Zdravković : Priština hoće da izmesti dijalog u regionalne inicijative

BEOGRAD: Pomoćnik direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom Miloje Zdravković izjavio je danas da Priština u nastavku dijaloga pokušava da sve teme premesti u različite regionalne inicijative i dodao da Kancelarija sve radi da to spreči.



“Imamo pokušaj Prištine da teme dijaloga izmesti u različite regionalne inicijative, poput CEFTA sporazuma, sporazuma o regionalnoj saradnji ili transportne zajednice, i to na taj način što bi načelno postigla sporazum sa nekom od članica organizacija, primera radi sa Albanijom i da onda po tom sistemu zahteva od ostalih da to poštuju na isti način”, rekao je Zdravković na Odboru za KiM.



Zdravković je odbacio kao netačnu izjavu v.d predsednice Vljosme Osmani da je postignut dogovor sa EU o formiranju dve komisije za rešavanje pitanja nestalih.



“Ne postoji nikakav dogovor po pitanju nestalih, postoji načelna saglasnost da želimo da istražimo, da ništa ne krijemo, ali nikakav dogovor nije potpisan”, istakao je Zdravković.



On se saglasio sa predsedavajućim Odbora Milovanom Drecunom da u tom smislu specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak optimizam bazira na pogrešnim pretpostavkama.



Zdravković je rekao da se dijalog Beograda i Prištine od 2017. godine nalazi u hroničnoj krizi, koja je, kaže, prouzrokovana odbijanjem Prištine da ispuni preuzete obaveze poput formiranja Zajednice sprskih opština.



Prema njegovim rečima, takva situacija predstavlja problem i za otvaranje poglavlja 35. Podsetio je na takse koje je Priština uvela 2018. godine i dodao da je takva situacija trajala sve do aprila 2020.godine kada je EU imenovala Lajčaka za specijalnog izaslanika.



“Održano je ukupno 11 rundi pregovora, a ono što karakteriše nastavak dijaloga je promena metodologije - da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovreno. Lajčak je insistirao da se sve što smo do sada u dogovoru sa Prištinom postigli stavlja sa strane”, objasnio je Zdravković.



Pošto to, kaže, nije prihvaćeno, pregovori su nastavljeni po ključnim pitanjima iz svakodnevnog života kao što su teme nestalih i interno raseljenih.



Srbija je, ističe, stavila do znanja da nema šta da krije kada je reč o nestalim licima i pokazala da je za svaku vrstu saradnje, a takođe je tražila i reciprocitet kao što se istražuju potencijalne grobnice na njenoj teritoriji.



Zdravković je upozorio i na opstrukcije kada je reč o grobnicama na KiM za koje se sumnja da su u njima srpske žrtve, i da kada god treba da se istraže grobnice iznenada tamo izbijaju navodni požari ili se kaže da se pojavila radijacija, da se sumnja da su radioaktivni materijali.



Oficir za vezu Srbije u Prištini Dejan Pavićević je, odgovarajući na pitanje Drecuna, rekao da je bilo po četiri zahteva za posete Srbiji predstavnika Prištine, od kojih su dve odobrene, jer je ministar zdravlja nosio pomoć u Preševo i Bujanovac, dok su dva zahteva ministarke spoljnih poslova tzv. Kosova Melize Haradinaj odbijene, jer je cilj bio, kako je naveo, provokacija.



Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun zatražio je od Kancelarije za KiM da pripremi informaciju o ugrožavanju Srba i njihove imovine na KIM kako bi se predstavile činjenice kada se govori o položaju Srba na toj teritoriji.



On je takođe ukazao da Priština formira lažnu sliku u međunarodnoj zajednici o tome ko je počinio zločine I poručio da Srbija mora da dostavi dokaze o etničkom čišćenju koje je počinila OVK.



Do tih dokaza je došla Radna grupa za istraživanje zločcina OVK, podsetio je Drecun i ocenio da treba na zajedničkom sastanku sa direktorom Kancelarije za KIM Petrom Petkovićem da se pripremi informacija za međunarodnu zajednicu.



Na današnjoj sednici usvojen je izveštaj Kancelarije za KiM za 2020. godinu u kojem se navodi da je budžet za prošlu godinu bio 7,61 milijardu dinara, a da je realizovano 7,45 milijardi dinara.