Висковић: Добро смо пливали, али морамо да се определимо
БЕОГРАД: Професор и дипломата Иво Висковић оценио је да ће Србија због односа према Русији бити под различтим притисцима који ће бити везани за бројна питања, од преговора с Приштином, до оних везаних за улазак у ЕУ, и упозорио да ће по питању тзв. Косова понуде бити све лошије.
На трибини на Факултету политичких наука "Украјинска криза - перспектива западног Балкана", на којој су говорили и Дејан Јовић са загребачког универзитета и Жељко Будимир са Универзитета у Бањалуци, Висковић је оценио и да је Србија до сада добро пливала да се не приближи ниједној обали, али се због због ситуације у Украјини матица убрзала и довела до тога да мора да се определи.
Према његовим речима, Србија је у руско-украјинском сукобу до сада била у релативно привилегованом положају, могла је да буде "чардак ни на небу ни на земљи", али тако неће моћи дуго јер није реч о догађајима из доба Хладног рата, када је таква позиција одговарала и СССР и Западу.
Није ни мало лако одлучити шта учинити. Бићемо под притисцима да се децидно определимо да ли смо за запад или не. Зато не бих био у кожи тих који треба да донесу одлуку. Та одлука прави разлику између државника и ситних политичара који иду од анкете до анкете, и гледају ста им је донело који проценат, рекао је Висковић и оценио да би сада требало имати једног Јосипа Броза Тита.
Такође, запитао је и ко је тај ко одлучује, не само у Србији, већ и у свету, и ко је тај ко ће донети ту одлуку - један човек, више људи или скупштина.
Висковић је рекао да има утисак да је ситуација идентична оној 1948. и подсетио на то да "смо тада нашли пут".
Нисам превелики оптимиста да ћемо га наћи и сада, рекао је Висковић.
Навео је да сматра и да Русија више неће очекивати подршку Србије.
Висковић је додао и да са тугом треба констатовати да велики део грађана Србије даје подршку ономе што се може звати "русопатофилија" која би могла да се оправда револтом према ономе што нам Запад чини и добро познатом реченицом "непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ".
Додао је да се боји да је сада врло тежак тренутак када под притиском морамо да решавамо питање Косова и подсетио на то да је време показало да смо сваки пут добијали лошије понуде.
Око односа Београда и Пришитне сва три учесника трибине сагаслили су се да тему КиМ не би требало приближавати контексту сукоба Русије и Украјине.
Професор ФПН из Бањалуке Жељко Будимир оценио је у светлу притисака због односа према Москви, да је за Србију најздравије да се у овом тренутку не опредељује без обзира на притиске који неће престати.
Будимир је упозорио на то да је свет на ивици великог сукоба, који лако може да прерасте у атомски сукоб.
Према његовим речима, до сукоба у Украјини је довео прогресивни либерализам Запада, а као разлог за то навео то што још постоји стари хегемон - САД које Русију нису третирале као велику силу, већ као извор енергената.
Транснационалне политичке елите се, упозорио је, понашају као пијани тинејџери који имају дугме којим могу да активирају нуклеарно оружје.
Професор Факултета политичких наука из Загреба Дејан Јовић оценио је да је Русија колико год била слаба још велика сила, али је и додао да је због свеукупне ситуације слика Русије као моћне земље доведена у питање.
Ако дође до трећег светског рата, биће то најбесмисленији рат у историји, рекао је Јовић и оценио да би ''поптуни нонсес било покренути трећи светски рат само због тога што је нека земља желела да уђе у неку трому асоцијацију'', која је и на примеру Србије током 78 дана 1999. показала да не може да постигне циљ.
Нагласио је да је реч о непотребном ратном сукобу који је настао због нечега што никада није било реално.
