За имовину жртава Холокауста поднето око три хиљаде захтева
БЕОГРАД: На основу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста, које немају живих законских наследника, до сада је у Србији Јеврејским општинама враћено укупно 103 објекта укупне поршине више од 7,1 хиљаде квадратних метара, а директор Агенције за рештитуцију Страхиња Секулић каже да ће цео посао бити завршен у наредних годину дана.
Републичка Агенција за реституцију води 1.669 захтева које су поднеле регистроване јеврејске општине а захтева за овај начин врачања имовине више неће бити јер је трогодишњи рок истекао 27. фебруара.
"То је такозвани трећи закон о реституцији који ми примењујемо а укупно је поднето преко 3.00 захтева. Значајан део имовине је већ враћен у року за подношење захтева тако очекујемо да у наредних годину дана донесемо све одлуке, и да наш посао на спровођењу овог закона завршимо", каже Секулић у изјави за Танјуг.
Највише, 803 захтева, поднела је београдска Јеврејска општина, а следи новосадска са 381 захевом, док су по преко стотину захтева поднеле и Јеврејске општине Зрењанин, Панчево и Суботица а по неколико десетина поднеле су општине Кикинда, Сомбор и Ниш, а имовину жртава Холокауста који немају живих наследника тражи и Јеврејска општина Земун.
" Број поднетих захтева је био изнад очекиваног. Ми смо од почетка помагали Јеврејским општинама како да подносе захтеве а велики број захтева је морао бити одбијен због тога што су подношени у односу на имовину која је данас у приватној својини или не постоји. За оно што је било могуће вратити у натури ми смо врло брзо доносили одлуке, та имовина је јако вредна", рекао је Секулић.
До сада највише имовине је враћено Јеврејској општини Београд, 93 објекта, док је Јеврејској општини Суботица враћено 558 хектара а Јеврејској општини Кикинда 64 хектара пољопривредног земљишта.
Део враћене имовине процењен је на више од 10 милиона евра, објавила је Агенција за реституцију уз напомену да ће вредност бити и већа јер су неке процене у току.
"Други део предвиђен законом је исплате новчане помоћи јеврејској заједници у укупном износу од 950 хиљада евра у наредних 25 година а то је за ону имовину која је у међувремену отуђена или више не постоји. Тај новац већ прима Савез јеврејских општина, као кровна организација, и ту обавезу Република Србија извршава у дан", каже Секулић.
Оцењује да је Србија овим законом показала да је у самом европском врху што се тиче односа према Холокаусту, и жртвама нацизма у другом светском рату.
