Visković: Dobro smo plivali, ali moramo da se opredelimo
BEOGRAD: Profesor i diplomata Ivo Visković ocenio je da će Srbija zbog odnosa prema Rusiji biti pod različtim pritiscima koji će biti vezani za brojna pitanja, od pregovora s Prištinom, do onih vezanih za ulazak u EU, i upozorio da će po pitanju tzv. Kosova ponude biti sve lošije.
Na tribini na Fakultetu političkih nauka "Ukrajinska kriza - perspektiva zapadnog Balkana", na kojoj su govorili i Dejan Jović sa zagrebačkog univerziteta i Željko Budimir sa Univerziteta u Banjaluci, Visković je ocenio i da je Srbija do sada dobro plivala da se ne približi nijednoj obali, ali se zbog zbog situacije u Ukrajini matica ubrzala i dovela do toga da mora da se opredeli.
Prema njegovim rečima, Srbija je u rusko-ukrajinskom sukobu do sada bila u relativno privilegovanom položaju, mogla je da bude "čardak ni na nebu ni na zemlji", ali tako neće moći dugo jer nije reč o događajima iz doba Hladnog rata, kada je takva pozicija odgovarala i SSSR i Zapadu.
Nije ni malo lako odlučiti šta učiniti. Bićemo pod pritiscima da se decidno opredelimo da li smo za zapad ili ne. Zato ne bih bio u koži tih koji treba da donesu odluku. Ta odluka pravi razliku između državnika i sitnih političara koji idu od ankete do ankete, i gledaju sta im je donelo koji procenat, rekao je Visković i ocenio da bi sada trebalo imati jednog Josipa Broza Tita.
Takođe, zapitao je i ko je taj ko odlučuje, ne samo u Srbiji, već i u svetu, i ko je taj ko će doneti tu odluku - jedan čovek, više ljudi ili skupština.
Visković je rekao da ima utisak da je situacija identična onoj 1948. i podsetio na to da "smo tada našli put".
Nisam preveliki optimista da ćemo ga naći i sada, rekao je Visković.
Naveo je da smatra i da Rusija više neće očekivati podršku Srbije.
Visković je dodao i da sa tugom treba konstatovati da veliki deo građana Srbije daje podršku onome što se može zvati "rusopatofilija" koja bi mogla da se opravda revoltom prema onome što nam Zapad čini i dobro poznatom rečenicom "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj".
Dodao je da se boji da je sada vrlo težak trenutak kada pod pritiskom moramo da rešavamo pitanje Kosova i podsetio na to da je vreme pokazalo da smo svaki put dobijali lošije ponude.
Oko odnosa Beograda i Prišitne sva tri učesnika tribine sagaslili su se da temu KiM ne bi trebalo približavati kontekstu sukoba Rusije i Ukrajine.
Profesor FPN iz Banjaluke Željko Budimir ocenio je u svetlu pritisaka zbog odnosa prema Moskvi, da je za Srbiju najzdravije da se u ovom trenutku ne opredeljuje bez obzira na pritiske koji neće prestati.
Budimir je upozorio na to da je svet na ivici velikog sukoba, koji lako može da preraste u atomski sukob.
Prema njegovim rečima, do sukoba u Ukrajini je doveo progresivni liberalizam Zapada, a kao razlog za to naveo to što još postoji stari hegemon - SAD koje Rusiju nisu tretirale kao veliku silu, već kao izvor energenata.
Transnacionalne političke elite se, upozorio je, ponašaju kao pijani tinejdžeri koji imaju dugme kojim mogu da aktiviraju nuklearno oružje.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović ocenio je da je Rusija koliko god bila slaba još velika sila, ali je i dodao da je zbog sveukupne situacije slika Rusije kao moćne zemlje dovedena u pitanje.
Ako dođe do trećeg svetskog rata, biće to najbesmisleniji rat u istoriji, rekao je Jović i ocenio da bi ''poptuni nonses bilo pokrenuti treći svetski rat samo zbog toga što je neka zemlja želela da uđe u neku tromu asocijaciju'', koja je i na primeru Srbije tokom 78 dana 1999. pokazala da ne može da postigne cilj.
Naglasio je da je reč o nepotrebnom ratnom sukobu koji je nastao zbog nečega što nikada nije bilo realno.
