Tekst o pesmi Bećkovića zabranjen u Pljevljima

To, navodi se, tvrdi Knežević, koja je juče zajedno sa članicama redakcije Letopisa Stanojkom Ljiljanić i Ivanom Cvijetić, obratila javnosti otvorenim pismom u kojem je ovaj potez direktorke Bajčete “brutalnim političkim aktom koji je presedan u dosadašnjem radu”.



Bajčeta je, navodi se, nakon što je usmenim putem urednici saopštila da zabranjuje objavljivanje teksta, sa tom odlukom upoznala i članove redakcije.



Bajčeta je saopštila da je Matiji Bećkoviću zabranjen ulazak u Crnu Goru zato što ''govori'' protiv države Crne Gore i crnogorskog naroda, i da tekst o njegovoj pesmi ne može da bude objavljen u Letopisu.



"U obrazloženju je navela da je zbog ranijeg tolerisanja sličnih aktivnosti (parafrazirano) bila izložena špijunaži koja je dovodila u situaciju da bude pritiskana i kritikovana od rukovodilaca. Navela je takođe da je izvršila konsultacije sa državnim tužiocem koji joj je rekao da se u slučaju objavljivanja pomenutog teksta može desiti ''da se protiv biblioteke pokrene krivični postupak'', pišu Vijesti.



Dodaje se da je postavljajući pitanje da li neko od članova redakcije želi da ona ostane bez posla na manipulativan način je pokušala da utiče na članove redakcije, ignorišući činjenicu da je posao učiteljice u OŠ ''Boško Buha'' svojom voljom napustila pre više od četiri godine i prihvatila se funkcije direktora Narodne biblioteke ''Stevan Samardžić'', prihvatajući, a time i rizik te odluke”, navodi se u otvorenom pismu.



Vijesti pišu da Bajčeta juče nije želela da komentariše tvrdnje svojih koleginica, rekavši da ne može da daje izjave jer nema vremena.



Knežević, Stanjko Ljiljanić i Ivana Cvijetić, članovi redakcije, smatraju da je Bajčeta plasirala potpuno tendencioznu dezinformaciju o pesniku Matiji Bećkoviću.



“Zabrana ulaska pesniku u Crnu Goru nije i ne može biti zabrana čitanja i proučavanja njegovog dela. Priče o savetovanju sa nama nepoznatim ''državnim tužiocima'' nama ne zvuče ni učeno ni realno. Saveti državnih i javnih tužilaca morali bi da se iznose javno a ne kao neproverene, anonimne i nedokučive konsultacije. Ovako brutalan politički akt presedan je u našem radu i reč je o situaciji u kojoj se mora zaštiti lični integritet i posvjedočiti stručni autoritet, u okruženju koje te kategorije apsolutno ugrožava", navodi se u pismu.



U pismu se, između ostalog skreće pažnja na činjenicu da je Biblioteka očito „pod okom“ nekih političkih struktura, na način koji ne promoviše slobodu mišljenja i izražavanja, već je sputava.



"Začeci ovih tendencija mogli su se i ranije uočiti u redovnom radu biblioteke (diskriminacija, zloupotreba ličnih podataka, neadekvatno raspolaganje sredstvima predviđenim za književnu nagradu...), kulminirajući u akte koji sputavaju njeno normalno funkcionisanje", navodi se takođe.



Sem pomenutog, dodaje se, upitan je kvalitet celokupnog rada biblioteke u poslednjih par godina, kada je reč o književnim manifestacijama.



Potpisnice otvorenog pisma ističu da bi se zaustavio sunovrat ustanove u bezakonje i diktaturu i povratio nekadašnji njen ugled, onemogućilo nedolično uvođenje delikta mišljenja stručnog osoblja od nestručnih osoba, omogućili uslovi slobodnog stvaralaštva i sačuvali pisci od agresivnog pristupa dnevne politike, te stoga smatraju neophodnim i potrebnim da reaguju.



U otvorenom pismu Knežević i članovi redakcije tvrde da je osim uvođenja cenzure i metacenzure u rad urednika i članova redakcije Letopisa Narodne biblioteke „Stevan Samardžić“, Bajčeta onemogućila i službene komunikacije preko arhive ustanove.