Вучић: Пустите Србе и Албанце да сами реше проблем 

Вучић је, говорећи на дебати „Нове перспективе проширења ЕУ“ у оквиру „Политичких разговора“ на Европском форуму Алпбах, рекао да се види све више да неки, као Лондон, наводно брину више од нас и више су заинтересовани за нашу будућност наводно од нас.



„Разумемо да имате сопствени интерес, али које су границе Србије или Косова. Ми Косово сматрамо према Уставу и Резолуцији УН 1244 као део Србије, а они се сматрају независном државом. Где су границе? Ко ће да нам помогне? Пола света, укључујући и Аустрију, каже Косово је независна држава, а друга половина, укључујући пет чланица ЕУ, Кина, Русија, Аргентина, Мексико, пола исламског света признаје само Србију. Како да решимо проблем?“, упитао је он додајући да сви из Лондона или Беча поручују да не треба мењати границе, јер су их успоставили како су желели.



Срби, како је додао, неће прихватити такав став, јер ће рећи да имају своје границе, а Албанци се с тим неће сложити и због тога покушавамо да урадимо нешто што је од значаја за наше грађане.



„Чиним најбоље да помогнем Србима да имају своју будућност, али мислим да радимо и нешто важно за Албанце. Ради се о Србима и Албанцима, морамо да живимо заједно у будућности. То су највеће нације на Западном Балкану, и остаће тако и наредих сто година. Ко ће да реши тај проблем, ако ми не будемо у могућности?“, нагласио је Вучић.



Он је указао да је изложен снажним политичким нападима у својој земљи, укључујући и представнике цркве, који га оптужују да је највећи издајник, јер жели да наводно да „свету земљу“ Албанцима, а истовремено на западу га називају лидером великосрпске идеје.



„Ја сам обичан човек који покушава да утиче на начин да можемо да нађемо пут да одржимо мир и стабилност у региону. Сада када смо коначно почели да причамо о суштинским питањима, сви они кажу „шта то радите“. Шта вас брига, ми радимо за будућност наших грађана. Чинимо то за нас. Не утичемо ни на кога другог у региону“, поручио је Вучић подсећајући да је хиљаду пута рекао да Србија поштује и да ће поштовати територијални интегритет БиХ.



Пренео је да је питао канцелара Себастијана Курца, и европског комесара Јоханеса Хана, правог пријатеља Србије, да подрже не само наш регион, већ и дијалог Београда и Приштине.



„Да ли мислите да се Тачи обрадовао што седи поред мене? Да ли ме воли - не, и ја га не волим уопште. Али морамо да разговармао и покушамо да решавамо проблем који постоји 200 година. Ако будемо у могућнсоти да пронађемо решење, то ће бити могуће само ако добијемо подршку ЕУ. Без тога нећемо никада бити у могућности“, казао је он.



Вучић је указао да увек тражи решење које би могло изазвати најмање негативних последица, и да се нада да ће обе стране бити довољно храбре да донесу свету праве поруке.



„То би било нешто суштнски за Балкан нешто о чему нисмо могли да сањамо дуго време. Људи који су били раније на власти су увек радили на склањању у страну проблеме, само да преживе политички још коју годину“, рекао је он.



Вучић је поручио да решити ово питање тиме да Србија не добије ништа неће бити могуће, као ни што неће да се деси да Србија протера Албанце преко Проклетија.



Указао је да он не говори и преговарачком процесу, не износи детаље, додајући да Београд преговара у најбољој намери и да, ако се постигне могући договор тиме чинимо најбоље грађанима.



Изразио је уверење да ће у Беогарду бити најтеже добити подршку да се прихвати договор, али да је неопходно размишљати о будућности и избегну патње короз које су прошли народи раније.



Тачи је казао да је велико достигнуће за регион што је дијалог ушао у коначну фазу ка споразуму о нормализацији помирењу.



„Званично смо покренули финалну фазу нормализације односа Београда и Приштине. Позвани смо на трећи састанак 7. септембра у Брисел. Косово је опредељено да се постигне правно обавезујући споразум са Београдом. Време је да се то учини сада. Имамо мали прозор који треба да искористимо“, нагласио је он додајући да то није нимало лако.



Казао је да су због тога обе стране одлучиле да анализирају сваку могућу опцију.



„Из моје персективе корекција граница у циљу проналажења решења је опција. Нико из нашег региона, чланице ЕУ и друге у свету не треба да се супроставе или плаше потенцијалног мировног споразума, чак иако такав договор садржи корекцију граница. Уверавамо да споразум под тим сценаријом неће ићи дуж етничких линија. Косово остаје мултиетничка заједница, наставиће да примењује најише стандарде по питању мањинских права и исто важи за Србију. Договор може имати само позитивне ефекте по регион и шире“, нагласио је Тачи.



Он је истакао да споразум мора бити приоритет агенде проширења ЕУ.



Тачи је казао да је историчар по струци и да не жели да живи „у књигама историје Балкана, а ни своје земље“; већ да је време да пишемо нову историју.



„Не волимо се Вучић и ја, али имамо обавезу да седимо заједно, радимо и преговарамо. Надам се, иако знам да је тешко, да ћемо учинити најбоље. Ако не постигнемо мировни договор, шта је решење? То је питање противницима споразума. Ко ће бити снажнији - популисти, националисти у Србији, на Косову, у региону, као и чак антизападне идеологије. Зар неко мисли да неко неће да искористи тај вакуум. Неко ће сигурно, а не неко са западним вредностима“, упозорио је он.



„Ми нисмо проблематични, само желимо да дођемо до решења“, додао је он указујући да нико не треба да страхује и да је потребна подршка ЕУ и САД.



Тачи је подвукао да је потребан не само интерни консензус у Србији и на Косову, већ и међународне заједнице, па и суседа.



Указао је да је Србија дала гаранције везане за Републику Српску, и да треба бити прагматичан у тражењу решења.

Вучић је поручио да неће допустити да се Срби и Србија криве за све догађаје у бившој Југославији тако што се "игра на емоције", као што се, истиче, чинило више од деценије и по.



Он је, у надахнутом говору, реаговао на уводничаре Тену Прелец, стручну сарадницу Европског института при Лондонској школи економије и политичких наука, као и Андана Ћеримагића, експерта за Балкан Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), који су говорили о кривици за догађаје током распада бивше Југославије и казао да мора да се осврне на нешто сто је назвао "игра на емоције".



„Овде је речено нешто уз окривљавање Срба и Србије за догађаје у бившој Југославији, нешто са чиме смо, чини се, суочени протеклих 20 година“, нагласио је он и додао да се не треба играти емоцијама , на шта је добио аплауз младих Срба у публици током дискусије у оквиру „Политичких разговора“ на Европском форуму Алпбах.



На причу Ћеримагића који је говорио како су Срби из Добоја, његовог родног града, протерали све Бошњаке и Хрвате, запалили све џамије, те се заложо против мењања ганица дуж етничких линија, Вучић је подсетио да је он син избеглице из Босне.



„Мој отац је случајно рођен близу Београда, није видео свог оца, јер је су га убиле усташе, као и бројне друге чланове његове породице. Они су протерани из Босне и настанили се код Цкрвенца код Београда. После рата он је случајно упознао моју мајку из Војводине и тако сам рођен у Београду, случајно. Почетком рата, чуло се да Вучићи имају куће у Босни и октобра 1992. све те куће у Чипуљићима су запалили они који желе да протерају Србе из тог дела Босне“, објаснио је он.



Вучић је нагласио да не жели да се понове такви случајеви какве су проживели његова и Ћеримагићева породица.



"Желимо да то спречимо у будућности и да учинимо све да спречимо сукобе и ратове“, казао је он и додао да ће уложити све напоре да очува мир, стабилност у региону.



Казао је да је већ доста учињено по том питању, да постоји мир не само у БиХ, Србији, већ целом региону.



Изразио је уверење да ће се у томе успети и у будућности, а поручио да се не треба играти емоцијама.

В. Д. Белен: Дозволити Србима и Албанцима да се договоре 

Председник Аустрије Александер ван дер Белен подржао је вечерас став председника Србије да треба дозволити Србима и Албанцима да се договоре.



Ван дер Белен је такође указао да цртање граница дуж етничке линије није одрживо решење.



Он је, у оквиру дебате „Нове перспективе проширења ЕУ“ на „Политичким разговорима“ Европског форума Алпбах, критиковао мото којим су се наводно раније неки водили, а то је да се један народ може осећати безбедним само међу својима, упитао шта би био управо његов народ којем би према том ставу требало да се приклони.



„Најпре која су етничка заједница Аустријанци. Причају немачки мање или више, имају своју крв присутну широм континента. Моја мајка је Естонка, мој отац Рус, моје презиме није аустријско“, указао је Ван дер Белен.



Он је рекао да подела дуж етничких линије није нешто што може да буде одрживи решење, већ само краткорочно како показује историја.



У свом обраћању Ван дер Белен је истакао да ЕУ неће бити потпуна без интеграције југоисточних земаља, и да сада постоји прилика као никада да се то учини.



„Ранијих година имали смо слаб напредак, јер је на страни ЕУ постојао умор од ширења, а и Унија се бавила сопственим изазовима. То се сада променило“; уверен је он.



Председник Аустрије указао је да на Западном Балкану види много позитивних промена, додајући да смо сведоци значајног напретка у региону. 



„Политички лидери су озбиљни по питању дијалога и напретка. Видели смо прави напредак у регионалној сарадњи, помирењу и решавању неких билатералних питања“, нагласио је он.



Вучић је подржао препоруку Европске комисије да се отворе приступни прегоговори са Македонијом и Албанијом.



Казао је да пуно треба радити, али да је актуелно стање у корист проширења.



Председник Словеније Борут Пахор оценио је да постоји добар тренутак пошто је после дужег периода политичке апстиненције ЕУ поново ставила на врх своје агенде питање проширења.



Казао је да је добро што је Европска комисија коначно усвојила стратегију проширења, и нагласио да је добро што је затражила решавање билатералних питања као услов за чланство.



Истовремено је критиковао Европску комисију што не тражи поштовање и примену арбитраже о граници Словеније и Хрватске.



Подсетио је да је Европска комисиај покровитељ овог договора и да би неинсистирање на поштовању могло имати последице по регион Западног Балкана.



Према његовим речима не може Европска комисија да тражи решавање граничних споразова, а истовремено да неинситира на постигнутим договорима.



Оценио је да ће судбина БиХ зависити од два процеса у региону - а то су имплементација споразума око имена Македоније, и договор у дијалогу Београда и Приштине.



Пахор је казао да је веома оптимистичан за будућност региона, додајући да је битно да се преговара и постигнути договори поштују.



Европски комесар Јоханес Хан указао је да смо сведоци историјског тренутка пошто су председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи говорили о жељи за решавањем проблема.



„Било је значајно видети да постоји снажна приврженост ваше стране да решите проблем, а не да чекате силе и притисак споља. Сви треба да учимо од историје да наметање решења споља никада није одрживо решење и то можемо видети у другим деловима света. Екстремно је важно да сами нађете решење“, казао је он.



Истовремено је поручио да морају имати у виду да солуција мора бити заснована на дијалогу, али и да мора допринети даљој стабилности целог региона.



„Свако решење треба да има у виду да је потребна стабилност у региону. То је оно што међуанродна заједница жели“, уверен је Хан.



Казао је да све док Западни Балкан не буде у ЕУ неће бити закључен процес започет 1989.године.



Рекао је да је противник изјаве шефа француске државе Емануела Макрона да треба најпре решити унутрашње проблеме у ЕУ пре проширења.



„Неопходно је даље подстицати ширење и уједно побољшати нашу перформансу. То су процеси који морају ићи паралелно“; нагласио је Хан.



Он је, поводом унутрашњих проблема ЕУ, најавио да ће Европска комисија на јесне изаћи да предлогом за прелазак са једногласног доношења одлуке на квалификовану већину за више од 40 области.



Хан је подвукао да није могуће актуелним начином одлучивања остати конкурентан глобално.



Што се Балкана тиче рекао је да је било добро што је регион био приоритет председавања Бугарске ЕУ, што је и даље током председавања Аустрије, али да сумња да ће моћи бити, као што је најављено, због унутрашње ситуације у Румунији и током председавања Букурешта.