Улазак српске војске окончао патње становиштва у Војводини
Крај 1918. године донео је слом Централних сила на свим фронтовима Великог рата. Годишњица те велике победе и ослобођења у Великом рату, односно дан када је српска војска почетком новембра 1918. године ушла у Банат, Бачку и Барању, широм Војводине се обележава пригодним манифестацијама.
За Нови Сад је тај дан 9. новембар, када је под вођством мајора Војислава Бугарског српска војска ушла у град, што је означило крај патњама и страдањима које је Велики рат донео становништву.
Девети новембар 1918. остао је забележен у историји Српске Атине као дан када ниједан становник града није изгубио живот, када ниједан мост није порушен и када је српска војска имала добродошлицу свих становника града јер су сви очекивали да се у граду уведе ред и мир. Ослобођење Бачке, Баната и Барање у Првом светском рату створило је услове да народ с ових простора изабере своје представнике за Велику народну Скупштину, која је 25. новембра 1918. године у Новом Саду донела историјску одлуку о присаједињену Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.
О догађајима који су prеthodili историчар др Драго Његован, који је и директор Музеја Војводине, каже да су српске армије од главне команде на Солунском фронту 1918. добиле задатак да иду према северу и да заузму оне територије на којима се развија југословенски покрет.
– Наређење је било да се подстакне организација тог покрета да би се што пре поразиле централне силе – наводи Његован. – Тако су у Банат ушле Моравска дивизија и Коњичка дивизија, у Бачку Дунавска дивизија, а Дринска дивизија ишла је кроз Срем према Барањи. Првог новембра 1918. године српска војска је ушла у Београд. Она је ту застала неколико дана да би се одморила, међутим, убрзо су почеле да пристижу делегације с оне стране Саве и Дунава с молбом да српска војска што пре уђе у њихово место. Тако, на пример, из Сремске Митровице су ишле делегације у Београд и молиле да српска војска што пре пређе јер је тамо владала потпуна анархија. Затим је у Београд пристигла и једна велика делегација из јужног Баната, потом бродом и делегација из Новог Сада, предвођена Игњатом Павласом, с истом молбом – да српска војска дође што пре.
Његован каже да је тада командант у Београду одредио Војислава Бугарског да с десет официра и 40 подофицира бродом крене ка Новом Саду. Они су, каже, најпре застали у Сремским Карловцима јер је тамо још било немачке војске. Ти војници су, наводи Његован, малтене у цивилу ноћу ушли у Сремске Карловце, али су се већ сутрадан пријавили српској војсци у униформама и одлазили. С друге стране, возовима и на друге начине стизали су српски заробљеници из логора. У Сремским Карловцима их је било неколико стотина, а у Новом Саду неколико хиљада.
– Мајор Бугарски је стао пред њих и рекао: „Ви више нисте заробљеници, ви сте од данас српска војска под мојом командом. Ја вам то не наређујем него вас молим као браћу да ме послушате.” Они то све прихвате и ту се организују и крену за Петроварадин. У Петроварадину су били 8. новембра, а наредног дана су свечано ушли у Нови Сад – каже Његован.
Српска војска је у Новом Саду дочекана с одушевљењем. Његован као занимљивост описује детаљ о дочеку српске војске на улицама Новог Сада када је из фотографске радње Јосефа Сингера у Дунавској улици, пред чијим објективом су стајали краљеви више балканских земаља, изнета велика очувана фотографија краља Петра и ношена све до Матице српске.
Е. Марјанов