Visković: Berlin se ozbiljno priprema za susret s Vučićem
BEOGRAD: Dolazak savetnika francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel u Beograd i Prištinu, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković vidi kao jasan signal da se Berlin ozbiljno priprema pred najavljeni susret kancelarke Angele Merkel s predsednikom Aleksandrom Vučićem, pa i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, kako se najavljuje iz Prištine.
Cilj Merkelove je da se lično uveri koji su konačni stavovi i jedne i druge strane, kaže Visković i dodaje da će Merkelova u razgovoru sa Vučićem pokušati da brani nemačku poziciju da treba izbeći bilo kakvo razgraničenje ili razmenu teritorija u rešavanju kosovskog problema.
Istovremeno, smatra da će predsednik Vučić želeti da sa kancelarkom razjasni uverenje koje vlada da Nemačka podrzava Kosovo, odnosno Aljbina Kurtija u tome da se takse ukidaju postepeno i uslovljeno.
Mislim da će predsednik Vučić pokušati da nađe osnov za podršku Nemačke kosovskim stavovima, jer po svemu sudeći ono što u ovom trenutku se može osetiti jeste da on cilja na neki način na Nemačku kada kaže da su dve velike sile u Evropi te koje podržavaju kosovsku stranu, odnosno da nisu tako strogi prema ukidanju taksi kao što su Amerikanci u ovome trenutku, kaže Visković.
U ovom trenutku Nemci nisu toliko na strani Kurtija, koliko smatraju da to treba raditi obazrivije, kaže Visković, a ne grubo i ucenjivački, kako to u ovom trenutku rade SAD.
Kurtiju, naime, nije lako da ukine ođednom takse, ali, smatra Visković, bez toga nema nastavka razgovora.
Visković veruje da će rešavanje kosovskog pitanja još potrajati, da će u Berlinu biti razjašnjeni neki stavovi, ali da ne treba očekivati da će Nemačka požurivati rešenje.
Nemačka, podseća Visković, ima iskustva sa sličnim stvarima, ne samo u slučaju podele zemlje, nego i na primeru razgraničenja s Danskom, nakon Prvog svetskog rata, zbog manjine, kada je to pitanje ostalo nerešeno sve do 1950. godine, kada je konačno postignut sporazum.
Prema tome, oni znaju da se neka pitanja ne mogu rešavati preko noći. Mislim da će Berlin ipak biti realističniji, odnosno da neće vršiti grub pritisak, ukoliko proceni da su stavovi Beograda i Prištine toliko udaljeni da u ovom trenutku realno nije moguće naći rešenje, objašnjava on.
S druge strane, kaže Visković, SAD požuruju rešenje.
Na pitanje vidi li ipak kompatibilnost stavova SAD i evropskih zemalja oko konačnog rešenja kosovskog problema, s obzirom da se u ovom trenutku odvijaju dva paralelna procesa po tom pitanju, jedan predvojen SAD, drugi EU, Visković kaže da ima dosta indikatora da se u ovom trenutku igra poznata igrica - dobar policajac, loš pollicajac.
S jedne strane demonstrira se strogoća, a s druge strane popustljivost, ne bi li se na taj način strane privolele da traže kompromisno rešenje, objašnjava Visković.
Međutim, on kaže da je najveći problem udaljenost stravova Beograda i Prištine, na šta je i predsednik Vučić skrenuo pažnju konstatacijom da su zahtevi Prištine nerealni, jer bi da Srbija ne dobije praktično ništa, dok je naše javno mnjenje za zamrznuti konflikt, pa je, kako je primetio Vučić, u takvoj situaciji jako teško naći rešenje.
Kada je reč o mogućnosti da Merkel ponudi neko konkretno rešenje, Visković kaže da će Nemačka insistirati na rešenju u okvirima postojećih granica, što je teško.
Najava proširenja Ahtisarijevog plana nekim novim ponudama je nešto što će Evropa, a kasnije Evropa i SAD uskladiti kao svoj stav i ponuditi Srbiji, naglašava Visković i dodaje da se u tom slučaju moraju dobiti izuzetno jake garancije za prava Srba na KiM kroz neku vrstu autonomije, garancije za kulturna i istorijska dobra, kao i garancije za imovinu, koja je, kako je naveo, oduzeta i oteta.
Ta pitanja nije lako razrešiti, te će Nemačka, smatra Visković, pokušati u narednom periodu da ispita teren i proceni da li je, eventualno, moguće do kraja godine naći rešenje.
Visković dodaje da je on lično među retkima koji smatraju da je Merkel, inače poznata po doslednim stavovima, spremna da ih promeni u slučaju pritiska nemačke javnosti.
Da li je to moguće u slučaju Kosova zavisi, kaže, od zainteresovanosti nemačkog javnog mnjenja za ovaj problem.
On smatra da se Amerikancima više žuri nego Nemcima da se ovo pitanje okonča.
Merkel će verovatno pokušati da nešto uradi, ali mislim da neće biti u stanju, jer Nemačka nema na raspolaganju takvu ponudu za Srbiju koja bi zaista bila takva da se ne može odbiti, ističe Visković i dodaje da je to postalo jasno.
Na pitanje koja je to ponuda koju Srbija ne bi mogla da odbije, Visković kaže:
"Ona koja bi bila ubedljiva ne samo za naše pregovorače, nego i za našu javnost".
Jer, ističe Visković, stav javnost u Srbiji je veći problem, nego pregovarači.
Visković smatra da ni Amerikanci nemaju ponudu za rešenje.
Ono što se može očekivati to su neki oblici finansijske i ekonomske pomoći, blagonaklon stav prema njihovim investitorima u našoj zemlji i slično, što je za nas itekako bitno, ali u ovom trenutku ni to rešenje ne bi zadovoljilo i jednu i drugu stranu, kaže Visković i podseća da su stavovi dosta udaljeni, a u nekim aspektima i oprečni.
Blokiranje američkih finansija Prištini vidi kao ozbiljno upozorenje.
Mislim da će kosovske vlasti morati da popuste pod ovim pritiskom, jer su SAD suviše značajne za njih, da bi se s njima Priština upuštala u konflikt, zaključuje Visković.
Inicijative koje dolaze iz SAD, Nemačke, Francuske...Visković vidi i kao izraz želje za ličnim i državnim prestižom, a Srbija treba da se izbori da rešenje uvaži njene državne i nacionalne interese.
