Za obnovu dve škole u Bačkom Petrovcu 500 miliona dinara

Predsednik opštine Bački Petrovac Srđan Simić kaže za „Dnevnik“ da je dva kilometra puta kroz Bački Petrovac s dva propusta urađeno u saradnji s „Putevima Srbije“ i uz podršku Vlade Republike Srbije, vrednost radova je 60 miliona dinara, nekadašnji most na Begeju nije više most u tom obliku, već je putarski propust, i to su promene vidljive u centru naselja.

– Nastavljamo rehabilitaciju puta od Bačkog Petrovca ka Novom Sadu. Deonica u našem ataru iznosi sedam kilometara i trenutno se radi projekat za nju – kaže Simić, i dodaje da je njihov cilj da sve putne pravce, od Bačkog Petrovca i ka mestu, rehabilituju.

– U oblasti školstva, završena je adaptacija Osnovne škole „Jan Čajak“ u Bačkom Petrovcu, a u pitanju je poboljšanje energetske efikasnosti. Zamenjena je stolarija, projekat vredan deset miliona dinara, takođe rađen s Pokrajinskom vladom, odnosno Upravom za kapitalna ulaganja AP Vojvodine – kaže Simić. – Radovi završeni krajem prošle godine, ali školi tek predstoji kompletno renoviranje.

Po njegovim rečima, Vladinoj Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima Opština je prošle godine prikazala prioritete za ulaganja, i prikazali su upravo projekte za Osnovne škole „Jan Čajak“ u Bačkom Petrovcu i „Žarko Zrenjanin“ u Magliću, vredne oko 60 miliona dinara, koji uključuju zamenu stolarije, krova, sanitarnih čvorova i drugih neophodnih stvari. Obnova škola očekuje se za letnji raspust da deci ne bi remetila nastavu.

Simić ističe da je vrednost oba projekta oko 500 miliona dinara, što su ogromna ulaganja u obrazovanje u opštini Bački Petrovac, u koji toliko nije ulagano decenijama.

Najveća kompanija u opštini Bački Petrovac je „Pepsi & ko“, odnosno „Marbo produkt“, koji proizvodi čips dostupan ne samo u Srbiji već i celom Balkanu.

– Ta firma zapošljava 700 ljudi samo u Magliću, oni su primer razvoja budućim kompanijama posle 23 godine, jer su od 1995. godine do danas izrasli u giganta i danas je to svetska kompanija koja posluje u našoj opštini – ističe naš sagovornik.

Svaka mesna zajednica opštine ima osnovnu školu, kao i ambulantu. Opština se trudi da uloži u svaku školu, te je tako pre dve godine renovirana škola u Gložanu, gde je otvorena i nova sportska hala, finansirana novcem Pokrajinske vlade i data na korišćenje osnovnoj školi, u kojoj deca sada imaju časove fizičkog vaspitanja.

Zajedno s Pokrajinom prošle godine adaptirana je i  ambulanta u Magliću.

Budžet Opštine za ovu godinu iznosi 440 miliona dinara, s tim što je tu i celokupan investicioni budžet.

– Moram da istaknem da Pokrajinska vlada, kao i Vlada Srbije, imaju obzira što smo jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je opterećena povraćajem mesnog samodoprinosa i da veliki deo investicionih sredstava odlazi upravo na tu obavezu koji je Ustavni sud osporio i, iako smo već platili oko sto miliona dinara za godinu i po, koliko činimo izvršnu vlast, ostalo je još sto miliona – kaže Simić.

Tačna cifra je još uvek nepoznata jer građani i dalje imaju mogućnost da podnesu tužbene zahteve, pa samim tim i troškovi mogu rasti.

U toku prethodne godine, proširenjem zone uz pomoć Pokrajinske vlade, napravljena je i nova saobraćajnica, uvedeni struja, gas i voda, te je i jedan domaći privrednik zainteresovan da kupi parcelu od Opštine i svoju proizvodnju preseli u Bački Petrovac.

– Trenutno završava projekat izgradnje hale i zainteresovan je za još jednu parcelu, gde bi proširio i proizvodnju i magacinski prostor i firmu, koja radi već 20 godina i bavi se proizvodnjom nameštaja, preselio iz Novog Sada u Bački Petrovac. U pitanju je firma „Čigolajn“ i ona je primer dobre prakse – kaže Simić.

Nova zona se prostire na 145 hektara, a poslovaće i stara zona, koja se nalazi na obodu naselja, ali za novu Opština nudi grinfild investicije.

– Postoji i privatna zona, biznis-park, u kojoj nemam podatak trenutno koliko firma posluje, dok u staroj zoni radi 15 kompanija koje uspešno posluju po 10-20 godina – ističe Simić.

Nova zona je van naselja, prema putu ka Gložanu, i trenutno ima 15 slobodnih parcela.

– I upravo zato što iz investicionog budžeta isplaćujemo povraćaj mesnog samodoprinosa, ipak i dalje imamo mogućnost da investiramo zbog pomoći Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, iako naše učešće u tim projektima ne može biti preveliko, već od tri do deset odsto ukupne vrednosti projekta, dok oni sufinansiraju kompletnu sumu, na čemu smo im zaista zahvalni – kaže Simić.

On dodaje da se nada da će to biti praksa i u narednom periodu, dokle god budu bili opterećeni pošto je dalje ulaganje u infrastrukturu dobrobit za građane.

– Do kraja godine se sigurno nećemo rešiti duga jer je za ovu godinu projektovano da se vrati 54 miliona dinara, a najveća izdvajanja iz budžeta odlaze na škole, Dom zdravlja, ali i socijalna davanja, kao i ulaganje u sport i kulturu. Za sve što je nedostajalo Domu zdravlja, izdvojen je novac iz budžeta, kao i za osam specijalista, tako da građani imaju sve potrebne lekare u našoj opštini i ne moraju da idu do Novog Sada na pregled – kaže predsednik Opštine, dodajući da je sve bilo po zahtevu Doma zdravlja, tako da nije bilo nikakve dileme o tome da li će pare biti izdvojene jer je najbitnije da građani imaju pristup svakom lekaru koji im je neophodan.

U saradnji s Pokrajinskom vladom 31. januara je potpisan novi ugovor, za dogradnju vrtića u Kulpinu. Taj projekat je vredan 15 miliona dinara, a finansira ga Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, dok je učešće Bačkog Petrovca 1,25 milion dinara

Iz fonda za poljoprivredu Opština ove godine planira da pravi nove atarske puteve. Opština ima 3.200 hektara državne zemlje i izlicitirano je gotovo sve, samo 24,5 hektara čekaju drugi krug.

– Mi od tog fonda na godišnjem nivou imamo oko 35 miliona dinara, a od toga još uvek oko 80 odsto odlazi na komasaciju zemljišta u Bačkom Petrovcu i Kulpinu, s tim što je Kulpin pri kraju tog posla. Međutim, planiramo ulaganje u kanalsku mrežu i atarske puteve – kaže predsednik opštine.

Prošle godine je u opštini u kanalsku mrežu uloženo 8,5 miliona dinara od Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu.

Poljoprivrednici u tom kraju najviše se bave ratarstvom, a opština broji oko 2.000 gazdinstava, što je priličan broj na oko 13.500 stanovnika.

– Dobra vest je da domaći privrednici proširuju svoje kapacitete i imaju u planu da zaposle nove radnike, a to opštini svakako znači zbog manje stope nezaposlenosti, koja je trenutno najniža u Vojvodini, međutim, to nije realan pokazatelj – ističe Simić. – Veliki broj ljudi je otišao, pre svega u Slovačku Republiku, na rad.

Po njegovim rečima, dolazak stranih investitora u industrijsku zonu, ali i domaćih, značiće i povratak ljudi u tu opštinu.

Maša Stakić