Zašto su ekološke teme postale političko oružje?! Đurđev o teorijama zavere i političkim izazovima u Srbiji: Nedostatak adekvatnih institucija koči razvoj naše države

Osvrćući se na sveprisutne teorije zavere vezano za moguće kopanje litijuma, Đurđev je naglasio da se ključne činjenice, koje su od presudnog značaja za razumijevanje određenih tema, često gube u moru dezinformacija i neosnovanih tvrdnji.

- U čitavoj toj kakofoniji, ključni stubovi kada je ova tema u pitanju ne mogu da dođu do izražaja. Vidimo to ne samo u opozicionim medijima, već i u onima koji su naklonjeni politici aktuelne vlade – rekao je Đurđev gostujući na Studiju B, a na pitanje ko stoji iza tih teorija zavere?, on kaže da postoji više faktora.

Novi metodi političke borbe

- To može biti konkurencija, to mogu biti susedne države koje jednostavno žele da uspore razvoj naše države u odnosu na njih. Takođe, može biti koalicija ili neki karteli, konglomerati, holding koji je ad-hoc stvoren, kako bi ovaj projekat doveli u pitanje ili ga u izvesnom smislu sabotirali. Kada su u pitanju poslovne aktivnosti, nije nužno da se trajno uništi taj posao, dovoljno je da se uspori na neko vreme, pa će konkurencija dobiti ogromnu prednost.

- Ovo su novi metodi političkog, bezbednosnog, medijskog delovanja, za koje mi, kao država, očigledno nismo spremni i adekvatno pripremljeni. Opozicija često tvrdi da su u Srbiji uzurpirane institucije. Ja se s tim ne slažem, mislim da državi fale institucije. Imamo klasične institucije, neki će reći čak i zastarele, ali nemamo dovoljno institucija koje bi delovale u skladu sa zahtevima 21. veka. Postoje veliki otpori prema zapošljavanju i modernizaciji državnog aparata. Verujem da bi reorganizacijom državnog aparata i rasterećenjem od nekih prevaziđenih ustanova, mogli preusmeriti kadrove i budžete na osnivanje novih ustavnih institucija koje bi mogle odgovoriti na ovakve izazove. A ovo je ozbiljan izazov, jer je reč o izuzetno važnom projektu. Neću da govorim o negativnim aspektima, koji sigurno postoje, ali važno je napomenuti koliki su finansijski aspekti ovog projekta. Uopšte ne govorimo o novcu koji bi Republika Srbija, njeni građani, lokalne samouprave i građani Zapadne Srbije mogli ostvariti. Ovde je dominantna jedna tema i na nju su se „upecali“ svi, a to je zaštita životne sredine. To je najopasnije, jer smo usmereni na taj narativ, a bez valjane analize, šta možemo reći da zvuči ozbiljno? Moramo vratiti narativ na ključne elemente – istakao je Đurđev.

Ime firme, „Rio Tinto“ je toliko kontaminirano

Prema njegovim rečima, sama kovanica, ime te firme, „Rio Tinto“ toliko je kontaminirana za veoma kratko vreme da to nije moglo da se desi spontano.

- Neko je na tome sistemski radio. Sada vidimo koliki je značaj društvenih mreža, koliko budžeti opredeljeni za njih mogu imati efekta. Zanemareno je i kolika je snaga nevladinog sektora finansiranog iz inostranstva, najčešće sa zapada, ali vidimo da ima veliku moć, ozbiljnu infrastrukturu i organizacione kapacitete. Kada dobiju signal, oni mogu brzo da se organizuju i sprovedu razne aktivnosti, kao što su ulični protesti ili druge akcije - naglasio je Đurđev i dodao:

- Naša država, celokupni politički i upravni aparat, moraju biti proaktivni i pronaći odgovore na sve to što je negativno i destruktivno. Ključni politički autoriteti u državi, kao što su predsednik i premijer, jasno su rekli da neće biti nikakvog projekta eksploatacije, kopanja ili bilo čega drugog dok se ne urade valjane studije koje će pokazati sve bitne faktore za jedan takav projekat. Jedan od tih faktora je zaštita životne sredine i u kojoj meri su ugroženi i ta teritorija, zemljište, reke, podzemne vode, vazduh i slično. Tek to treba da dođe na red.

Đurđev ističe da je tema rudarenja litijuma izuzetno atraktivna u političkom i medijskom smislu i da motiviše veliki broj građana Srbije da se drugačije opredeli i deluje nego na druge teme.

- Mislim da živimo u vremenu kada su ljudi previše skoncentrisani na takozvane zdrave stilove života. O tome se intenzivno razgovara na svim medijima – internetu, društvenim mrežama, televizijama, časopisima. To su teme koje ljude danas zaista zanimaju, iako su sporednije u odnosu na klasične političke teme koje nas opterećuju, kao što je pitanje suvereniteta na delu naše teritorije, duhovnom centru naše države – Kosovu i Metohiji. Ne može se porediti značaj, ali vidimo da ljudi više reaguju na ekološke teme – rekao je Đurđev.

Zapad ne može računati na NATO alijansu kao 1999. godine

Đurđev se osvrnuo i na situaciju na Kosovu i Metohiji i rekao da zapadu odgovara status u kojem je ono danas.

- Ali da li mu odgovara novi sukob koji bi mogao doneti nove ishode? Može li Zapad računati na NATO alijansu kao 1999. godine? Siguran sam da ne može. Tu ima članica i država koje bi danas sasvim drugačije odreagovale, ngo što su 1999. godine. Da podsetimo, u to vreme, Crna Gora nije bila u sastavu NATO-a, danas jeste. Republika Mađarska je bila deo NATO pakta, ali savezništvo 1999. godine između Srbije, SR Jugoslavije, i Mađarske kakvo je tada bilo i kakavo je danas to ne može da se poredi. Srbija i Mađarska danas imaju snažnije savezničke odnose nego tada, i verujem da bi Mađarska prvo stala uz Srbiju – istakao je Đurđev.

Govoreći o provokacijama koje na KiM sprovodi Aljbin Kurti, Đurđev je uveren da on zna da će Srbija da odreaguje, ali da ne zna u kom trenutku ćemo odreagovati.

- Zašto on to zna? Zato što tu ne postoji druga opcija. Ukoliko se u nekoj suverenoj državi, što Srbija svakako i jeste, gde na delu svoje teritorije ima međunarodne snage koje su zadužene za garantovanje bezbednosti na toj terotoriji i ukoliko to eskalira u meri gde je nemoguće to tolerisati, Albin Kurti to vrlo dobro zna da naše rukovodstvo i naš bezbednosni aparat, čak i po automatizmu, Ustavu, svojim procedurama moraju da reaguju. On uopšte ne računa niti se previše konsultuje kada je to u pitanju. U potpunom smislu on nije neka lutka na koncu kojom upravljaju veliki igrači, nego prosto pronalazi trenutne saveznike – rekao je Đurđev i dodao:

- Da on vrši permanentni pritisak i najveći je problem upravo za nas njegova bolesna ambicija da napravi Veliku Albaniju.  A u njegovim projekcijama najbolji trenutak za tako nešto jeste upravo sada. On želi da uđe u istoriju, jer ne može da uđe u istoriju za 50 godina, ne može ni za 30. On može da uđe sada ovih meseci, ili ovih godinu dve dana.

- Ono što građani treba da znaju, a uveren sam i da znaju, jeste da je Srbija u poslednjih 10 godina, kada je bezbednost i odbrana u pitanju, uložila mnogo, jasno opredeljujući političke stavove, utičući na moral naših odbrambenih snaga, vojske, policije i specijalnih službi. Materijalni resursi i status tih službi su daleko bolji nego pre 10-12 godina, naše naoružanje je modernije od svih država u okruženju. Srbija je najvažnija država u ovom delu sveta.