Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Pokrajinskoj vladi obeležena 175. godišnjica Majske skupštine

15.05.2023. 21:08 21:36
Piše:
Foto: Dnevnik (Vanja Fifa)

NOVI SAD: Svečanom akademijom večeras je u Pokrajinskoj vladi obeležena 175. godišnjica održavanja Majske skupštine, na kojoj je 15. maja 1848. godine u Sremskim Karlovcima proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine. Reč je o datumu koji se obeležava kao jedan od dva najznačajnija praznika Srba u AP Vojvodini.

Petnaesti maj 1848. godine, koji danas obeležavamo, jedan je od datuma koji menjaju tok istorije i zauvek ostaju upisani u povesnici svakog naroda. Svi takvi datumi imaju svoju predistoriju i u njima su objedinjeni vekovni napori i usmerenost niza generacija ka jednom cilju – a naš narod imao je jedan cilj – a to je odluka o formiranju Srpske Vojvodine. Bila je to kruna viševekovne borbe za očuvanje sopstvene samobitnosti, slobode i ravnopravnosti sa drugim narodima, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Prema njegovim rečima, u tu borbu utkana je i mudrost predvodnika naših seoba, dvaju velikih patrijaraha Arsenija Trećeg Čarnojevića i Arsenija Četvrtog Jovanovića Šakabente, ali i požrtvovanost i hrabrost Srba koji su, pod komandom Jovana Monasterlije i Jovana Popovića Tekelije, imali veoma važnu ulogu u velikim pobedama austrijske vojske nad Turcima kod Slankamena i Sente u 17. veku. Deo velikog pregnuća bila je i prosvećenost Konstantina Danila, Arsenija Teodorovića, Zaharije Orfelina, Dositeja Obradovića, Milovana Vidakovića, Save Tekelije i drugih koji su – tokom 18. i na početku 19. veka – podsticali i predvodili kulturni preporod u svim srpskim krajevima.

Sve to i mnogo šta drugo se 15. maja 1848. godine saželo u odluke Majske skupštine i zato mi danas ne iskazujemo poštovanje i zahvalnost samo patrijarhu Josifu Rajačiću, generalu Đorđu Stratimiroviću, Jovanu Subotiću i ostalima koji su bili akteri tog velikog događaja, nego i svima onima koji su, pre njih, bili spremni da daju sve za dobrobit i napredak svog naroda. Ali i svima onima koji su došli kasnije i koji su luču Srpske Vojvodine – bez obzira na to što je ona formalno postojala tek nešto više od jedne decenije – uprkos velikim žrtvama i ogromnim iskušenjima kojima su bili izloženi, ponosno nosili i predano čuvali sve do prisajedinjenja matici Srbiji 1918. godine. Onima na čijem čelu su bili sve sami velikani, poput Svetozara Miletića, Mihajla Polit-Desančića, Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i, najzad, Jaše Tomića, kome je sudbina dodelila istorijsku ulogu da bude ključna ličnost samog čina prisajedinjenja i koji je u toj ulozi pokazao da je dostojan svojih velikih prethodnika, istakao je Mirović.


Vučević: Puno mi je srce

Puno mi je srce posle svečane Akademije povodom 175. godišnjice Majske skupštine na kojoj je doneta odluka o proglašenju srpske Vojvodine, poručio je ministar odbrane Miloš Vučević.

Kako je podsetio na svom Instagram profilu, te davne 1848. godine naši slavni preci su, u borbi i barutnom dimu, u krvi i znoju, ispunili svoj Kosovski zavet i oživeli vekovnu težnju dela srpskog naroda severno od reka Save i Dunava.

Kakva se slavna prošlost veže za to divno ime srpske Vojvodine, kakvi su div-junaci branili njenu slobodu, kakve su neverovatne vođe vodili srpski narod Vojvodine ka sadašnjosti u kojoj živimo i kakvi su mudri sremski mitropoliti i fruškogorski monasi čuvali tradiciju i samu dušu našeg naroda. Setimo se svih njih, jer iz prošlosti raste drvo života budućnosti, razvoja, jačanja i moći naše Srbije i Vojvodine, poručio je Vučević.


Kako je naveo, svečanosti poput ove nisu samo prilika da se osvrnemo na burnu i slavnu prošlost, nego su istovremeno i prilika da se kritički osvrnemo na vreme u kojem živimo i da se upitamo da li na pravi način čuvamo načela slobode, jednakosti i ravnopravnosti, za koja su se, u vremenu koje večeras slavimo, borili i izborili naši slavni preci.

S punim pravom možemo reći da Vojvodina danas jeste – a to će i ostati – mesto u kojem, u međusobnom skladu, razumevanju i uvažavanju, žive ravnopravni ljudi i ravnopravni srpski narod i nacionalne manjine. Vojvodina će uvek biti mesto u kojem je svaki nacionalni, kulturni ili bilo koji drugi identitet jednako važan, jednako poštovan i snažno negovan i u kojem svaki od njih dodaje svoju nijansu lepote njenom licu i doprinosi njenoj prepoznatljivosti. I lepoti lica i prepoznatljivosti Republike Srbije u celini. Danas govorimo o velikim uspesima ekonomije u našoj zemlji, o prepolovljenom broju nezaposlenih, posebno u Vojvodini, o razvoju naših institucija, o kulturnom stvaralaštvu visokih dometa, Vojvodini kao centru naučnog razvoja, o sportistima iz Vojvodine koji su slavu Srbije proneli širom sveta, naglasio je Mirović i dodao da po prvi put u savremenoj istoriji ovaj dan obeležavamo zajedno sa Vladom Srbije, koja ga je uvrstila u važne nacionalne datume povodom kojih se okupljamo.

Kako je rekao, poruka Majske skupštine o zajedništvu je tako dobila i formalnu potvrdu.

U temelju zajedništva i uspeha svakog čoveka i svake ustanove jeste slobodarski duh, koji je pre ravno 175 godina iz Sremskih Karlovaca kao svetlo obasjao sve srpske krajeve. Zato danas slavimo i nagrađujemo najbolje, čuvajući veliko zaveštanje koje nas vodi u nova pregnuća, istakao je Mirović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković izjavio je da Majska skupština nije bila izolovani politički akt Srba prečana, kako su ih tada nazivali sunarodnici južno od Save, već deo velike nacionalne slagalice, koja je decenijama kasnije, kada su sve njene kocke došle na svoje mesto, krunisana i političkim nacionalnim ujedinjenjem. Zato je, uostalom, godišnjica Majske skupštine ove godine uvrštena u državni program obeležavanja značajnih istorijskih događaja, čime je i formalno postala svesrpska nacionalna svetkovina.


La­u­re­a­ti prof. dr Slo­bo­dan B. Mar­ko­vić i Ga­le­ri­ja sli­ka „Sa­va Šu­ma­nović“

Do­bit­nik Po­kra­jin­skog pri­zna­nja u obla­sti na­u­ke „Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić“ za 2022. go­di­nu je­ste Slo­bo­dan B. Mar­ko­vić, re­dov­ni pro­fe­sor Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du i član Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, a Po­kra­jin­skog pri­zna­wa u obla­sti umet­no­sti „Pa­vle Jo­va­no­vić“ Ga­le­ri­ja sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić“ Šid, jed­no­gla­sno je od­lu­či­la Ko­mi­si­ja za do­de­lu Po­kra­jin­ske na­gra­de i po­kra­jin­skih pri­zna­wa. Pro­fe­so­ra. dr Slo­bo­da­na B. Mar­ko­vi­ća, za iz­u­ze­tan do­pri­nos na­u­ci, za do­bit­ni­ka Pri­zna­nja „Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić“ pred­lo­žio je dr Tin Lu­kić, van­red­ni pro­fe­sor Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du.

U obra­zlo­že­nju od­lu­ke Ko­mi­si­je se, uz osta­lo, na­vo­di da je prof. dr Slo­bo­dan B. Mar­ko­vić, re­dov­ni pro­fe­sor Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du, is­tra­ži­vač u obla­sti ge­o­na­u­ka po­znat na glo­bal­nom ni­vou, uvr­šten je na pre­sti­žnu li­stu naj­u­spe­šni­jih is­tra­ži­va­ča u sve­tu Uni­ver­zi­te­ta Stan­ford za re­zul­ta­te po­stig­nu­te u 2020. i 2021. go­di­ni. Za 2020. i 2021. go­di­nu je na­gra­đen za na­uč­nu iz­vr­snost kao naj­ci­ti­ra­ni­ji na­uč­nik u AP Voj­vo­di­ni, u obla­sti pri­rod­ne na­u­ke, po­do­blast za fi­zi­ku, he­mi­ju i fi­zič­ku ge­o­gra­fi­ju.

Ga­le­ri­ja sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić” u Ši­du je spe­ci­ja­li­zo­va­na mu­zej­ska usta­no­va, ko­ja je osno­va­na 21. sep­tem­bra 1952. go­di­ne, po­klo­nom Per­si­de Šu­ma­no­vić, maj­ke sli­ka­ra Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća. Ona je po­klo­ni­la Op­šti­ni Šid de­la svog tra­gič­no stra­da­log si­na, ko­ja su od ve­li­ke ma­te­ri­jal­ne i umet­nič­ke vred­no­sti, ta­ko­đe i po­ro­dič­nu ku­ću u ko­joj se sa­da na­la­zi Ga­le­ri­ja sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić”. Na­sta­vqa­ju­ći srp­sku tra­di­ci­ju za­du­žbi­na­ra, le­ga­to­ra i da­ro­da­va­ca, Per­si­da je svo­me rod­nom Ši­du omo­gu­ći­la da qu­bi­te­qi sli­kar­stva i umet­no­sti mo­gu da se upo­zna­ju sa stva­ra­la­štvom jed­nog od na­ših naj­zna­čaj­ni­jih umet­ni­ka.


Ovakvim događajima ne gradimo samo kulturu sećanja, već učvršćujemo i osećaj odgovornosti prema kolektivnoj budućnosti. Vojvodina tada, sredinom 19. veka, nije bila, a ni danas nije samo srpska. Ono što su Srbi od Beča tražili tada – pravo na identitet, pravdu i jednakopravnost, i borili su se, ne samo za sebe već i za druge – jesu civilizacijske tvorevine koje u Vojvodini žive i danas. Vojvodina, kao autonomna pokrajina Srbije, jeste dom mnogim narodima, i svi oni u njoj imaju jednaka prava i šanse. Nacionalna i verska šarolikost Vojvodine je bila i ostala njeno bogatstvo, koje ćemo nastaviti da čuvamo, dopunjujemo i oplemenjujemo u decenijama i vekovima pred nama, istakao je ministar.

Povodom 15. maja, dana od pokrajinskog značaja, predsednik Mirović je na Svečanoj akademiji uručio pokrajinska priznanja u oblasti nauke „Milutin Milanković“ i u oblasti umetnosti „Pavle Jovanović“.

Svečanosti su prisustvovali i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije i Skupštine AP Vojvodine, izaslanica predsednika Republike Verica Lazić, potpredsednici i članovi Vlade Republike Srbije, članovi Pokrajinske vlade, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, predstavnici crkava i verskih zajednica, vojske, policije i drugi.

Piše:
Pošaljite komentar
Venci u Krušedolu, Karlovcima i Pančevu povodom 175 godina od Majske skupštine

Venci u Krušedolu, Karlovcima i Pančevu povodom 175 godina od Majske skupštine

15.05.2023. 15:52 15:54