Milan Lazarević, desni bek Voše: Zdrava konkurencija prija

-To je ta zdrava priča u Vojvodina – komentariše dilemu Milan Lazarević. – Na svakoj poziciji imamo po dvojicu kvalitetnih igrača. Nema greške, za bilo koga da se šef odluči u datom trenutku. On rotira Bjekovića i mene, što je sasvim u redu. Prvenstvo je dugo, dosta je utakmica u nizu, valja snagu sačuvati i svaku utakmicu započeti stopostotno spreman. Mislim da Bjeković i ja možemo da pružimo manje  -više slične partije i da zdravom konkurencijom jedan drugoga vučemu u pozitivnom smeru.

Lazarević je pre 11 godina, kao 14-godišnjak stigao u Novi Sad iz Milića, mesta svog rođenja u Republici Srpskoj. Igrajući u mlađim kategorijama RFK Novi Sad na Detelinari, brzo je sebi trasirao put ka reprezentatvnim srpskim selekcijama svoga uzrasta. Odrastao u porodici, u kojoj je obrazovanje bilo prioritet svih prioriteta (otac je doktor ekonomije, majka ekonomista, a brat na putu ka zvanju programera), Milan nije izneverio porodične standarde. Uz fudbal, diplomirao je i stekao zvanje ekonomiste.

- Sve se može postići, pod uslovom da dobro planirate prioritete i vreme u kome ćete zadatke da realizujete – kaže Lazarević. – Meni jeste škola bila prioritet, ali su fudbalski poslenici uočili moj talenat i predočili mi šta i koliko mogu na tom polju. Šef Vojvodinine omladinske škole Duško Grujić me je primetio na nekom turniru i ja sam uskoro postao član kadetske ekipe kluba u kome sam i danas.

U međuvremenu, Lazarević je, kako sam voli da kaže, „zaobilaznim putem“ želeo da bude na terenu umesto na klupi. Igrajući u Proleteru, potom u Radu, stigao je do Letonije, gde je boravio jednu sezonu.

- Dobre igre u Radu primetili su inostrani skauti – podseća naš sagovornik. – Najpre sam išao na probu u Nižnji Novgorod, ali je ponuda iz beloruskog Ruh Bresta bila prihvatljivija. U međuvremenu, tamo je promenjena uprava, prelazni rok isticao i ja sam se našao u letonskoj Lijepaji. Bio je to period prepun stresa, koji bih najradije da izbrišem. Iskreno, malo sam potcenjivao Letonce, ali, ispostavilo se, bilo je to prelepo iskustvo. Ponudili su mi da produžim ugovor na još dve godine, ali Vojvodina je bila brža. I tako je završen moj „zaobilazni put“ do prvog tima Vojvodine. Novi Sad je moj grad, tu sam fudbalski odrastao i želim da u dresu Vojvodine krenem ka Evropi.

U minulih 11 utakmica, Lazarević je imao zavidan učinak od 2,14 preciznih centaršuteva u proseku po utakmici (15/7), što je najbolji superligaški prosek u sezoni. Prosek bi išao do 3,00 uzmemo li u obzir činjenicu da je u dve utakmice na terenu bio tek po sedam minuta.

- To je podatak koji me raduje i koji me motiviše da budem još precizniji u ofanzivnim zadacima, mada je moj prvenstveni zadatak u defanzivi. Generalno sam zadovoljan sobom, mada tu još postoje elementi na kojima radim. Konekcija sa šefom i njegovim saradnicima je na najvišem nivou i u tome i jeste osnovna vrednost današnje Vojvodine. Kao član tako vredne ekipe, verujem da mogu da izrastem u kvalitetnog beka – optimistički je razgovor završio desni bek Vojvodine Milan Lazarević.  

L. Bakmaz