Vučić: Pustite Srbe i Albance da sami reše problem 

Vučić je, govoreći na debati „Nove perspektive proširenja EU“ u okviru „Političkih razgovora“ na Evropskom forumu Alpbah, rekao da se vidi sve više da neki, kao London, navodno brinu više od nas i više su zainteresovani za našu budućnost navodno od nas.



„Razumemo da imate sopstveni interes, ali koje su granice Srbije ili Kosova. Mi Kosovo smatramo prema Ustavu i Rezoluciji UN 1244 kao deo Srbije, a oni se smatraju nezavisnom državom. Gde su granice? Ko će da nam pomogne? Pola sveta, uključujući i Austriju, kaže Kosovo je nezavisna država, a druga polovina, uključujući pet članica EU, Kina, Rusija, Argentina, Meksiko, pola islamskog sveta priznaje samo Srbiju. Kako da rešimo problem?“, upitao je on dodajući da svi iz Londona ili Beča poručuju da ne treba menjati granice, jer su ih uspostavili kako su želeli.



Srbi, kako je dodao, neće prihvatiti takav stav, jer će reći da imaju svoje granice, a Albanci se s tim neće složiti i zbog toga pokušavamo da uradimo nešto što je od značaja za naše građane.



„Činim najbolje da pomognem Srbima da imaju svoju budućnost, ali mislim da radimo i nešto važno za Albance. Radi se o Srbima i Albancima, moramo da živimo zajedno u budućnosti. To su najveće nacije na Zapadnom Balkanu, i ostaće tako i naredih sto godina. Ko će da reši taj problem, ako mi ne budemo u mogućnosti?“, naglasio je Vučić.



On je ukazao da je izložen snažnim političkim napadima u svojoj zemlji, uključujući i predstavnike crkve, koji ga optužuju da je najveći izdajnik, jer želi da navodno da „svetu zemlju“ Albancima, a istovremeno na zapadu ga nazivaju liderom velikosrpske ideje.



„Ja sam običan čovek koji pokušava da utiče na način da možemo da nađemo put da održimo mir i stabilnost u regionu. Sada kada smo konačno počeli da pričamo o suštinskim pitanjima, svi oni kažu „šta to radite“. Šta vas briga, mi radimo za budućnost naših građana. Činimo to za nas. Ne utičemo ni na koga drugog u regionu“, poručio je Vučić podsećajući da je hiljadu puta rekao da Srbija poštuje i da će poštovati teritorijalni integritet BiH.



Preneo je da je pitao kancelara Sebastijana Kurca, i evropskog komesara Johanesa Hana, pravog prijatelja Srbije, da podrže ne samo naš region, već i dijalog Beograda i Prištine.



„Da li mislite da se Tači obradovao što sedi pored mene? Da li me voli - ne, i ja ga ne volim uopšte. Ali moramo da razgovarmao i pokušamo da rešavamo problem koji postoji 200 godina. Ako budemo u mogućnsoti da pronađemo rešenje, to će biti moguće samo ako dobijemo podršku EU. Bez toga nećemo nikada biti u mogućnosti“, kazao je on.



Vučić je ukazao da uvek traži rešenje koje bi moglo izazvati najmanje negativnih posledica, i da se nada da će obe strane biti dovoljno hrabre da donesu svetu prave poruke.



„To bi bilo nešto suštnski za Balkan nešto o čemu nismo mogli da sanjamo dugo vreme. Ljudi koji su bili ranije na vlasti su uvek radili na sklanjanju u stranu probleme, samo da prežive politički još koju godinu“, rekao je on.



Vučić je poručio da rešiti ovo pitanje time da Srbija ne dobije ništa neće biti moguće, kao ni što neće da se desi da Srbija protera Albance preko Prokletija.



Ukazao je da on ne govori i pregovaračkom procesu, ne iznosi detalje, dodajući da Beograd pregovara u najboljoj nameri i da, ako se postigne mogući dogovor time činimo najbolje građanima.



Izrazio je uverenje da će u Beogardu biti najteže dobiti podršku da se prihvati dogovor, ali da je neophodno razmišljati o budućnosti i izbegnu patnje koroz koje su prošli narodi ranije.



Tači je kazao da je veliko dostignuće za region što je dijalog ušao u konačnu fazu ka sporazumu o normalizaciji pomirenju.



„Zvanično smo pokrenuli finalnu fazu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pozvani smo na treći sastanak 7. septembra u Brisel. Kosovo je opredeljeno da se postigne pravno obavezujući sporazum sa Beogradom. Vreme je da se to učini sada. Imamo mali prozor koji treba da iskoristimo“, naglasio je on dodajući da to nije nimalo lako.



Kazao je da su zbog toga obe strane odlučile da analiziraju svaku moguću opciju.



„Iz moje persektive korekcija granica u cilju pronalaženja rešenja je opcija. Niko iz našeg regiona, članice EU i druge u svetu ne treba da se suprostave ili plaše potencijalnog mirovnog sporazuma, čak iako takav dogovor sadrži korekciju granica. Uveravamo da sporazum pod tim scenarijom neće ići duž etničkih linija. Kosovo ostaje multietnička zajednica, nastaviće da primenjuje najiše standarde po pitanju manjinskih prava i isto važi za Srbiju. Dogovor može imati samo pozitivne efekte po region i šire“, naglasio je Tači.



On je istakao da sporazum mora biti prioritet agende proširenja EU.



Tači je kazao da je istoričar po struci i da ne želi da živi „u knjigama istorije Balkana, a ni svoje zemlje“; već da je vreme da pišemo novu istoriju.



„Ne volimo se Vučić i ja, ali imamo obavezu da sedimo zajedno, radimo i pregovaramo. Nadam se, iako znam da je teško, da ćemo učiniti najbolje. Ako ne postignemo mirovni dogovor, šta je rešenje? To je pitanje protivnicima sporazuma. Ko će biti snažniji - populisti, nacionalisti u Srbiji, na Kosovu, u regionu, kao i čak antizapadne ideologije. Zar neko misli da neko neće da iskoristi taj vakuum. Neko će sigurno, a ne neko sa zapadnim vrednostima“, upozorio je on.



„Mi nismo problematični, samo želimo da dođemo do rešenja“, dodao je on ukazujući da niko ne treba da strahuje i da je potrebna podrška EU i SAD.



Tači je podvukao da je potreban ne samo interni konsenzus u Srbiji i na Kosovu, već i međunarodne zajednice, pa i suseda.



Ukazao je da je Srbija dala garancije vezane za Republiku Srpsku, i da treba biti pragmatičan u traženju rešenja.

Vučić je poručio da neće dopustiti da se Srbi i Srbija krive za sve događaje u bivšoj Jugoslaviji tako što se "igra na emocije", kao što se, ističe, činilo više od decenije i po.



On je, u nadahnutom govoru, reagovao na uvodničare Tenu Prelec, stručnu saradnicu Evropskog instituta pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, kao i Andana Ćerimagića, eksperta za Balkan Evropske inicijative za stabilnost (ESI), koji su govorili o krivici za događaje tokom raspada bivše Jugoslavije i kazao da mora da se osvrne na nešto sto je nazvao "igra na emocije".



„Ovde je rečeno nešto uz okrivljavanje Srba i Srbije za događaje u bivšoj Jugoslaviji, nešto sa čime smo, čini se, suočeni proteklih 20 godina“, naglasio je on i dodao da se ne treba igrati emocijama , na šta je dobio aplauz mladih Srba u publici tokom diskusije u okviru „Političkih razgovora“ na Evropskom forumu Alpbah.



Na priču Ćerimagića koji je govorio kako su Srbi iz Doboja, njegovog rodnog grada, proterali sve Bošnjake i Hrvate, zapalili sve džamije, te se založo protiv menjanja ganica duž etničkih linija, Vučić je podsetio da je on sin izbeglice iz Bosne.



„Moj otac je slučajno rođen blizu Beograda, nije video svog oca, jer je su ga ubile ustaše, kao i brojne druge članove njegove porodice. Oni su proterani iz Bosne i nastanili se kod Ckrvenca kod Beograda. Posle rata on je slučajno upoznao moju majku iz Vojvodine i tako sam rođen u Beogradu, slučajno. Početkom rata, čulo se da Vučići imaju kuće u Bosni i oktobra 1992. sve te kuće u Čipuljićima su zapalili oni koji žele da proteraju Srbe iz tog dela Bosne“, objasnio je on.



Vučić je naglasio da ne želi da se ponove takvi slučajevi kakve su proživeli njegova i Ćerimagićeva porodica.



"Želimo da to sprečimo u budućnosti i da učinimo sve da sprečimo sukobe i ratove“, kazao je on i dodao da će uložiti sve napore da očuva mir, stabilnost u regionu.



Kazao je da je već dosta učinjeno po tom pitanju, da postoji mir ne samo u BiH, Srbiji, već celom regionu.



Izrazio je uverenje da će se u tome uspeti i u budućnosti, a poručio da se ne treba igrati emocijama.

V. D. Belen: Dozvoliti Srbima i Albancima da se dogovore 

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen podržao je večeras stav predsednika Srbije da treba dozvoliti Srbima i Albancima da se dogovore.



Van der Belen je takođe ukazao da crtanje granica duž etničke linije nije održivo rešenje.



On je, u okviru debate „Nove perspektive proširenja EU“ na „Političkim razgovorima“ Evropskog foruma Alpbah, kritikovao moto kojim su se navodno ranije neki vodili, a to je da se jedan narod može osećati bezbednim samo među svojima, upitao šta bi bio upravo njegov narod kojem bi prema tom stavu trebalo da se prikloni.



„Najpre koja su etnička zajednica Austrijanci. Pričaju nemački manje ili više, imaju svoju krv prisutnu širom kontinenta. Moja majka je Estonka, moj otac Rus, moje prezime nije austrijsko“, ukazao je Van der Belen.



On je rekao da podela duž etničkih linije nije nešto što može da bude održivi rešenje, već samo kratkoročno kako pokazuje istorija.



U svom obraćanju Van der Belen je istakao da EU neće biti potpuna bez integracije jugoistočnih zemalja, i da sada postoji prilika kao nikada da se to učini.



„Ranijih godina imali smo slab napredak, jer je na strani EU postojao umor od širenja, a i Unija se bavila sopstvenim izazovima. To se sada promenilo“; uveren je on.



Predsednik Austrije ukazao je da na Zapadnom Balkanu vidi mnogo pozitivnih promena, dodajući da smo svedoci značajnog napretka u regionu. 



„Politički lideri su ozbiljni po pitanju dijaloga i napretka. Videli smo pravi napredak u regionalnoj saradnji, pomirenju i rešavanju nekih bilateralnih pitanja“, naglasio je on.



Vučić je podržao preporuku Evropske komisije da se otvore pristupni pregogovori sa Makedonijom i Albanijom.



Kazao je da puno treba raditi, ali da je aktuelno stanje u korist proširenja.



Predsednik Slovenije Borut Pahor ocenio je da postoji dobar trenutak pošto je posle dužeg perioda političke apstinencije EU ponovo stavila na vrh svoje agende pitanje proširenja.



Kazao je da je dobro što je Evropska komisija konačno usvojila strategiju proširenja, i naglasio da je dobro što je zatražila rešavanje bilateralnih pitanja kao uslov za članstvo.



Istovremeno je kritikovao Evropsku komisiju što ne traži poštovanje i primenu arbitraže o granici Slovenije i Hrvatske.



Podsetio je da je Evropska komisiaj pokrovitelj ovog dogovora i da bi neinsistiranje na poštovanju moglo imati posledice po region Zapadnog Balkana.



Prema njegovim rečima ne može Evropska komisija da traži rešavanje graničnih sporazova, a istovremeno da neinsitira na postignutim dogovorima.



Ocenio je da će sudbina BiH zavisiti od dva procesa u regionu - a to su implementacija sporazuma oko imena Makedonije, i dogovor u dijalogu Beograda i Prištine.



Pahor je kazao da je veoma optimističan za budućnost regiona, dodajući da je bitno da se pregovara i postignuti dogovori poštuju.



Evropski komesar Johanes Han ukazao je da smo svedoci istorijskog trenutka pošto su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači govorili o želji za rešavanjem problema.



„Bilo je značajno videti da postoji snažna privrženost vaše strane da rešite problem, a ne da čekate sile i pritisak spolja. Svi treba da učimo od istorije da nametanje rešenja spolja nikada nije održivo rešenje i to možemo videti u drugim delovima sveta. Ekstremno je važno da sami nađete rešenje“, kazao je on.



Istovremeno je poručio da moraju imati u vidu da solucija mora biti zasnovana na dijalogu, ali i da mora doprineti daljoj stabilnosti celog regiona.



„Svako rešenje treba da ima u vidu da je potrebna stabilnost u regionu. To je ono što međuanrodna zajednica želi“, uveren je Han.



Kazao je da sve dok Zapadni Balkan ne bude u EU neće biti zaključen proces započet 1989.godine.



Rekao je da je protivnik izjave šefa francuske države Emanuela Makrona da treba najpre rešiti unutrašnje probleme u EU pre proširenja.



„Neophodno je dalje podsticati širenje i ujedno poboljšati našu performansu. To su procesi koji moraju ići paralelno“; naglasio je Han.



On je, povodom unutrašnjih problema EU, najavio da će Evropska komisija na jesne izaći da predlogom za prelazak sa jednoglasnog donošenja odluke na kvalifikovanu većinu za više od 40 oblasti.



Han je podvukao da nije moguće aktuelnim načinom odlučivanja ostati konkurentan globalno.



Što se Balkana tiče rekao je da je bilo dobro što je region bio prioritet predsedavanja Bugarske EU, što je i dalje tokom predsedavanja Austrije, ali da sumnja da će moći biti, kao što je najavljeno, zbog unutrašnje situacije u Rumuniji i tokom predsedavanja Bukurešta.