Tema "Dnevnika": Proteklu nedelju obeležile diplomatija i debata o KiM

- Poseta dragog prijatelja, šeika Abdule bin Zajeda al Nahjana, od velikog je značaja za Srbiju i njen dalji razvoj, kao i važni razgovori o jačanju saradnje u mnogim oblastima, koje sam vodio sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni. Otvaramo novo poglavlje u bilateralnim odnosima i sa Gvinejom Bisao, o čemu sam, između ostalog, razgovarao sa dragim gostom Beograda, predsednikom Umarom Sisoko Embaloom - napisao je predsednik.

Na kraju je poručio da nastavljamo da jačamo partnerstva i prijateljstva, razvijamo našu zemlju uz zaštitu nacionalnih i državnih interesa. Kako je rekao,  Srbija neće usporiti svoj rast samo uz odgovornu politiku i jasnu viziju moderne i uspešne zemlje, kojoj svakodnevno težimo.

I proteklu nedelju je na unutrašnjoj političkoj sceni, kao što se dešava od momenta kada je samo nagovešteno postojanje nemačko - francuskog plana, obeležila tema vezanaza Kosovo i Metohiji. Pečat celoj priči dao je razgovor Vučića sa predstavnicima Srba sa KiM, posle kog je najavljeno da će uslediti jedinstven odgovor Srbije na teror prištinskih vlasti, koji ne jenjava. No, ovi razgovori i dalje su samo jedna strana ove najbolnije srpske teme, koja se i ovih dana prepliće sa mnogim dešavanjima, kako u srpskom parlamentu, potom zahtevom Narodne stranke za održavanjem referenduma, tako i dilemom da li su sada potrebni vanredni parlamentarni izbori. 

Iako Vučić ne propušta da pozove na jedinstvo, kada god se u etru pomene KiM, čini se da nismo ni korak bliže takvom raspletu. Briselski pregovarači koji zastupaju Beograd podvlače da ne žele javno da otkrivaju taktiku koju spremaju kao odgovor na Kurtijeve manevre, no sa druge strane deo opozicije, naročito desni pol za to i ne haje.

Čini se da ih ni jedna forma debate ne može zadovoljiti, osim ako na ulici, ili pred kamerama ne dobiju priliku da optuže vlast za izdaju. Jedan od poslednjih primera je odluka predsednika Odbora  za KiM Milovana Drecuna da zakaže sednicu tog radnog tela, na kojoj bi se razmatrao izveštaj o radu Kancelarije za KiM za prošlu godinu, s tim što je naznačeno da bi sednica bila zatvorena za javnost. Nije teško pretpostaviti da je to ujedno i pokušaj vlasti da istestira taktiku opozicije, da li je spremna za debatu iz klupa, ili incident, ukoliko bi se ukazala potreba da se tema KiM ponovo stavi pred poslanike u plenumu. No, u startu su usledile kritike, pa i objava predsednika Pokreta „Dveri” Boška Obradovića na Tviteru, da „posle četiri odbijanja da zakaže sednicu odbora i nakon što je to učinila Milica Đurđević Stamenovski, kao zamenik predsednika, Drecun najavljuje sednicu zatvorenu za javnost, na kojoj je francusko - nemački sporazum zabranjena tema”.

- Zahtevao sam da sednica bude otvorena za javnost i da se dnevni red dopuni sa razmatranjem posledica primene francusko - nemačkog sporazuma o KiM. Šta je sporno - zapitao je Obradović.

Jasno je da i ovoga puta desnica ide u kontru sa SNS - om, zahtevajući striktno da se taj plan stavi na dnevni red, iako je o njemu debatovno i na protekloj sednici o KiM, kroz ovakav izveštaj vladine kancelarije. Sam Vučić, ali i međunarodni pregovarači, potvrdili su da nikavog potpisa na dokument nije bilo, pa u skladu sa tim i nije potrebna neka formalna verifikacija skupštine.

Narodna stranka otišla je korak dalje zahtevom da se građani izjasne o tom planu na referendumu, uprkos striktnoj tvrdnji vlasti da se „crvene linije” neće preći, da neće biti ugroženi ni državni ni nacionalni interesi, jer priznanja tzv. Kosova neće biti. Pri svemu tome, Vučić je bio izričit da će, ukoliko pred Srbiju dođe nekakav ultimatum, ili predlog rešenja o kome sam ne može da donese odluku, za konačan stav  pitati građane, što ne može značiti ništa drugo nego referendumsko izjašnjavanje. 

No, iako je više opozicionih stranaka zaodbacivanje evropskog predloga, Narodna stranka ostaje usamljena u zahtevu za referendum, čak i u redovima desno orijentisane opozicije. Primera radi, u Novom DSS - u se još ne izjašnjavaju, a za „Dveri” je ta inicijativa preuranjena i smatraju da su vanredni izbori prilika da  partije kandiduju ovakve politike. Predstavnici proevropske opozicije su uglavnom protiv referenduma. Delom jer smatraju da je evropski okvir prihvatljiv za dalje razgovore, ali i zbog toga što, kako tvrde, ne bi ništa rešio. Iz Stranke slobode i pravde ocenjuju da bi referendum značio kraj EU integracija, jer je evropski predlog postao deo EU pristupnog procesa za Srbiju. Kažu i da bi odluku u ime građana mogao da donese i parlament. 

Vlast se ne izjašnjava konkretno da li će biti vanrednog izlaska na birališta i kada bi se oni mogli upriličiti. Predsednik SNS je poručio opoziciji da „ako hoće izbore - dobiće ih“, ali i upozorio da će ih „pobediti ubedljivije nego ranije”. Prokomentarisao je stavove opozicije i ocenio „da nemaju problem da sednu zajedno i da rade na  rušenju Vučića ” i sa onima koji su za nezavisnost Kosova i sa „najgorim desnim ekstremistima”.

Oko samog tajminga, Vučić je vešto prebacio lopticu u opoziciono dvorište i poručio da je SNS uvek spreman za izbornu utakmicu, ali da najpre želju treba da iskažu politički konkurenti. Na prozivku predsednika SSP Dragana Đilasa da shodno obećanju izađe sa datumom izbora, ali sada ne samo beogradskih, već i parlamentarnih, Vučić je odgovorio da je spreman za razgovor, ponudivši, kada je o Beogradu reč, da oni budu održani na jesen, ili zimu. Vanredni beogradski izbori tema su maltene od pojave prvih rezultata koji su pokazali tesnu razliku između vlasti i opozicije, pa je na krilima takvog ishoda na sastanku sa Vučićem 12. aprila prošle godine Đilas zatražio održavanje vanrednih izbora u Beogradu.

No, može se pretpostaviti da će, ukoliko Đilas ponovo dođe sam na Andrićev venac, naići na žestoke kritike upravo opozicionih kolega, sa kojima, izgleda, teško nalazi zajednički jezik. To se može videti već iz poteza Boška Obradovića koji se odmah oglasio saopštenjem o sumnjama da su Vučić i Đilas „obnovili staro prijateljstvo”, i da su SNS i SSP „već u nekoj vrsti koalicije”.     

S. Stanković