Fudbaleri Vojvodine imaju za čim da žale posle derbija s Čukaričkim
Baš teško bilo je fudbalerima Čukaričkog i Vojvodine da pokažu sve što umeju u derbiju 21. kola prvenstva Srbije.
Zaleđen, tvrd i težak teren, međutim, nije sprečio igrače dve odlične ekipe da povedu žestoku borbu, koja je trajala praktično tokom svih 90 i nešto minuta. Posle superzanimljive, otvorene, efikasne, ali i utakmice protkane žestokim duelima, u kojoj niko nije želeo da prizna poraz, a na njegovom rubu plesala su oba sastava, susret je završen rezultatom 3:3. Razloga da žale zbog takvog epiloga mnogo više imaju Novosađani, jer su treći pogodak primili u 98. minutu, praktično kada je nadoknada od sedam minuta već bila istekla.
- Čukaričkom je pripalo prvo poluvreme, a nama nastavak susreta – rekao je Nenad Lalatović, trener Vojvodine. – Teren je bio zaleđen i jako, jako težak za igru, pa su se igrači obe ekipe s naporom kretali po njemu. Prvi gol primili smo posle kardinalne greške naše zadnje linije i golmana Simića, koji je izgubio orijentaciju, što je omogućilo domaćinu da se podigne i zaigra sjajno. Čukarički ima odličan igrački fond i isto takvog trenera, kao i Galeta Obradovića... Da Vojvodina ima jednog čoveka koji je barem upola kao gospodin Obradović, ko zna gde bi joj bio kraj. Ne bih komentarisao neke sporne situacije iz samog susreta, bila je to odlična, evropska utakmicav u kojoj bi, da je mogla da bude na tribinama, publika uživala. Nerešen ishod je, s obzirom na sva dešavanja, bio najrealniji epilog.
Dosta lako je domaćin stigao do prednosti od 2:0 već u 11. minutu. Smušeno je delovala odbrana Novosađana, pa su „brđani“ mogli da steknu još ubedljivije vođstvo nakon sjajnog šuta Docića i pogođene prečke. Tek tada je počela da se budi i novosadska „stara dama“, koja je čak postigla i jedan gol, ali je on bio poništen zbog toga što je, po proceni arbitra Milanovića, Miljan Vukadinović napustio s loptom granice igrališta.
Zabrinuli su se navijači „stare dame“ kada je, u nadokandi vremena, kapiten Nikola Drinčić morao da napusti teren zbog povrede. Do nje je došlo prilikom duela s predvodnikom tima „brđana“ Markom Docićem.
- Na jučerašnjem treningu povređeno mesto našeg kapitena izgledalo je bolje – rekao je dr Vladimir Čolaković. – Doduše, ostao mu je na kolenu trag protivničkih krampona, ali mi se čini da će Drinčić biti spreman da pomogne ekipi u susretu s Voždovcem, koji se igra u sredu.
- Zaista ne mogu da budem objektivan kod te situacije – rekao je Vukadinović. – Neki tvrde da je sve bilo regularno, drugi, pak, svedoče da je lopta prešla gol-aut liniju, a sudija je doneo odluku i tu ispravke nema. Nismo dobro ušli u utakmicu, ali smo se na vreme prenuli i, u nastavku, bili mnogo bolji tim. Šteta što za ukupni učinak nismo nagrađeni pobedom, jer smo preokrenuli minus i primili gol bukvalno u poslednjoj sekundi. Istina, da nam je na poluvremenu neko ponudio takav ishod, bez razmišljanja bismo ga prihvatili, a ovako... Idemo dalje, u sredu je pred nama novi izazov u kojem dočekujemo Voždovac i vreme je da upišemo i prvu takmičarsku pobedu u ovoj godini. Neće biti lako, ali to nam je cilj i potrudićemo se da ga ostvarimo.
Prvi gol na Banovom brdu Vukadinović je postigao iz penala, nakon prekršaja Ostojića nad zapaženim Veljkom Simićem.
- Zbog teškog, zaleđenog, ali i brzog terena, odlučio sam da šutiram jako i po zemlji, jer sam znao da golman u tom slučaju ima male šanse da loptu zaustavi. Belić jeste pogodio u koju stranu ću da izvedem kazneni udarac, ali nisam strepeo da li će se lopta naći u mreži. Kod drugog gola neki sekund kasnije, Stojković mi je uputio idealan pas na mesto na koje smo se to dogovorili pred utakmicu, dakle između protivničkog beka i štopera, pa mi nije bilo teško da se još jedno upišem u listu strelaca.
Treći gol za Vošu bio je delo Veljka Simića, koji je tako krunisao veoma zapaženu partiju.
- Osećao sam se jako dobro na terenu, bez obzira na to što je on bio na ivici regularnosti – kategoričan je bio Simić. – Iako nismo najbolje ušli u susret, uspeli smo da se vratimo iz minusa od dva gola, a onda i da povedemo i stignemo do vrata pobede. Nismo uspeli, jer je rival izjednačio na isteku vremena i sigurno je da imamo razloga da još dugo žalimo za preostala dva boda. Raduje me što igramo sve bolje, što su me novi saigrači jako lepo privatili i što se jako lepo osećam u novoj sredini.
A. Predojević