Tema „Dnevnika”: Dijalog o Kosovu – teret i(li) kamenčić u cipeli
Nije prošlo ni nedelju dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će građane Srbije pozvati na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, a ta priča već je uveliko postala je centralna tema političkih debata, iako akteri formalno nisu seli za sto.
Mišljenja u Srbiji su, kao što se i očekivalo, podeljena, ali i pored toga, šef države poručuje da je razgovor važan „da ne bismo taj teret ostavili potomcima i zato što je potrebno da svi zajedno pronađemo odgovor koji će biti trajan i isključiti sukob kao opciju”. Vučić je objasnio da je „unutrašnji dijalog” izuzetno značajan jer ćemo nakon njega, kako procenjuje, biti „mnogo objektivniji i odgovorniji po pitanju Kosova i Metohije, bilo dogovora ili ne bilo”.
Mediji spekulišu o tome da bi poziv za debatu o toj najdelikatnijoj srpskoj temi akterima na čije mišljenje se računa mogli stići već u septembru. Očekuje se da će na Andrićev venac biti pozvane parlamentarne stranke, predstavnici SPC, civilno društvo, SANU...
Vučić je poručio da se nada da će Srbija imati snage da stvari postavi na racionalni nivo jer, uveren je, traženje rešenja mnogo je bolja opcija od očuvanja zamrznutog konflikta. Predsednik je kazao i da je iluzija da će SAD odustati od zahteva za priznavanje Kosova, ali da to ne znači da će Srbija to učiniti. Naveo je i da Zapad insistira na nastavku razgovora, što, po njegovom mišljenju, jasno ide u smeru nezavisnosti, ali da, s druge strane, imamo podršku Rusije, Kine i Indije.
Opozicione stranke različito su reagovale na najavu otvaranja dijaloga o KiM, pa desno krilo, ali i neke proevropske partije, uglavnom za sada odbijaju da učestvuju u celoj priči, optužujući Vučića da želi da se odrekne Kosova, a da mu je taj poziv, kako smatraju, alibi za tu nameru.
Potpredsednik SPS-a i ministar Branko Ružić naglašava da „ne treba da živimo u nekoj mitomaniiji, te da svi koji su pozvani na unutrašnji dijalog o Kosovu treba da se odazovu”. Ocenio je da je predsednik Vučić pokrenuo „bremenitu temu”, i dodao da podržava da se otvori nešto što vekovima Srbiji stoji „kao kamenčić u cipeli”.
„Naravno da neće biti jednoumlja“, kaže Ružić, i dodaje da treba čuti i razlike.
Iz dela akademske javnosti stižu podrške Vučićevoj inicijativi. Akademik Dušan Kovačević procenjuje da je „svaki težak i dugotrajan razgovor bolji je od bilo kakvog rata”. Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji. Kaže da je predlog da se problemi između Srba i Albanaca rešavaju mirnim putem naišao na dobre reakcije.
„Imali smo taj rat u kojem se raspala Jugoslavija“, kazao je Kovačević.“Više od sto hiljada stradalih i dva miliona raseljenih ljudi... Pa, kome treba ovde još neki rat? Hajde za promenu da budemo mudri i razgovorom i pregovorima branimo naše interese.
On upozorava na to da „Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje”.
„Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo, što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo što se danas događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem“, uveren je Kovačević.
On podseća na to da je „ponovo pokrenuta priča o granici s Hrvatskom, koja će jednog dana biti veoma ozbiljna jer je tu gotovo pa reč o zameni teritorija”.
„Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva“, predložio je Kovačević.
Po njegovoj oceni, spoljna politika Aleksandra Vučića vođena je načelom pragmatičnog kompromisa. Dodaje da taj pragmatični kompromis koji Vučić plasira u spoljnoj politici uvek podrazumeva razgovor. Ono što nikako ne može da razume su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat.
„Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih rat zatekne popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca“, upozorio je Kovačević.
S. Stanković
Analitičari: Ima još tema
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Kosovo najvažnije pitanje koje moramo da rešavamo širokim nacionalnim dijalogom, ali ne i jedino. Srpsko pitanje je, kaže, mnogo složenije i zahteva sveobuhvatno rešenje, a ne parcijalna rešenja. On je nedavno izjavio da bi „trajno rešenje, koje bi uključivalo i odricanje od dela teritorije, srpska tiha, ali dominantno patriotska javnost, mogla prihvatiti jedino kao deo šireg paketa koji bi uključivao podelu teritorije KiM i rešenje pitanja Republike Srpske”.
Nikolićevi pokušaji
Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić neće učestvovati u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, saopštavaju iz Nacionalnog saveta za Rusiju i Kinu, uz objašnjenje da se novoformirano telo, na čijem je čelu, neće baviti politikom. Tokom petogodišnjeg mandata Nikolić je pokušao da se pozabavi tom temom, ali njegova platforma za Kosovo, koja je 2013. bila usaglašena s Vladom Srbijom, ostala je u fioci i nije stigla do parlamentarne debate. Nije bolje prošao ni Nikolićev plan za Kosovo iz 2015. godine, kojim je bilo predviđao da ta teritorija formalnopravno dobije status autonomne pokrajine u okviru Srbije, po uzoru na rešenja iz Ustava SFRJ iz 1974. godine.