Vlast čeka predloge, Čeda nudi četiri tačke, Dveri bi TV duel

Pojedine partije iznose predloge okvira u kojima bi se moglo rešiti kosovsko pitanje, ima onih za koje je takav razgovor nepotreban, dok s treće strane stižu poruke da dijalog može početi tek kada se o tom problemu izjasni sam Vučić.

Ministar spoljnih poslova i predsednik SPS-a Ivica Dačić izjavio je da Srbija pitanje Kosova i Metohije nikada neće rešiti kapitulacijom. Povodom negativnih reakcija koje je izazvala njegova teza o razgraničenju, Dačić je rekao da je sramotno ako neko smatra da njegov predlog narušava granice.

„Pa koje granice, kako ih nije sramota? Oni su narušili granice Srbije, a sada kažu: dobro, sad nema dalje. Tako se ne može voditi dijalog“, istakao je Dačić, uz opasku da je „Klintonova politika i dalje je živa, ali da su se vremena promenila”.

Zamenik predsednika Liberalno-demokratske partije Nenad Milić ocenio je da je sebično i politički neodgovorno propustiti priliku da se u Srbiji razgovara o kosovskom problemu. Ta stranka prva je od opozicionih partija izašla sa svojom platformom od četiri tačke, kao osnove s kojom će nastupiti u dijalogu.

„Popustiti pred onima koji nas optužuju da smo „izdajnici” jer zagovaramo razgovor s kosovskim Albancima jednako je neodgovorno kao i popuštanje pred onima koji nas optužuju da smo „izdajnici opozicije” jer se zalažemo za razgovor s Vučićem“, naveo je Milić.

Kazao je da rešenje kosovskog pitanja predstavlja preduslov napretka i Srbije i Kosova, ali i čitavog regiona, i da je za Srbiju od presudne važnosti da jasno kaže šta želi da bi mogla maksimalno zaštititi svoje interese.

Po mišljenju funkcionerke SNS-a, ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, „važno je otvoriti temu unutrašnjeg dijaloga o rešavanju kosovskog pitanja da bismo sagledali gde smo sada, šta možemo uraditi zajedno i ako možemo da napravimo neki konsenzus”. Ona naglašava da je legitimno da to učini predsednik države jer je direktno učestvovao u delu dijaloga koji je otvoren kroz potpisivanje Briselskog sporazuma. Kako kaže, to nije lako, ali cilj je legitiman i ako je ostvariv i za više godina. Smatra da je obaveza svakog učesnika javnog života – intelektualne, političke elite, da se odazove pozivu na dijalog, da kaže šta misli.

„Pitani ste, nemojte posle da kažete: imali smo rešenje, ali nas niko nije pitao“, zaključila je ona.

„Pogotovo zato što s druge strane ima pregovarača koji jasno i bez rezerve želi samo jedno – nezavisnost. U razgovorima učestvuje i treća strana, Evropska unija, i tu je upravo šansa Srbije da maksimalno zaštiti srpsko stanovništvo na Kosovu, kulturna dobra i imovinu“, ocenio je Milić, upozoravajući na to da su „svakom sadašnjem i budućem pregovaraču ruke praktično vezane unutrašnjim mitovima o Kosovu”.

Za LDP je „dekosovizacija” sopstvene stvarnosti i racionalizacija ciljeva osnov i temelj predstojećih razgovora. „Pitanje konačnog statusa Kosova ne može se rešiti običnim kompromisom i zbog toga svi problemi nastali iz vremena iza nas treba da se rešavaju postepenim korigovanjem međusobnih odnosa i stvaranjem novih okolnosti kroz garantovanje Srbiji ulaska u članstvo EU, NATO, kao i kroz prisustvo bezbednosnih snaga NATO-a na Kosovu i ostvariv plan približavanja Kosova Evropskoj uniji”, navodi LDP.

„Srbija ne može tražiti svoju sreću u unapred izgubljenom zaustavljanju Kosova na putu ka članstvu u UN, UNESKO-u i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama, već za svoj interes treba da proglasi jačanje i napredak Kosova, koji podrazumeva njegovo paralelno uključivanje u moderne evropske i svetske tokove zajedno sa Srbijom”, smatraju u LDP-u, i ističu da „za sve navedene poslove moramo pronaći razumevanje za Srbiju u svetu i naše interese ostvarivati u dogovoru s EU i Sjedinjenim Američkim Državama”.

Pojedine partije smatraju da se problem Kosova ne može posmatrati odvojeno od složenih odnosa u regionu. Tako je lider Pokreta „Dveri” Boško Obradović preko društvenih mreža obnarodovao svoje zalaganje za proširenje predložene teme.

Šef poslaničke grupe socijalista u Skupštini Srbije Đorđe Milićević poručuje da je poziv predsednika države na dijalog o Kosovu i Metohiji „hrabar i ozbiljan korak u iznalaženju trajnog i održivog rešenja”, i da ga „nikako ne vidi kao poziv da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova”. Sa žaljenjem primećuje da to mnogi nisu shvatili, poput pojedinih opozicionih stranaka, koje su, kaže, pokazale da nisu spremne za ozbiljne razgovore i dijalog. Za razliku od njih, kojima je to dnevnopolitička tema, za socijaliste je, kaže Milićević, to pitanje koje se tiče budućnosti Srbije. Ponavlja da SPS podržava jasnu opredeljenost za dijalog jer je to, tvrdi, jedini način da se dođe do održivih, prihvatljivih rešenja.

„Umesto sukoba, razgovaramo da bismo imali budućnost“, zaključio je Milićević.

„Predlažem i unutrašnji dijalog o Republici Srpskoj Krajini, a obavezno i o nezavisnosti RS i ujedinjenju Srbije, Crne Gore i RS u jednu državu”, poručio je Obradović s društvene mreže „Tviter”. On je  uputio i otvoreno pismo Aleksandru Vučiću, optužujući ga da je pokrenuo „takozvani unutrašnji dijalog” s ciljem priznavanja nezavisnosti Kosova. Kaže da očekuje dijalog sa srpskim predsednikom „svako veče, na RTS-u, uživo”, a da neće, kako kaže, „dolaziti na kanabe kao Čeda, Čanak i Šešelj”.

Demokratska stranka, čiji je nekadašnji predsednik Boris Tadić bio i šef države, još uvek se ne izjašnjava o tome da li će se uključiti u predloženi dijalog. Predsednik DS-a Dragan Šutanovac izjavio je, povodom javnog Vučićevog poziva na unutrašnji dijalog o KiM, da bi predsednik Srbije trebalo da iznese svoju platformu.

Govoreći o najavi unutrašnjeg dijaloga o Kosova, akademik Dušan Teodorović je takođe rekao da predsednik Srbije mora prvi da kaže šta je njegov plan za rešavanje tog pitanja.

S. Stanković