Ulazak srpske vojske okončao patnje stanovištva u Vojvodini

Za Novi Sad je taj dan 9. novembar, kada je pod vođstvom majora Vojislava Bugarskog srpska vojska ušla u grad, što je označilo kraj patnjama i stradanjima koje je Veliki rat doneo stanovništvu.

Deveti novembar 1918. ostao je zabeležen u istoriji Srpske Atine kao dan kada nijedan stanovnik grada nije izgubio život, kada nijedan most nije porušen i kada je srpska vojska imala dobrodošlicu svih stanovnika grada jer su svi očekivali da se u gradu uvede red i mir. Oslobođenje Bačke, Banata i Baranje u Prvom svetskom ratu stvorilo je uslove da narod s ovih prostora izabere svoje predstavnike za Veliku narodnu Skupštinu, koja je 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu donela istorijsku odluku o prisajedinjenu Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.

O događajima koji su prethodili istoričar dr Drago Njegovan, koji je i direktor Muzeja Vojvodine, kaže da su srpske armije od glavne komande na Solunskom frontu 1918. dobile zadatak da idu prema severu i da zauzmu one teritorije na kojima se razvija jugoslovenski pokret.

– Naređenje je bilo da se podstakne organizacija tog pokreta da bi se što pre porazile centralne sile – navodi Njegovan. – Tako su u Banat ušle Moravska divizija i Konjička divizija, u Bačku Dunavska divizija, a Drinska divizija išla je kroz Srem prema Baranji. Prvog novembra 1918. godine srpska vojska je ušla u Beograd. Ona je tu zastala nekoliko dana da bi se odmorila, međutim, ubrzo su počele da pristižu delegacije s one strane Save i Dunava s molbom da srpska vojska što pre uđe u njihovo mesto. Tako, na primer, iz Sremske Mitrovice su išle delegacije u Beograd i molile da srpska vojska što pre pređe jer je tamo vladala potpuna anarhija. Zatim je u Beograd pristigla i jedna velika delegacija iz južnog Banata, potom brodom i delegacija iz Novog Sada, predvođena Ignjatom Pavlasom, s istom molbom – da srpska vojska dođe što pre.

Njegovan kaže da je tada komandant u Beogradu odredio Vojislava Bugarskog da s deset oficira i 40 podoficira brodom krene ka Novom Sadu. Oni su, kaže, najpre zastali u Sremskim Karlovcima jer je tamo još bilo nemačke vojske. Ti vojnici su, navodi Njegovan, maltene u civilu noću ušli u Sremske Karlovce, ali su se već sutradan prijavili srpskoj vojsci u uniformama i odlazili. S druge strane, vozovima i na druge načine stizali su srpski zarobljenici iz logora. U Sremskim Karlovcima ih je bilo nekoliko stotina, a u Novom Sadu nekoliko hiljada.

– Major Bugarski je stao pred njih i rekao: „Vi više niste zarobljenici, vi ste od danas srpska vojska pod mojom komandom. Ja vam to ne naređujem nego vas molim kao braću da me poslušate.” Oni to sve prihvate i tu se organizuju i krenu za Petrovaradin. U Petrovaradinu su bili 8. novembra, a narednog dana su svečano ušli u Novi Sad – kaže Njegovan. 

Srpska vojska je u Novom Sadu dočekana s oduševljenjem. Njegovan kao zanimljivost opisuje detalj o dočeku srpske vojske na ulicama Novog Sada kada je iz fotografske radnje Josefa Singera u Dunavskoj ulici, pred čijim objektivom su stajali kraljevi više balkanskih zemalja, izneta velika očuvana fotografija kralja Petra i nošena sve do Matice srpske.

E. Marjanov