stidimo toga ko smo i šta smo.

Razmena poklona

Dekan profesor dr Nebojša Maksimović iskoristio je priliku da Nemanji Matiću uruči poklon, majicu s grbom Fakulteta sporta i fizičke kuluture u Novom Sadu, a Nemanja je uzvratio poklonivši prvom čoveku ove institucije svoj dres iz reprezentacije Srbije.

Aplauz je ođeknuo Amfiteatrom fakulteta posle ovih reči, a onda je neko upitao za već famozni cvet maka i odbijanje Nemanjino da ga nosi na dresu, kao i to da li mu je neko iz Mančestera ili od saigrača prigovorio zbog takve odluke.

- Niko mi ništa nije rekao.

Slušaoce je zanimalo i da čuju zbog čega navijači Murinja zovu i Specijalnim.

- Ne znam, iskreno. Možda zbog svih tih silnih trofeja koje je u karijeri osvajao, a možda i zbog njegovog odnosa prema igračima, s kojima često ume da sedi pre treninga i priča na razne teme. Ima poseban odnos prema svim ljudima iz kluba u kom radi, kako prema spremačici, kafe-kuvarici, tako i prema članovima uprave, fudbalerima...

Pitanja su se množila, a izdvojili smo na kraju i ono o najtežem porazu u karijeri.

- Bilo je puno poraza, ali mi je emotivno najteže pao neuspeh u duelu sa Švajcarskom na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Znam da smo pružili sve od sebe, izgubili smo tu utakmicu i, da, to je svakako bio moj nateži neuspeh - odgovorio je Nemanja Matić, koji je za iskrene odgovore bio nagrađen još iskrenijim aplauzom studenata i profesora novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, ali i nekih drugih fakulteta, polaznika kursa za trenersku B licencu, stručnjaka i ljubitelja fudbala koji su imali sreće da zauzmu mesto u sali.

        A. Predojević