Тема "Дневника": Протеклу недељу обележиле дипломатија и дебата о КиМ

- Посета драгог пријатеља, шеика Абдуле бин Заједа ал Нахјана, од великог је значаја за Србију и њен даљи развој, као и важни разговори о јачању сарадње у многим областима, које сам водио са италијанском премијерком Ђорђом Мелони. Отварамо ново поглавље у билатералним односима и са Гвинејом Бисао, о чему сам, између осталог, разговарао са драгим гостом Београда, председником Умаром Сисоко Ембалоом - написао је председник.

На крају је поручио да настављамо да јачамо партнерства и пријатељства, развијамо нашу земљу уз заштиту националних и државних интереса. Како је рекао,  Србија неће успорити свој раст само уз одговорну политику и јасну визију модерне и успешне земље, којој свакодневно тежимо.

И протеклу недељу је на унутрашњој политичкој сцени, као што се дешава од момента када је само наговештено постојање немачко - француског плана, обележила тема везаназа Косово и Метохији. Печат целој причи дао је разговор Вучића са представницима Срба са КиМ, после ког је најављено да ће уследити јединствен одговор Србије на терор приштинских власти, који не јењава. Но, ови разговори и даље су само једна страна ове најболније српске теме, која се и ових дана преплиће са многим дешавањима, како у српском парламенту, потом захтевом Народне странке за одржавањем референдума, тако и дилемом да ли су сада потребни ванредни парламентарни избори. 

Иако Вучић не пропушта да позове на јединство, када год се у етру помене КиМ, чини се да нисмо ни корак ближе таквом расплету. Бриселски преговарачи који заступају Београд подвлаче да не желе јавно да откривају тактику коју спремају као одговор на Куртијеве маневре, но са друге стране део опозиције, нарочито десни пол за то и не хаје.

Чини се да их ни једна форма дебате не може задовољити, осим ако на улици, или пред камерама не добију прилику да оптуже власт за издају. Један од последњих примера је одлука председника Одбора  за КиМ Милована Дрецуна да закаже седницу тог радног тела, на којој би се разматрао извештај о раду Канцеларије за КиМ за прошлу годину, с тим што је назначено да би седница била затворена за јавност. Није тешко претпоставити да је то уједно и покушај власти да истестира тактику опозиције, да ли је спремна за дебату из клупа, или инцидент, уколико би се указала потреба да се тема КиМ поново стави пред посланике у пленуму. Но, у старту су уследиле критике, па и објава председника Покрета „Двери” Бошка Обрадовића на Твитеру, да „после четири одбијања да закаже седницу одбора и након што је то учинила Милица Ђурђевић Стаменовски, као заменик председника, Дрецун најављује седницу затворену за јавност, на којој је француско - немачки споразум забрањена тема”.

- Захтевао сам да седница буде отворена за јавност и да се дневни ред допуни са разматрањем последица примене француско - немачког споразума о КиМ. Шта је спорно - запитао је Обрадовић.

Јасно је да и овога пута десница иде у контру са СНС - ом, захтевајући стриктно да се тај план стави на дневни ред, иако је о њему дебатовно и на протеклој седници о КиМ, кроз овакав извештај владине канцеларије. Сам Вучић, али и међународни преговарачи, потврдили су да никавог потписа на документ није било, па у складу са тим и није потребна нека формална верификација скупштине.

Народна странка отишла је корак даље захтевом да се грађани изјасне о том плану на референдуму, упркос стриктној тврдњи власти да се „црвене линије” неће прећи, да неће бити угрожени ни државни ни национални интереси, јер признања тзв. Косова неће бити. При свему томе, Вучић је био изричит да ће, уколико пред Србију дође некакав ултиматум, или предлог решења о коме сам не може да донесе одлуку, за коначан став  питати грађане, што не може значити ништа друго него референдумско изјашњавање. 

Но, иако је више опозиционих странака заодбацивање европског предлога, Народна странка остаје усамљена у захтеву за референдум, чак и у редовима десно оријентисане опозиције. Примера ради, у Новом ДСС - у се још не изјашњавају, а за „Двери” је та иницијатива преурањена и сматрају да су ванредни избори прилика да  партије кандидују овакве политике. Представници проевропске опозиције су углавном против референдума. Делом јер сматрају да је европски оквир прихватљив за даље разговоре, али и због тога што, како тврде, не би ништа решио. Из Странке слободе и правде оцењују да би референдум значио крај ЕУ интеграција, јер је европски предлог постао део ЕУ приступног процеса за Србију. Кажу и да би одлуку у име грађана могао да донесе и парламент. 

Власт се не изјашњава конкретно да ли ће бити ванредног изласка на биралишта и када би се они могли уприличити. Председник СНС је поручио опозицији да „ако хоће изборе - добиће их“, али и упозорио да ће их „победити убедљивије него раније”. Прокоментарисао је ставове опозиције и оценио „да немају проблем да седну заједно и да раде на  рушењу Вучића ” и са онима који су за независност Косова и са „најгорим десним екстремистима”.

Око самог тајминга, Вучић је вешто пребацио лоптицу у опозиционо двориште и поручио да је СНС увек спреман за изборну утакмицу, али да најпре жељу треба да искажу политички конкуренти. На прозивку председника ССП Драгана Ђиласа да сходно обећању изађе са датумом избора, али сада не само београдских, већ и парламентарних, Вучић је одговорио да је спреман за разговор, понудивши, када је о Београду реч, да они буду одржани на јесен, или зиму. Ванредни београдски избори тема су малтене од појаве првих резултата који су показали тесну разлику између власти и опозиције, па је на крилима таквог исхода на састанку са Вучићем 12. априла прошле године Ђилас затражио одржавање ванредних избора у Београду.

Но, може се претпоставити да ће, уколико Ђилас поново дође сам на Андрићев венац, наићи на жестоке критике управо опозиционих колега, са којима, изгледа, тешко налази заједнички језик. То се може видети већ из потеза Бошка Обрадовића који се одмах огласио саопштењем о сумњама да су Вучић и Ђилас „обновили старо пријатељство”, и да су СНС и ССП „већ у некој врсти коалиције”.     

С. Станковић