Бечејски фудбалер Ђуричин сели се у Спартак

На опроштајној утакмици пред љубитељима фудбала крај Тисе против Младости из Бачког Јарка постигао је гол, исто је поновио у последњем јесењем окршају против Борца у селу Сакуле и онда је стигао шлаг на торту - проглашен је за најуспешнијег спортисту највеће потиске општине

- Почаствован сам у сваком погледу, али нисам изненађен. У екипним спортовима влада правило да колектив избаци на површину појединца. Ми смо у години на измаку заиста били хит, а ја као први стрелац сам добио предност у односу на остале. Међутим, у признању које сам добио удела имају сви који су заједно са мном изгарали на тренинзима и утакмицама, они који су бринули о нашој форми, који су нам обезбедили услове за несметан рад и навијачи који су све време били уз нас - рекао је после избора за спортисту Бечеја Огњен Ђуричин.

Оги је головима опчинио све који су га гледали макар једанпут. С лакоћом је тресао мреже, а када се зна да је то најтеже у фудбалу онда је јасно о каквом се мајстору ради. Иако статистика често зна да одведе у погрешном смеру, овога пута поткрепљује одлуку Комисије за доделу награда. Огњен Ђуричин је у овој години постигао чак 66 голова за ОФК Бечеј 1918, од чега 40 првенствених, 24 у пролећном делу Војвођанске лиге – север, 16 у јесењој полусезони Српске лиге – Војводина, четири у куп такмичењу и по 11 у зимском и летњем припремном периоду на пријатељским утакмицама.

Није то остало без ођека. Тренери суботичког суперлигаша Александар Веселиновић и Владимир Гаћиновић имали су увид у његове игре. Није им било тешко да скокну до Бечеја, јер су својевремено били успешни играчи прволигаша са Тисе. Нису погрешили што су ангажовали фудбалског враголана са Тисе. Дода ли се томе да је Огњен фудбалер с породичним педигреом, јер му је деда Стеван, познатији као Бапа, Ђуричин својевремено био члан зрењанинског прволигаша Пролетера. И док је Бапа заустављао нападаче, Оги је права напаст за дефанзивце.

- Сваки спортиста тежи новим изазовима,нисам изузетак, мада ми је било лепо у Бечеју. Ко зна, можда се једном вратим у Бечеј, који је мој клуб. Са дедом сам долазио из родног Новог Бечеја на тренинге као седмогодишњак, касније играо за пионире и кадете у Квалитетној војвођанској лиги, сада се доказао у сениорској кокуренцији, па зашто не би овде и завршио играчку каријеру - не затвара врата за собом Огњен Ђуричин.

Иако је реч о младом фудбалеру по годинама, напунио је тек 22, Ђуричин има завидно искуство. Као омладинац је носио дрес зрењанинског Баната у Квалитетној војвођанској лиги, а у сениорској конкуренцији бранио је боје новобечејског Јединства у Војвођнаској лиги, затим српсколигаша Сенте, прволигаша Земуна, скокнуо је у два наврата преко лета до Шведске, а пуну фудбаску зрелост доказао у Бечеју.

- Знам у шта сам се упустио, конкуренција у Спартаку је далеко јача, играчи су фудбалски поткованији, али ја верујем у себе и своје могућности. Сазрео сам као играч и као човек, знам шта ме чека. Истина је да имам тек 22 године, али сам већ 15 година у такмичарском циклусу. Очекујем да све иде својим током и верујем да ме чека узлазна путања у фудбалској каријери - не оставља дилему Огњен Ђуричин.       

В. Јанков