(INTERVJU) Uroš Stamenić: Spreman sam da se suočim sa izazovom

On je  u Novi Sad došao kao klinac, a onda je odrastao i stasavao u Vošinoj školi, prolazeći praktično kroz sve kategorije, a već su, evo, tri sezone kako je s prvim timom. Međutim, nikako mu ne uspeva da konačno  postane standardni član prve postave i igrač koji će biti baš bitan za igru crveno-belih. Konstantno je tu negde, ali ne uspeva da preskoči barijeru koja razdvaja talente od važnih igrača. Na zlatiborskim pripremama, utisak je, nameće se i šef struke Radoslav Batak sve češće mu ukazuje priliku.

Uroše, jesi li spreman da pružiš treneru dokaz da si igrač za velika dela?

- Pre tri godine bio sam priključen prvom timu i bio sam tada starter čak i u evropskoj konkurenciji – sedeći na terasi hotela „Palisad“, počeo je priču 21-godišnji Beščanin. – Posle toga desilo se šta se desilo, ne bih se prisećao tih dana, pa sam otišao na pozajmicu u novosadski Proleter. To mi je dosta pomoglo, imao sam priliku da često igram i izgrađujem se,to me je i vratilo u fudbalski život. Od dolaska u Vošu trenera Bataka, dobio sam njegovo poverenje i pokazao mi je da ozbiljno računa na mene. Sada je sve na meni, želim i rešen sam da se dokažem na terenu i siguran sam da sam spreman da se suočim sa tim izazovom.

Fudbaleri Vojvodine danas će odigrat poslednju trening utakmicu na Zlatiboru, protiv Mladosti iz Podgorice koja će zaigrati u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Podgoričane s klupe predvodi trener Dejan Vukićević, koji je nekada bio šef stručnog štaba i u Vojvodini, a susret počinje u 18 časova.

Nekoliko godina unazad, utisak je, u klubu nije bilo dovoljno sluha da se istrpi tvoja mladost i očekivane oscilacije u formi?

- Ono što je najgore i zbog čega i samom sebi zameram jem to što u početku nije ni postojao razlog da me bilo ko istrpi. Igrao sam dobro, bio uvek među najboljima, a onda sam iznenada bio potisnut u drugi plan i nikako nisam dobijao pravu šansu da pokažem da li sam ili nisam igrač za Vojvodinu. Sve to sobom je vuklo i rađanje doze sumnje u sopstvene mogućnosti, odnosno nedostatak samopouzdanja. Srećom, sada su počeli da duvaju neki drugi vetrovi. Šef mi još od kraja prošlog prvenstva daje šansu i trudim se da je maksimalno iskoristim. Zadovoljan sam svojim igrama, čini mi se da je i s Batakom isti slučaj, pa ću nastaviti da radim ovako i mislim da nikakvih problema u tom slučaju neće biti.

Uskoro će uslediti i početak sezone, a ciljevi su veoma visoko postavljeni?

- Naš cilj je da uđemo u grupnu fazu Lige Evrope, što bi bio istorijski uspeh za klub. To je, po meni, realan domet, jer ne znam u suprotnom zbog čega bismo se ovoliko spremali i trenirali ako to ne možemo da ostvarimo. Razmišljamo samo o plasmanu u grupu, a ne zadovoljavamo se samo drugim, trećim ili četvrtim kolom. Jeste činjenica to da smo ostali bez trojice-četvorice standardnih igrača koji su izneli čitavu prošlu sezonu i da još uvek nismo pronašli adekvatne zamene za njih, Meleg je, uz to, s mladom reprezentacijom, ali Vojvodina je veliki klub i siguran sam da će sve nedostatke kompenzovati. Novi igrači, od kojih je većina njih još uvek na probi, tek moraju da se dokažu, a vremenom će se videti da li su prava pojačanja.

Kada bi ti bio trener, kako bi definisao ono što ovoj ekipi trenutno nedostaje?

- Možda bismo morali da pronađemo klasičnog centarfora, jednog igrača u sredini terena i štopera. Ukoliko bismo uspeli da ih dovedemo, naše ambicije u Evropi, kao i u  domaćem prvenstvu ostale bi veoma visoke...

Šta znači to - „visoke“?

- To znači da bismo išli da osvojimo titulu! Sad, koliko je to realno ili nije – na znam, ali to jeste naš cilj. Zvezda i Partizan kao najveći konkurenti u borbi za vrh dovode dosta igrača, ali se time ne opterećujemo.

Saša Popin, dvometraš koji bi mogao da postane novi fudbaler novosadskog kluba i koji je pre dva dana doputovao na Zlatibor, juče se priključio treninzima. U prepodnevnim satima, doduše, na programu je bio trening bez lopte, na kojem se radilo na snazi. Popin, Bubalo i Brazilac Alveš su trenirali posebno s trenerom Goranom Vrkićem, a popodne su radili sa ekipom.

Vojvodina je klub koji stvara igrače , ali već neko vreme nema momaka koji bi predstavljali njenu budućnost. Od generacije fudbalera rođenih 1995. godine, nije bilo nove na kojoj bi se gradila igra?

- To i jeste naš najveći peh poslednjih godina. Naša škola je jedna od najboljih, ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu, a već duži period nije izbacila ni jednog konkretnog igrača. Zbog čega je tako – ne znam, ali je činjenica to da su se u poslednje vreme često menjale uprave i možda se u toj činjenici krije odgovor na ovo pitanje. Nadam se da će u narednom periodu to da se promeni i da će klub ponovo crpeti igrače iz sopstvenog podmlatka – kazao je Uroš Stamenić, krilčni napadač koji je rešen da se konačno dokaže da je fudbaler plemenitog kova.   

Tekst i foto: A. Predojević