Текст о песми Бећковића забрањен у Пљевљима
ПОДГОРИЦА: Директорка Народне библиотеке “Стеван Самарџић” у Пљевљима, Ђина Бајчета, забранила је ауторки и уредници Марији Кнежевић објављивање текста “Ријеч о пјесми Који је оно мајко” академика Матије Бећковића, у Летопису ове јавне установе.
То, наводи се, тврди Кнежевић, која је јуче заједно са чланицама редакције Летописа Станојком Љиљанић и Иваном Цвијетић, обратила јавности отвореним писмом у којем је овај потез директорке Бајчете “бруталним политичким актом који је преседан у досадашњем раду”.
Бајчета је, наводи се, након што је усменим путем уредници саопштила да забрањује објављивање текста, са том одлуком упознала и чланове редакције.
Бајчета је саопштила да је Матији Бећковићу забрањен улазак у Црну Гору зато што ''говори'' против државе Црне Горе и црногорског народа, и да текст о његовој песми не може да буде објављен у Летопису.
"У образложењу је навела да је због ранијег толерисања сличних активности (парафразирано) била изложена шпијунажи која је доводила у ситуацију да буде притискана и критикована од руководилаца. Навела је такође да је извршила консултације са државним тужиоцем који јој је рекао да се у случају објављивања поменутог текста може десити ''да се против библиотеке покрене кривични поступак'', пишу Вијести.
Додаје се да је постављајући питање да ли неко од чланова редакције жели да она остане без посла на манипулативан начин је покушала да утиче на чланове редакције, игноришући чињеницу да је посао учитељице у ОШ ''Бошко Буха'' својом вољом напустила пре више од четири године и прихватила се функције директора Народне библиотеке ''Stеvan Самарџић'', прихватајући, а тиме и ризик те одлуке”, наводи се у отвореном писму.
Вијести пишу да Бајчета јуче није желела да коментарише тврдње својих колегиница, рекавши да не може да даје изјаве јер нема времена.
Кнежевић, Стањко Љиљанић и Ивана Цвијетић, чланови редакције, сматрају да је Бајчета пласирала потпуно тенденциозну дезинформацију о песнику Матији Бећковићу.
“Забрана уласка песнику у Црну Гору није и не може бити забрана читања и проучавања његовог дела. Приче о саветовању са нама непознатим ''државним тужиоцима'' нама не звуче ни учено ни реално. Савети државних и јавних тужилаца морали би да се износе јавно а не као непроверене, анонимне и недокучиве консултације. Овако бруталан политички акт преседан је у нашем раду и реч је о ситуацији у којој се мора заштити лични интегритет и посвједочити стручни ауторитет, у окружењу које те категорије апсолутно угрожава", наводи се у писму.
У писму се, између осталог скреће пажња на чињеницу да је Библиотека очито „под оком“ неких политичких структура, на начин који не промовише слободу мишљења и изражавања, већ је спутава.
"Зачеци ових тенденција могли су се и раније уочити у редовном раду библиотеке (дискриминација, злоупотреба личних података, неадекватно располагање средствима предвиђеним за књижевну награду...), кулминирајући у акте који спутавају њено нормално функционисање", наводи се такође.
Сем поменутог, додаје се, упитан је квалитет целокупног рада библиотеке у последњих пар година, када је реч о књижевним манифестацијама.
Потписнице отвореног писма истичу да би се зауставио суноврат установе у безакоње и диктатуру и повратио некадашњи њен углед, онемогућило недолично увођење деликта мишљења стручног особља од нестручних особа, омогућили услови слободног стваралаштва и сачували писци од агресивног приступа дневне политике, те стога сматрају неопходним и потребним да реагују.
У отвореном писму Кнежевић и чланови редакције тврде да је осим увођења цензуре и метацензуре у рад уредника и чланова редакције Летописа Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, Бајчета онемогућила и службене комуникације преко архиве установе.