Za imovinu žrtava Holokausta podneto oko tri hiljade zahteva
BEOGRAD: Na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koje nemaju živih zakonskih naslednika, do sada je u Srbiji Jevrejskim opštinama vraćeno ukupno 103 objekta ukupne poršine više od 7,1 hiljade kvadratnih metara, a direktor Agencije za reštituciju Strahinja Sekulić kaže da će ceo posao biti završen u narednih godinu dana.
Republička Agencija za restituciju vodi 1.669 zahteva koje su podnele registrovane jevrejske opštine a zahteva za ovaj način vračanja imovine više neće biti jer je trogodišnji rok istekao 27. februara.
"To je takozvani treći zakon o restituciji koji mi primenjujemo a ukupno je podneto preko 3.00 zahteva. Značajan deo imovine je već vraćen u roku za podnošenje zahteva tako očekujemo da u narednih godinu dana donesemo sve odluke, i da naš posao na sprovođenju ovog zakona završimo", kaže Sekulić u izjavi za Tanjug.
Najviše, 803 zahteva, podnela je beogradska Jevrejska opština, a sledi novosadska sa 381 zahevom, dok su po preko stotinu zahteva podnele i Jevrejske opštine Zrenjanin, Pančevo i Subotica a po nekoliko desetina podnele su opštine Kikinda, Sombor i Niš, a imovinu žrtava Holokausta koji nemaju živih naslednika traži i Jevrejska opština Zemun.
" Broj podnetih zahteva je bio iznad očekivanog. Mi smo od početka pomagali Jevrejskim opštinama kako da podnose zahteve a veliki broj zahteva je morao biti odbijen zbog toga što su podnošeni u odnosu na imovinu koja je danas u privatnoj svojini ili ne postoji. Za ono što je bilo moguće vratiti u naturi mi smo vrlo brzo donosili odluke, ta imovina je jako vredna", rekao je Sekulić.
Do sada najviše imovine je vraćeno Jevrejskoj opštini Beograd, 93 objekta, dok je Jevrejskoj opštini Subotica vraćeno 558 hektara a Jevrejskoj opštini Kikinda 64 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Deo vraćene imovine procenjen je na više od 10 miliona evra, objavila je Agencija za restituciju uz napomenu da će vrednost biti i veća jer su neke procene u toku.
"Drugi deo predviđen zakonom je isplate novčane pomoći jevrejskoj zajednici u ukupnom iznosu od 950 hiljada evra u narednih 25 godina a to je za onu imovinu koja je u međuvremenu otuđena ili više ne postoji. Taj novac već prima Savez jevrejskih opština, kao krovna organizacija, i tu obavezu Republika Srbija izvršava u dan", kaže Sekulić.
Ocenjuje da je Srbija ovim zakonom pokazala da je u samom evropskom vrhu što se tiče odnosa prema Holokaustu, i žrtvama nacizma u drugom svetskom ratu.
