Здравковић : Приштина хоће да измести дијалог у регионалне иницијативе

БЕОГРАД: Помоћник директора Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Приштином Милоје Здравковић изјавио је данас да Приштина у наставку дијалога покушава да све теме премести у различите регионалне иницијативе и додао да Канцеларија све ради да то спречи.



“Имамо покушај Приштине да теме дијалога измести у различите регионалне иницијативе, попут ЦЕФТА споразума, споразума о регионалној сарадњи или транспортне заједнице, и то на тај начин што би начелно постигла споразум са неком од чланица организација, примера ради са Албанијом и да онда по том систему захтева од осталих да то поштују на исти начин”, рекао је Здравковић на Одбору за КиМ.



Здравковић је одбацио као нетачну изјаву в.д председнице Вљосме Османи да је постигнут договор са ЕУ о формирању две комисије за решавање питања несталих.



“Не постоји никакав договор по питању несталих, постоји начелна сагласност да желимо да истражимо, да ништа не кријемо, али никакав договор није потписан”, истакао је Здравковић.



Он се сагласио са председавајућим Одбора Милованом Дрецуном да у том смислу специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак оптимизам базира на погрешним претпоставкама.



Здравковић је рекао да се дијалог Београда и Приштине од 2017. године налази у хроничној кризи, која је, каже, проузрокована одбијањем Приштине да испуни преузете обавезе попут формирања Заједнице спрских општина.



Према његовим речима, таква ситуација представља проблем и за отварање поглавља 35. Подсетио је на таксе које је Приштина увела 2018. године и додао да је таква ситуација трајала све до априла 2020.године када је ЕУ именовала Лајчака за специјалног изасланика.



“Одржано је укупно 11 рунди преговора, а оно што карактерише наставак дијалога је промена методологије - да ништа није договорено док све није договрено. Лајчак је инсистирао да се све што смо до сада у договору са Приштином постигли ставља са стране”, објаснио је Здравковић.



Пошто то, каже, није прихваћено, преговори су настављени по кључним питањима из свакодневног живота као што су теме несталих и интерно расељених.



Србија је, истиче, ставила до знања да нема шта да крије када је реч о несталим лицима и показала да је за сваку врсту сарадње, а такође је тражила и реципроцитет као што се истражују потенцијалне гробнице на њеној територији.



Здравковић је упозорио и на опструкције када је реч о гробницама на КиМ за које се сумња да су у њима српске жртве, и да када год треба да се истраже гробнице изненада тамо избијају наводни пожари или се каже да се појавила радијација, да се сумња да су радиоактивни материјали.



Официр за везу Србије у Приштини Дејан Павићевић је, одговарајући на питање Дрецуна, рекао да је било по четири захтева за посете Србији представника Приштине, од којих су две одобрене, јер је министар здравља носио помоћ у Прешево и Бујановац, док су два захтева министарке спољних послова тзв. Косова Мелизе Харадинај одбијене, јер је циљ био, како је навео, провокација.



Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун затражио је од Канцеларије за КиМ да припреми информацију о угрожавању Срба и њихове имовине на КИМ како би се представиле чињенице када се говори о положају Срба на тој територији.



Он је такође указао да Приштина формира лажну слику у међународној заједници о томе ко је починио злочине И поручио да Србија мора да достави доказе о етничком чишћењу које је починила ОВК.



До тих доказа је дошла Радна група за истраживање злочцина ОВК, подсетио је Дрецун и оценио да треба на заједничком састанку са директором Канцеларије за КИМ Петром Петковићем да се припреми информација за међународну заједницу.



На данашњој седници усвојен је извештај Канцеларије за КиМ за 2020. годину у којем се наводи да је буџет за прошлу годину био 7,61 милијарду динара, а да је реализовано 7,45 милијарди динара.