ТЕМА ДНЕВНИКА Укида се жребање за председничку листу
У сусрет председничким изборима који ће бити одржани 3. априла, Министарство за државну управу и локалну самоуправу припремило је више законских измена, које су договорене након недавно окончаног међустраначког дијалога.
Изборе за шефа државе расписаће 2. марта први човек парламента Ивица Дачић, а очекује се да скупштина до 15. фебруара усвоји нови Закон о избору председника Републике. Наиме, тог дана биће расписани ванредни парламентарни избори и распушен актуелни скупштински сазив, како би грађани истог дана бирали и председника и народне представнике. Ово ће бити 12 председнички избори од увођења вишестраначја у Србији. Прошла председничка утакмица била је одржана 2.априла 2017. године.
Предлагачи указују да је једна од значајних новина то што се сада предвиђа да се редослед на листи кандидата за избор председника утврђује према редоследу којим су проглашене њихове кандидатуре. То значи да се укида постојећи институт коришћења жреба у овим ситуацијама, који је предвиђао закон који ће престати да важи. Следствено оваквом решењу, редослед кандидата на поновљеном гласању који имају исти број гласова утврђује се према њиховом редоследу на првом гласању. Актуелном председнику Србије Александру Вучићу на протеклим изборима жребом је било одређено шесто место на гласачком листићу.
Мандат председнику Републике почиње полагањем заклетве пред Народном скупштином и траје пет година. Ако Народна скупштина није у редовном заседању или ако јој је престао мандат, састаје се да би председник пред њом положио заклетву.
Као и када је реч о новопредложеном закону о избору народних посланика, ни овде није било корекција које би се односиле на саму суштину изборног процеса. Самим тим, избори ће бити расписани 90 дана пре истека мандата актуелног председника Републике и одржани најкасније 60 дана од дана расписивања. Кандидата за председника, као и до сада, моћи ће да предложе политичке странке, самостално или у коалицији, као и групе грађана. Рок за подношење предлога кандидата остаје 20 дана пре дана гласања. Остало је и исто решење по коме је за кандидатуру потребно 10 хиљада потписа подршке грађана.
Повлачење предлога кандидата и одустанак од кандидатуре ће бити и даље могућ до дана утврђивања листе кандидата. Предвиђа се да група грађана може повући предлог кандидата ако се с тим сагласе сви бирачи који су образовали групу грађана, а не већина тих бирача, како је прописано важећим законом. Уједно, задржава се могућност да се споразумом о образовању групе грађана могућност повлачења предлога кандидата другачије уреди.
Током протекле дебате у међустраначком дијалогу, али и у медијима, опозиција је покретала у више наврата питање назива изборне листе. Наиме, чули се се захтеви да један од закључака разговора буде и то да име лидера напредњака и актуелног председника Србије, у случају поновне кандидатуре, може бити само на листи за избор шефа државе. Треба напоменути да су, рецимо, председнички и парламентарни избори били одржани истовремено и 2012. године, када се Борис Тадић такмичио за још један председнички мандат, а био је и у имену парламентарне изборне листе Демократске странке. Кандидати на председничким изборима били су тада и Томислав Николић, Ивица Дачић, Иштван Пастор, Војислав Коштуница и Чедомир Јовановић, а истовремено су били записани и у називима страначких изборних листа за Скупштину Србије.
Један од куриозитета везан за изборе из 2012. било је и то што се Тадић тада такмичио за трећи председнички мандат, који ипак није добио на изборима. Устав је изричит да нико не може више од два пута да буде изабран за председника, без обзира на то колико су му трајали први и други мандат. Иако су постојале дилеме да ли уопште може да се кандидује, стало се на становиште да му бројање председничког мандата почиње од доношења новог Устава Србије 2006. А да је први мандат освојио 2004. године. Ваља подсетити да је слична одредба постојала је и у Уставу Србије из 1990. године, када је било прописано да исто лице може бити изабрано за председника највише два пута.
С обзиром на то да се новим законом о избору народних посланика у круг органа за спровођење избора уводе и изборне комисије јединица локалне самоуправе и градских општина града Београда, Нацртом закона се дефинише њихова обавеза да у року од 72 часа од затварања бирачких места, донесу збирни извештај о резултатима гласања на свим бирачким местима на својој територији. На основу збирних извештаја о резултатима гласања које добије од свих локалних изборних комисија, Републичка изборна комисија, у року од 48 часова од пријема тих извештаја, доноси укупан извештај о резултататима избора. За разлику од тренутно важећег закона, Нацрт закона дефинише и резултате који треба да буду садржани у укупном извештају.
Као и до сада, сматраће се да је за председника Републике изабран кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали. Ту се утврђивање резултата разликује од парламентарних избора, где се број бирача који су гласали утврђује на основу извода из бирачког списка, а на председничким на основу броја листића који се налазе у гласачкој кутији. У случају да на гласању ниједан кандидат не добије потребну већину гласова, гласање ће се поновити у року од 15 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора. На поновљеном гласању учествују два кандидата која су на првом гласању добила највећи број гласова. За председника Републике у том случају биће изабран кандидат који је добио већи број гласова.
За разлику од важећег закона, посебно се уређује питање бирачких одбора који треба да спроведу поновљено гласање. Наиме, прописује се да ће поновљено гласање спровести исти стални састав бирачких одбора, док ће проширени састав чинити само представници предлагача кандидата који учествују у поновљеном гласању. Дефинише се и статус посматрача, тако што се прописује да се дозвола за праћење избора односи и на поновљено гласање.
Петом главом Нацрта закона уређују се поједина питања значајна за ситуацију у којој се избори за народне посланике и избори за председника Републике спроводе истовремено, како што ће сада бити случај. Наводи се да ће се гласати на истим бирачким местима и да ће поступак спроводити исти бирачки одбори. Гласачки листићи, као и контролни листови за проверу исправности гласачке кутије, неће моћи да буду исте боје за избор председника Републике и за избор народних посланика. За свако бирачко место обезбедиће се засебни изводи из бирачког списка, засебне гласачке кутије и засебне вреће за паковање изборног материјала за избор председника Републике и за избор народних посланика, које не могу бити исте боје.
С. Станковић