Bečejski fudbaler Đuričin seli se u Spartak

Na oproštajnoj utakmici pred ljubiteljima fudbala kraj Tise protiv Mladosti iz Bačkog Jarka postigao je gol, isto je ponovio u poslednjem jesenjem okršaju protiv Borca u selu Sakule i onda je stigao šlag na tortu - proglašen je za najuspešnijeg sportistu najveće potiske opštine

- Počastvovan sam u svakom pogledu, ali nisam iznenađen. U ekipnim sportovima vlada pravilo da kolektiv izbaci na površinu pojedinca. Mi smo u godini na izmaku zaista bili hit, a ja kao prvi strelac sam dobio prednost u odnosu na ostale. Međutim, u priznanju koje sam dobio udela imaju svi koji su zajedno sa mnom izgarali na treninzima i utakmicama, oni koji su brinuli o našoj formi, koji su nam obezbedili uslove za nesmetan rad i navijači koji su sve vreme bili uz nas - rekao je posle izbora za sportistu Bečeja Ognjen Đuričin.

Ogi je golovima opčinio sve koji su ga gledali makar jedanput. S lakoćom je tresao mreže, a kada se zna da je to najteže u fudbalu onda je jasno o kakvom se majstoru radi. Iako statistika često zna da odvede u pogrešnom smeru, ovoga puta potkrepljuje odluku Komisije za dodelu nagrada. Ognjen Đuričin je u ovoj godini postigao čak 66 golova za OFK Bečej 1918, od čega 40 prvenstvenih, 24 u prolećnom delu Vojvođanske lige – sever, 16 u jesenjoj polusezoni Srpske lige – Vojvodina, četiri u kup takmičenju i po 11 u zimskom i letnjem pripremnom periodu na prijateljskim utakmicama.

Nije to ostalo bez ođeka. Treneri subotičkog superligaša Aleksandar Veselinović i Vladimir Gaćinović imali su uvid u njegove igre. Nije im bilo teško da skoknu do Bečeja, jer su svojevremeno bili uspešni igrači prvoligaša sa Tise. Nisu pogrešili što su angažovali fudbalskog vragolana sa Tise. Doda li se tome da je Ognjen fudbaler s porodičnim pedigreom, jer mu je deda Stevan, poznatiji kao Bapa, Đuričin svojevremeno bio član zrenjaninskog prvoligaša Proletera. I dok je Bapa zaustavljao napadače, Ogi je prava napast za defanzivce.

- Svaki sportista teži novim izazovima,nisam izuzetak, mada mi je bilo lepo u Bečeju. Ko zna, možda se jednom vratim u Bečej, koji je moj klub. Sa dedom sam dolazio iz rodnog Novog Bečeja na treninge kao sedmogodišnjak, kasnije igrao za pionire i kadete u Kvalitetnoj vojvođanskoj ligi, sada se dokazao u seniorskoj kokurenciji, pa zašto ne bi ovde i završio igračku karijeru - ne zatvara vrata za sobom Ognjen Đuričin.

Iako je reč o mladom fudbaleru po godinama, napunio je tek 22, Đuričin ima zavidno iskustvo. Kao omladinac je nosio dres zrenjaninskog Banata u Kvalitetnoj vojvođanskoj ligi, a u seniorskoj konkurenciji branio je boje novobečejskog Jedinstva u Vojvođnaskoj ligi, zatim srpskoligaša Sente, prvoligaša Zemuna, skoknuo je u dva navrata preko leta do Švedske, a punu fudbasku zrelost dokazao u Bečeju.

- Znam u šta sam se upustio, konkurencija u Spartaku je daleko jača, igrači su fudbalski potkovaniji, ali ja verujem u sebe i svoje mogućnosti. Sazreo sam kao igrač i kao čovek, znam šta me čeka. Istina je da imam tek 22 godine, ali sam već 15 godina u takmičarskom ciklusu. Očekujem da sve ide svojim tokom i verujem da me čeka uzlazna putanja u fudbalskoj karijeri - ne ostavlja dilemu Ognjen Đuričin.       

V. Jankov