Golman Vojvodine Lazar Carević nesavladan 360 minuta u prvenstvu

Samo je o elementima igre svoga tima govorio i o nameri da sastav, koji dobije njegovo poverenje, učini na terenu sve što je do njega i da pravovremenim odgovorima na svakom delu terena, u svakom minutu utakmice, sledi uputstva sa treninga i dogovor iz svlačionice.

Članovi uprave su mu poverovali, igrači takođe, ali pravo otkrovenje za sve jeste blanko poverenje navijača koji su na premijeru sa Napretkom stigli u zavidnom broju. Gde su bili i videli, opet su se vraćali. Odgovor igrača Vojvodine na navijačko poverenje preslikan je sa tri pobede i jednim nerešenim rezultatom, bez primljenog gola. Šest sati, ili 360 minuta nije se tresla mreža golmana Lazara Carevića, jedinog nesavladanog čuvara mreže u prva četiri kola.

– Prijaju takvi statistički podaci – saglasan je golman Carević, koji je iz Barselone letos stigao u Novi Sad. – Prihvatam to kao kompliment meni, ali ću ja da ga podelim sa celim timom,  naročito sa saigračima u odbrambenoj liniji i u manevru, ali i sa našim napadačima, jer odbrana počinje od njih. Naravno da celom timu, ali i svima kojima je do Vojvodine stalo, i znači i dosta govori to što nismo primili gol. Mađutim, još je važnije da imamo igru, imamo rezultat, da pobeđujemo i da dobro stojimo na tabeli.

Sećanjem u Barseloni, emocijom u Budvi sa rodbinom Lazar Carević ne krije da je Novi Sad ispunilo sva njegova očekivanja. Naročito je o navijačima govorio u superlativima. Na utakmicama ima i podršku njemu bliskih posmatrača.

– Leto je, Budva puna turista sa svih strana, a ja znoj prolivam u Veterniku – u šali je Carević prokomentarisao pitanje o nostalgiji. – Meni je sada najvažnije da sam na golu, da branim i da u kontinuitetu imam dobar učinak. Nisam sam u Novom Sadu, navijači nas prate sve do Kragujevca. Verujem da će ih biti i u Lazarevcu i svugde gde budemo gostovali. I moja braća su redovni posetioci Vojvodininih utakmica. Njih trojica, moj rođeni brat Milan i braća od stričeva Igor i Nemanja su uz nas, na svakoj utakmici. Puno mi znači njihovo prisustvo na tribinama.

Svaki igrač Vojvodine, na upit o ličnim vrednostima, uz ocene o njegovom doprinosu rezultzatima hvale vrednim, u prvi plan istaknuće tim i trenera Rastavca. Takvu sliku odaju i za vreme utakmica, bez obzira da li su domaćini ili na gostujućem terenu. Rezultati svedoče o načinu igre i njenom nivou, a njihov stav prema obavezama i saigračima svedočiće o temeljima na kojima su rezultati postizani.

– Atmosfera u klubu, na svim nivoima, temelj je našem izdanju na početku sezonu – kazao je crnogorski reprezentativac iz Budve. – Forma je na takmičarskom nivou, sve se lepo razmotava u prvenstvu. Ostaje žal za ona dva boda protiv Spartaka kod kuće, ali šta da se radi, igrali smo dobro, zaslužili smo pobedu, ocenio je to i Spartakov trener, postigli smo gol, nije registrovan, sad šta je tu je... Trener je tražio da se na to ne vraćamo. Ponekad, ne možemo da odolimo... Šteta, imali bismo 12 bodova, koliko i Zvezda. Trebalo je s njima da igramo za vikend, ali utakmicu odložiše. Sada imamo vremena da se još bolje pripremimo i da u Lazarevac krenemo po tri boda. A Zvezdu ćemo kada dođe na red...

U Barseloni je proveo četiri godine. Ceni da nije dobio šansu koju je, po sopstvenom mišljenju, zaslužio. Bliski mu prijatelji ostadoše u tom gradu, sedištu jednog od svetski vrednih kolektiva za čije utakmice su pretplatne karte rasprodate još pre početka takmičenja.

– Lepo je iskustvo iza mene. Sanjao sam prelep sportski san. Ali, mene više vuče želja da skoknem do Budve, nego do Barselone. U međuvremenu, u Novom Sadu sam prezadovoljan i odnosom uprave i načinom kako su me navijači prihvatili, branim što je za golmana najvažnije i zato hvala treneru Rastavcu koji je imao poverenje u mene. Ubeđen sam da je ovaj tim Vojvodine sposoban da izgura sezonu u istom ritmu i da je povratak kluba na evropsku scenu izvestan – kazao je za Dnevnik golman Vojvodine i crnogorske reprezentacije 23-godišnji Lazar Carević.

        L. Bakmaz