За обнову две школе у Бачком Петровцу 500 милиона динара

Председник општине Бачки Петровац Срђан Симић каже за „Дневник“ да је два километра пута кроз Бачки Петровац с два пропуста урађено у сарадњи с „Путевима Србије“ и уз подршку Владе Републике Србије, вредност радова је 60 милиона динара, некадашњи мост на Бегеју није више мост у том облику, већ је путарски пропуст, и то су промене видљиве у центру насеља.

– Настављамо рехабилитацију пута од Бачког Петровца ка Новом Саду. Деоница у нашем атару износи седам километара и тренутно се ради пројекат за њу – каже Симић, и додаје да је њихов циљ да све путне правце, од Бачког Петровца и ка месту, рехабилитују.

– У области школства, завршена је адаптација Основне школе „Јан Чајак“ у Бачком Петровцу, а у питању је побољшање енергетске ефикасности. Замењена је столарија, пројекат вредан десет милиона динара, такође рађен с Покрајинском владом, односно Управом за капитална улагања АП Војводине – каже Симић. – Радови завршени крајем прошле године, али школи тек предстоји комплетно реновирање.

По његовим речима, Владиној Канцеларији за управљање јавним улагањима Општина је прошле године приказала приоритете за улагања, и приказали су управо пројекте за Основне школе „Јан Чајак“ у Бачком Петровцу и „Жарко Зрењанин“ у Маглићу, вредне око 60 милиона динара, који укључују замену столарије, крова, санитарних чворова и других неопходних ствари. Обнова школа очекује се за летњи распуст да деци не би реметила наставу.

Симић истиче да је вредност оба пројекта око 500 милиона динара, што су огромна улагања у образовање у општини Бачки Петровац, у који толико није улагано деценијама.

Највећа компанија у општини Бачки Петровац је „Пепси & ко“, односно „Марбо продукт“, који производи чипс доступан не само у Србији већ и целом Балкану.

– Та фирма запошљава 700 људи само у Маглићу, они су пример развоја будућим компанијама после 23 године, јер су од 1995. године до данас израсли у гиганта и данас је то светска компанија која послује у нашој општини – истиче наш саговорник.

Свака месна заједница општине има основну школу, као и амбуланту. Општина се труди да уложи у сваку школу, те је тако пре две године реновирана школа у Гложану, где је отворена и нова спортска хала, финансирана новцем Покрајинске владе и дата на коришћење основној школи, у којој деца сада имају часове физичког васпитања.

Заједно с Покрајином прошле године адаптирана је и  амбуланта у Маглићу.

Буџет Општине за ову годину износи 440 милиона динара, с тим што је ту и целокупан инвестициони буџет.

– Морам да истакнем да Покрајинска влада, као и Влада Србије, имају обзира што смо једина локална самоуправа у Србији која је оптерећена повраћајем месног самодоприноса и да велики део инвестиционих средстава одлази управо на ту обавезу који је Уставни суд оспорио и, иако смо већ платили око сто милиона динара за годину и по, колико чинимо извршну власт, остало је још сто милиона – каже Симић.

Тачна цифра је још увек непозната јер грађани и даље имају могућност да поднесу тужбене захтеве, па самим тим и трошкови могу расти.

У току prеthodnе године, проширењем зоне уз помоћ Покрајинске владе, направљена је и нова саобраћајница, уведени струја, гас и вода, те је и један домаћи привредник заинтересован да купи парцелу од Општине и своју производњу пресели у Бачки Петровац.

– Тренутно завршава пројекат изградње хале и заинтересован је за још једну парцелу, где би проширио и производњу и магацински простор и фирму, која ради већ 20 година и бави се производњом намештаја, преселио из Новог Сада у Бачки Петровац. У питању је фирма „Чиголајн“ и она је пример добре праксе – каже Симић.

Нова зона се простире на 145 хектара, а пословаће и стара зона, која се налази на ободу насеља, али за нову Општина нуди гринфилд инвестиције.

– Постоји и приватна зона, бизнис-парк, у којој немам податак тренутно колико фирма послује, док у старој зони ради 15 компанија које успешно послују по 10-20 година – истиче Симић.

Нова зона је ван насеља, према путу ка Гложану, и тренутно има 15 слободних парцела.

– И управо зато што из инвестиционог буџета исплаћујемо повраћај месног самодоприноса, ипак и даље имамо могућност да инвестирамо због помоћи Покрајинске владе и Владе Србије, иако наше учешће у тим пројектима не може бити превелико, већ од три до десет одсто укупне вредности пројекта, док они суфинансирају комплетну суму, на чему смо им заиста захвални – каже Симић.

Он додаје да се нада да ће то бити пракса и у наредном периоду, докле год буду били оптерећени пошто је даље улагање у инфраструктуру добробит за грађане.

– До краја године се сигурно нећемо решити дуга јер је за ову годину пројектовано да се врати 54 милиона динара, а највећа издвајања из буџета одлазе на школе, Дом здравља, али и социјална давања, као и улагање у спорт и културу. За све што је недостајало Дому здравља, издвојен је новац из буџета, као и за осам специјалиста, тако да грађани имају све потребне лекаре у нашој општини и не морају да иду до Новог Сада на преглед – каже председник Општине, додајући да је све било по захтеву Дома здравља, тако да није било никакве дилеме о томе да ли ће паре бити издвојене јер је најбитније да грађани имају приступ сваком лекару који им је неопходан.

У сарадњи с Покрајинском владом 31. јануара је потписан нови уговор, за доградњу вртића у Кулпину. Тај пројекат је вредан 15 милиона динара, а финансира га Управа за капитална улагања АП Војводине, док је учешће Бачког Петровца 1,25 милион динара

Из фонда за пољопривреду Општина ове године планира да прави нове атарске путеве. Општина има 3.200 хектара државне земље и излицитирано је готово све, само 24,5 хектара чекају други круг.

– Ми од тог фонда на годишњем нивоу имамо око 35 милиона динара, а од тога још увек око 80 одсто одлази на комасацију земљишта у Бачком Петровцу и Кулпину, с тим што је Кулпин при крају тог посла. Међутим, планирамо улагање у каналску мрежу и атарске путеве – каже председник општине.

Прошле године је у општини у каналску мрежу уложено 8,5 милиона динара од Покрајинског секретеријата за пољопривреду.

Пољопривредници у том крају највише се баве ратарством, а општина броји око 2.000 газдинстава, што је приличан број на око 13.500 становника.

– Добра вест је да домаћи привредници проширују своје капацитете и имају у плану да запосле нове раднике, а то општини свакако значи због мање стопе незапослености, која је тренутно најнижа у Војводини, међутим, то није реалан показатељ – истиче Симић. – Велики број људи је отишао, пре свега у Словачку Републику, на рад.

По његовим речима, долазак страних инвеститора у индустријску зону, али и домаћих, значиће и повратак људи у ту општину.

Маша Стакић