Фудбалери Војводине имају за чим да жале после дербија с Чукаричким

Залеђен, тврд и тежак терен, међутим, није спречио играче две одличне екипе да поведу жестоку борбу, која је трајала практично током свих 90 и нешто минута. После суперзанимљиве, отворене, ефикасне, али и утакмице проткане жестоким дуелима, у којој нико није желео да призна пораз, а на његовом рубу плесала су оба састава, сусрет је завршен резултатом 3:3. Разлога да жале због таквог епилога много више имају Новосађани, јер су трећи погодак примили у 98. минуту, практично када је надокнада од седам минута већ била истекла.

- Чукаричком је припало прво полувреме, а нама наставак сусрета – рекао је Ненад Лалатовић, тренер Војводине. – Терен је био залеђен и јако, јако тежак за игру, па су се играчи обе екипе с напором кретали по њему. Први гол примили смо после кардиналне грешке наше задње линије и голмана Симића, који је изгубио оријентацију, што је омогућило домаћину да се подигне и заигра сјајно. Чукарички има одличан играчки фонд и исто таквог тренера, као и Галета Обрадовића... Да Војводина има једног човека који је барем упола као господин Обрадовић, ко зна где би јој био крај. Не бих коментарисао неке спорне ситуације из самог сусрета, била је то одлична, европска утакмицав у којој би, да је могла да буде на трибинама, публика уживала. Нерешен исход је, с обзиром на сва дешавања, био најреалнији епилог.

Доста лако је домаћин стигао до предности од 2:0 већ у 11. минуту. Смушено је деловала одбрана Новосађана, па су „брђани“ могли да стекну још убедљивије вођство након сјајног шута Доцића и погођене пречке. Тек тада је почела да се буди и новосадска „стара дама“, која је чак постигла и један гол, али је он био поништен због тога што је, по процени арбитра Милановића, Миљан Вукадиновић напустио с лоптом границе игралишта.

Забринули су се навијачи „старе даме“ када је, у надоканди времена, капитен Никола Дринчић морао да напусти терен због повреде. До ње је дошло приликом дуела с предводником тима „брђана“ Марком Доцићем.

- На јучерашњем тренингу повређено место нашег капитена изгледало је боље – рекао је др Владимир Чолаковић. – Додуше, остао му је на колену траг противничких крампона, али ми се чини да ће Дринчић бити спреман да помогне екипи у сусрету с Вождовцем, који се игра у среду.

- Заиста не могу да будем објективан код те ситуације – рекао је Вукадиновић. – Неки тврде да је све било регуларно, други, пак, сведоче да је лопта прешла гол-аут линију, а судија је донео одлуку и ту исправке нема. Нисмо добро ушли у утакмицу, али смо се на време пренули и, у наставку, били много бољи тим. Штета што за укупни учинак нисмо награђени победом, јер смо преокренули минус и примили гол буквално у последњој секунди. Истина, да нам је на полувремену неко понудио такав исход, без размишљања бисмо га прихватили, а овако... Идемо даље, у среду је пред нама нови изазов у којем дочекујемо Вождовац и време је да упишемо и прву такмичарску победу у овој години. Неће бити лако, али то нам је циљ и потрудићемо се да га остваримо.

Први гол на Бановом брду Вукадиновић је постигао из пенала, након прекршаја Остојића над запаженим Вељком Симићем.

- Због тешког, залеђеног, али и брзог терена, одлучио сам да шутирам јако и по земљи, јер сам знао да голман у том случају има мале шансе да лопту заустави. Белић јесте погодио у коју страну ћу да изведем казнени ударац, али нисам стрепео да ли ће се лопта наћи у мрежи. Код другог гола неки секунд касније, Стојковић ми је упутио идеалан пас на место на које смо се то договорили пред утакмицу, дакле између противничког бека и штопера, па ми није било тешко да се још једно упишем у листу стрелаца.

Трећи гол за Вошу био је дело Вељка Симића, који је тако крунисао веома запажену партију.

- Осећао сам се јако добро на терену, без обзира на то што је он био на ивици регуларности – категоричан је био Симић. – Иако нисмо најбоље ушли у сусрет, успели смо да се вратимо из минуса од два гола, а онда и да поведемо и стигнемо до врата победе. Нисмо успели, јер је ривал изједначио на истеку времена и сигурно је да имамо разлога да још дуго жалимо за преостала два бода. Радује ме што играмо све боље, што су ме нови саиграчи јако лепо приватили и што се јако лепо осећам у новој средини.

А. Предојевић