Bečejci skromno obeležili vek igranja fudbala u svojoj sredini
OFK Bečej 1918 će, ako je verovati narodnim predanjima, sigurno zadržati prvoligaški status.
Do ovakvog zaključka došli smo na osnovu „bombe“ koja je „eksplodirala“ na početku svečanosti povodom veka organizovanog igranja fudbala u gradu kraj Tise. Tačnije, konobaru u restoranu „Stari grad“, gde je proslava održana, ispala je tacna puna pivskih flaša i jedni su viknuli „muško“, a oni privrženi klubu da je to dobar znak i da će klub zadržati prvoligaški status. Dodamo li tome da je sve propratila svirka orkestra „Dobra banda“, znači da će se na dobro i završiti sezona. Tome valja pridodati i poruku profesora dr Živka Stakića, jednog od retkih doktora fudbala kod nas, koji je na CD-u sa analizom minulog Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusuji, doslovce napisao:
“Dragi slavljeniče, ako je ova mega-fudbalska studija darovana gospodi Vladimiru Putinu, Silviju Berluskoniju, Žoržu Vei i Svetozaru Mijailoviću u Crvenoj zvezdi, zatim FS Rusije i NS Slovenije, onda ona uistinu, baš na Vaš 100. rođendan, suđeno i zasluženo pripada Vama, „gusarima“ sa evropske lepotice Tise. U nadi da ćete ostvariti zacrtane ciljeve“, s poštovanjem prof. dr Živko Stakić.
Skromna svečanost povodom velikog i vrednog jubileja počela je minutom ćutanja, čime je odata dužna pošta armiji fudbalera koji su utkali svoj talenat i rad u stogodišnjem životu bečejskog fudbala. Neki drugi sportovi u gradu su postigli i bolje rezultate, iznedrili reprezentativce, ali fudbal je doživeo stotu i to kao najpopularniji sport u gradu kraj „panonske princeze“. U vekovnom rasponu je imao porođajne muke na početku, uspone i padove, ali kada je jednom počela da skakuće lopta po travnatoj ledini nije se više zaustavljala.
Zahvalnice i plakete zaslužnima
Svečanost nije prošla bez darovanja. Prvo su funkcioneri iz FSV i FS Subotica darivali klub, a onda su dodeljena priznanja zaslužima za razvoj bečejskog fudbala. Posmrtno su zahvalnice dobili dr Ivan Žikić, Lazar Lukač, Milan Mašić, Sima Milovanov i Jovan Yakulin. Zahvalnice su pripale i jednoj dami, koja već 25 godina brine u opremi igrača i trenera u klubu - Dragici Katavić, zatim bivšim igračima i trenerima: Ugrici Arsenovu, Milivoju Gajinoviću, Vukašinu Popovu, Šandoru Rabu, Ljubomiru Radoviću, prof. dr Živku Stakiću i Stevanu Tatiću, sportskim radnicima Luki Vasiću i Momčilu Radmilcu i navijaču Gavri Stakiću.
U ime nagrađenih nadahnutom besedom zahvalio se prof. dr Živko Stakić. Konačno, klupske plakete uručene su svojevremeno golgeteru, kasnije i treneru Atili Kasašu, igraču, treneru i potonjem menayeru kluba iz elitnog vremena Miloradu Tataloviću, aktuelnom predsedniku opštine Draganu Tošiću i sadašnjem predsedniku kluba Draganu Kneževu.
Početak je vezan za donošenje prve fudbalske lopte iz Beča, preko Budimpešte i Praga, davne 1911. godine. Međutim, zbog neažurnosti i Prvog svetskog rata, prvi klub pod imenom OŠC osnovan je, prema zabeleženim pričama tadašnjih savremenika, odmah po završetku Velikog rata, krajem 1918. godine i mecena mu je bio vlasnik bečejske Pivare Nandor Gerber. Pošto su u tom klubu bili uglavom Mađari, početkom 1920. godine osnovan je klub Kolo mladih Srba, ali su se krajem iste godine dva kluba fuzionisala u SAK (Starobečejski atletski klub). To je doprinelo da u istoj sredini zajedno igraju Srbi i Mađari, službenici i radnici, mladi i stari... Vremenom je klub menjao imena i stepene takmičenja, a zbog prevelike želje da se fudbalom bave, bilo je perioda kada su u Bečeju postojala dva, tri, pa i četiri kluba. Ipak, ostaće zabeleženo da su u Bečeju najuspešniji bili Soko, koji je izrastao iz SAK-a, a kasnije preimenovan u Građanski i Slavija.
Ni vihor Drugog svetskog rata nije zaustavio fudbalsku loptu. Tada su mađarske okupacione vlasti formirale klub imena Bočka, koji se takmičio prvo u Trećoj, a onda i u Drugoj ligi Mađarske. Po oslobođenju, prvo ime kluba bilo je „Jovan Crveni“, po predratnom fudbaleru koji je streljan 20. januara 1942. godine. Ubrzo su usledile nove promene imena, opet su, zbog velike zainteresovanosti mladih, postojala dva kluba, ali se nije odmaklo više od Treće zone.
Uspon bečejskog fudbala nastaje početkom devete decenije prošlog veka. Tada je FK Bečej (1991. godine) trijumfalno zavšio takmičenje u Međurepubličkoj ligi, postao član Druge lige, gde je nastavio s dobrim igrama i rezultatima, što je omogućilo da u sezoni 1992/93. zaigra u jugo-eliti. Šest sezona Bečejci su bili prvoligaši, a u dve sezone (1994/95. i 1995/96) bili su četvrtoplasirani, što im je omogućilo da igraju i na međunarodnoj sceni, prvog leta u Intetoto kupu, a drugog u kvalifikacijama za Kup UEFA. Po ispadanju iz Prve lige, bili su još šest sezona drugoligaši, a potom nastaje strmoglavi pad do najnižeg stepana takmičenja. Punih 14 godina je trajalo tavorenje, a onda se 2012. godine, pod imenom OFK Bečej 1918, krenulo od nule. U početku stidljivo, ali su vremenom postali hit.
„Smatrali smo da treba vratiti imiy u skladu s krilaticom „Bečej grad sporta“ i prvi izazov nam je bio da fudbal pokrenemo s mrtve tačke. Imali smo sreću da se nezahvalnog posla prihvatio Dejan Stanojev i, zahvaljujući njegovom entuzijazmu i neiscrpnoj energiji, za šest godina preskočeno je pet rangova takmičenja. Ovo je rezultat vredan pažnje. Kada se 2015. godine uključio u život kluba renomirani privrednik Dragan Knežev sa svojim timom, sve je izvesnije bilo da se bečejski fudbal na velika vrata vraća u srpski fudbal i da neće biti iznenađenje ako za godinu ili dve bude član elite“, ovim rečima je član pokrajinske Vlade iz Bečeja mr Vuk Radojević pojasnio kako je bečejski fudbal stotu godišnjicu doživeo kao sedmi vojvođanski klub po rezultatima.
Svečanom skupu, kojem su, pored aktuelnog igračkog, stručnog i rukovodećeg kadra, prisustvovali i brojni gosti iz Vlade AP Vojvodina (Vuk Radojević), FSV-a (potpredsednik Gorana Drača i sekretar Milorad Cvijić), FS Subotica (Nenad Nikolić), lokalne samouprave (predsednik opštine Dragan Tošić), sve do brojnih igrača, stručnjaka i rukovodilaca ranijih generacija i navijača, obratio se i aktuelni predsednik OFK Bečej 1918 Dragan Knežev.
„Iako je najpopularniji sport na svetu u kojem se vrti veliki novac, fudbal je, ipak, samo sport i mi mu tako prilazimo. Buyetski smo, kao i po infrastrukturi, skroman klub, ali i sredina s dugom tradicijom. Kroz bečejski fudbal je prošlo mnogo mladih ljudi, koji su, svako u svoje vreme, stvorili rezultatski pedigre i po tome smo, ipak, veliki. Naše opredeljenje je da fudbal i dalje tretiramo kao sport, da poboljšamo infrastrukturu, da zadržimo sadašnji status prvoligaša, odnosno da sadašnju energiju koja vlada u klubu i oko njega zadržimo i objedinimo sa lokalnom samoupravom i sponzorima u sinergiju, kako bismo mu sistemski rešili nesmetan budući život“, jasan je bio predsednik slavljenika Dragan Knežev.
Tekst i foto: Vlastimir Jankov