TEMA DNEVNIKA Ukida se žrebanje za predsedničku listu

Izbore za šefa države raspisaće 2. marta prvi čovek parlamenta Ivica Dačić, a očekuje se da skupština do 15. februara usvoji novi Zakon o izboru predsednika Republike. Naime, tog dana biće raspisani vanredni parlamentarni izbori i raspušen aktuelni skupštinski saziv, kako bi građani istog dana birali i predsednika i narodne predstavnike. Ovo će biti 12 predsednički izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji. Prošla predsednička utakmica bila je održana 2.aprila 2017. godine.

Predlagači ukazuju da je jedna od značajnih novina to što se sada predviđa da se redosled na listi kandidata za izbor predsednika utvrđuje prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature. To znači da se ukida postojeći institut korišćenja žreba u ovim situacijama, koji je predviđao zakon koji će prestati da važi. Sledstveno ovakvom rešenju, redosled kandidata na ponovljenom glasanju koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema njihovom redosledu na prvom glasanju. Aktuelnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na proteklim izborima žrebom je bilo određeno šesto mesto na glasačkom listiću.

Mandat predsedniku Republike počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom i traje pet godina. Ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik pred njom položio zakletvu.

Kao i kada je reč o novopredloženom zakonu o izboru narodnih poslanika, ni ovde nije bilo korekcija koje bi se odnosile na samu suštinu izbornog procesa. Samim tim, izbori će biti  raspisani 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike i  održani najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.  Kandidata za predsednika, kao i do sada, moći će da predlože političke stranke, samostalno ili u koaliciji, kao i grupe građana. Rok za podnošenje predloga kandidata ostaje 20 dana pre dana glasanja. Ostalo je i isto rešenje po kome je za kandidaturu potrebno 10 hiljada potpisa podrške građana.

Povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature će biti i dalje moguć do dana utvrđivanja liste kandidata. Predviđa se da grupa građana može povući predlog kandidata ako se s tim saglase svi birači koji su obrazovali grupu građana, a ne većina tih birača, kako je propisano važećim zakonom. Ujedno, zadržava se mogućnost da se sporazumom o obrazovanju grupe građana mogućnost povlačenja predloga kandidata drugačije uredi.

Tokom protekle debate u međustranačkom dijalogu, ali i u medijima, opozicija je pokretala u više navrata pitanje naziva izborne liste. Naime, čuli se se zahtevi da jedan od zaključaka razgovora bude i to da ime lidera naprednjaka i aktuelnog predsednika Srbije, u slučaju ponovne kandidature, može biti samo na listi za izbor šefa države. Treba napomenuti da su, recimo, predsednički i parlamentarni izbori bili održani istovremeno i 2012. godine, kada se Boris Tadić takmičio za još jedan predsednički mandat, a  bio je i u imenu parlamentarne  izborne liste Demokratske stranke. Kandidati na predsedničkim izborima bili su tada i Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Ištvan Pastor, Vojislav Koštunica i Čedomir Jovanović, a istovremeno su bili zapisani i u nazivima stranačkih izbornih lista za Skupštinu Srbije.

Jedan od kurioziteta vezan za izbore iz 2012. bilo je i to što se Tadić tada takmičio za treći predsednički mandat, koji ipak nije dobio na izborima. Ustav je izričit da niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat. Iako su postojale dileme da li uopšte može da se kandiduje, stalo se na stanovište da mu brojanje predsedničkog mandata počinje od donošenja novog Ustava Srbije 2006. A da je prvi mandat osvojio 2004. godine. Valja podsetiti da je slična odredba postojala je i u Ustavu Srbije iz 1990. godine, kada je bilo propisano da isto lice može biti izabrano za predsednika najviše dva puta.

S obzirom na to da se novim zakonom o izboru narodnih poslanika u krug organa za sprovođenje izbora uvode i izborne komisije jedinica lokalne samouprave i gradskih opština grada Beograda, Nacrtom zakona se definiše njihova obaveza da u roku od 72 časa od zatvaranja biračkih mesta, donesu zbirni izveštaj o rezultatima glasanja na svim biračkim mestima na svojoj teritoriji. Na osnovu zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja koje dobije od svih lokalnih izbornih komisija, Republička izborna komisija, u roku od 48 časova od prijema tih izveštaja, donosi ukupan izveštaj o rezultatatima izbora. Za razliku od trenutno važećeg zakona, Nacrt zakona definiše i rezultate koji treba da budu sadržani u ukupnom izveštaju.

Kao i do sada, smatraće se da je za predsednika Republike izabran kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Tu se utvrđivanje rezultata razlikuje od parlamentarnih izbora, gde se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu izvoda iz biračkog spiska, a na predsedničkim na osnovu broja listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. U slučaju da na glasanju nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti u roku od 15 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su na prvom glasanju dobila najveći broj glasova. Za predsednika Republike u tom slučaju biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova.

Za razliku od važećeg zakona, posebno se uređuje pitanje biračkih odbora koji treba da sprovedu ponovljeno glasanje. Naime, propisuje se da će ponovljeno glasanje sprovesti isti stalni sastav biračkih odbora, dok će prošireni sastav činiti samo predstavnici predlagača kandidata koji učestvuju u ponovljenom glasanju. Definiše se i status posmatrača, tako što se propisuje da se dozvola za praćenje izbora odnosi i na ponovljeno glasanje.

Petom glavom Nacrta zakona uređuju se pojedina pitanja značajna za situaciju u kojoj se izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike sprovode istovremeno, kako što će sada biti slučaj. Navodi se da će se glasati na istim biračkim mestima i da će postupak sprovoditi isti birački odbori. Glasački listići, kao i kontrolni listovi za proveru ispravnosti glasačke kutije, neće  moći da budu iste boje za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika. Za svako biračko mesto obezbediće se zasebni  izvodi iz biračkog spiska, zasebne glasačke kutije i zasebne vreće za pakovanje izbornog materijala za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika, koje ne mogu biti iste boje.

        S. Stanković