(ИНТЕРВЈУ) Урош Стаменић: Спреман сам да се суочим са изазовом

Он је  у Нови Сад дошао као клинац, а онда је одрастао и стасавао у Вошиној школи, пролазећи практично кроз све категорије, а већ су, ево, три сезоне како је с првим тимом. Међутим, никако му не успева да коначно  постане стандардни члан прве поставе и играч који ће бити баш битан за игру црвено-белих. Константно је ту негде, али не успева да прескочи баријеру која раздваја таленте од важних играча. На златиборским припремама, утисак је, намеће се и шеф струке Радослав Батак све чешће му указује прилику.

Уроше, јеси ли спреман да пружиш тренеру доказ да си играч за велика дела?

- Пре три године био сам прикључен првом тиму и био сам тада стартер чак и у европској конкуренцији – седећи на тераси хотела „Палисад“, почео је причу 21-годишњи Бешчанин. – После тога десило се шта се десило, не бих се присећао тих дана, па сам отишао на позајмицу у новосадски Пролетер. То ми је доста помогло, имао сам прилику да често играм и изграђујем се,то ме је и вратило у фудбалски живот. Од доласка у Вошу тренера Батака, добио сам његово поверење и показао ми је да озбиљно рачуна на мене. Сада је све на мени, желим и решен сам да се докажем на терену и сигуран сам да сам спреман да се суочим са тим изазовом.

Фудбалери Војводине данас ће одиграт последњу тренинг утакмицу на Златибору, против Младости из Подгорице која ће заиграти у квалификацијама за Лигу Европе. Подгоричане с клупе предводи тренер Дејан Вукићевић, који је некада био шеф стручног штаба и у Војводини, а сусрет почиње у 18 часова.

Неколико година уназад, утисак је, у клубу није било довољно слуха да се истрпи твоја младост и очекиване осцилације у форми?

- Оно што је најгоре и због чега и самом себи замерам јем то што у почетку није ни постојао разлог да ме било ко истрпи. Играо сам добро, био увек међу најбољима, а онда сам изненада био потиснут у други план и никако нисам добијао праву шансу да покажем да ли сам или нисам играч за Војводину. Све то собом је вукло и рађање дозе сумње у сопствене могућности, односно недостатак самопоуздања. Срећом, сада су почели да дувају неки други ветрови. Шеф ми још од краја прошлог првенства даје шансу и трудим се да је максимално искористим. Задовољан сам својим играма, чини ми се да је и с Батаком исти случај, па ћу наставити да радим овако и мислим да никаквих проблема у том случају неће бити.

Ускоро ће уследити и почетак сезоне, а циљеви су веома високо постављени?

- Наш циљ је да уђемо у групну фазу Лиге Европе, што би био историјски успех за клуб. То је, по мени, реалан домет, јер не знам у супротном због чега бисмо се оволико спремали и тренирали ако то не можемо да остваримо. Размишљамо само о пласману у групу, а не задовољавамо се само другим, трећим или четвртим колом. Јесте чињеница то да смо остали без тројице-четворице стандардних играча који су изнели читаву прошлу сезону и да још увек нисмо пронашли адекватне замене за њих, Мелег је, уз то, с младом репрезентацијом, али Војводина је велики клуб и сигуран сам да ће све недостатке компензовати. Нови играчи, од којих је већина њих још увек на проби, тек морају да се докажу, а временом ће се видети да ли су права појачања.

Када би ти био тренер, како би дефинисао оно што овој екипи тренутно недостаје?

- Можда бисмо морали да пронађемо класичног центарфора, једног играча у средини терена и штопера. Уколико бисмо успели да их доведемо, наше амбиције у Европи, као и у  домаћем првенству остале би веома високе...

Шта значи то - „високе“?

- То значи да бисмо ишли да освојимо титулу! Сад, колико је то реално или није – на знам, али то јесте наш циљ. Звезда и Партизан као највећи конкуренти у борби за врх доводе доста играча, али се тиме не оптерећујемо.

Саша Попин, двометраш који би могао да постане нови фудбалер новосадског клуба и који је пре два дана допутовао на Златибор, јуче се прикључио тренинзима. У преподневним сатима, додуше, на програму је био тренинг без лопте, на којем се радило на снази. Попин, Бубало и Бразилац Алвеш су тренирали посебно с тренером Гораном Вркићем, а поподне су радили са екипом.

Војводина је клуб који ствара играче , али већ неко време нема момака који би представљали њену будућност. Од генерације фудбалера рођених 1995. године, није било нове на којој би се градила игра?

- То и јесте наш највећи пех последњих година. Наша школа је једна од најбољих, не само у Србији, већ и у читавом региону, а већ дужи период није избацила ни једног конкретног играча. Због чега је тако – не знам, али је чињеница то да су се у последње време често мењале управе и можда се у тој чињеници крије одговор на ово питање. Надам се да ће у наредном периоду то да се промени и да ће клуб поново црпети играче из сопственог подмлатка – казао је Урош Стаменић, крилчни нападач који је решен да се коначно докаже да је фудбалер племенитог кова.   

Текст и фото: А. Предојевић