Svečanom akademijom obeležen praznik mađarske nacionalne manjine

Datum 20. avgust kod svih Mađara u svetu označava sećanje na jednog od najvažnijih mađarskih vladara, koji je mnogo učinio na prosvećivanju nacije. Sveti Ištvan se slavi kao utemeljitelj hrišćanstva u Mađarskoj i osnivač mađarske države, odnosno kao prvi ujedinitelj svih Mađara. Taj datum od prošle godine odlukom Skupštine Vojvodine uvršćen je u značajne datume koji se svečano obeležavaju u AP Vojvodini.

Svečanosti, u organizaciji Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, prisustvovao je veliki broj zvanica: predsednici Skupštine Vojvodine i Pokrajinske vlade Ištvan Pastor i Igor Mirović, predstavnici ambasade Mađarske u Beogradu i konzulata u Subotici, predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, sveštenstvo Katoličke, Evangelističke i Reformatorske crkve, predsednici nacionalnih saveta drugih nacionalnih manjina u Vojvodini i mnogi drugi.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u svom obraćanju je u ime Pokrajinske vlade i lično ime vojvođanskim Mađarima čestitao nacionalni praznik.

Hajnal: Slobodan život bez straha

Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Jene Hajnal je u svom obraćanju rekao da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine prešao dugačak i važan put u proteklih 20 godina, od 20. avgusta 1999. godine, kada je nakon bombardovanja, još u vreme Miloševićevog režima, u Subotici osnovan privremeni Nacionalni savet Mađara. U izgradnji kulturne autonomije, kako je to Hajnal naglasio, nesporno da su važnu ulogu imali intelektualci i političari vojvođanskih Mađara koji su Savet osnovali i pomagali da funkcioniše. 

– U prošlosti, nažalost, imali smo mnogo toga, ali tradicija Sent Ištvana nikad ne zaboravlja grehe. Ni one koje su mu u prošlosti naneli sramotu, ali ni na one koje su od naših sunarodnika učinili stradalinike. Ne zaboravlja oružje kojim su nedužne žrtve ubijene i bačene u Dunav i kojim su nedužni završili u masovnoj grobnici, dok istovremeno tradicija Svetog Ištvana, nakon svih tih iskušenja, ponovo i ponovo kaže da su slobodan život bez straha, ljudsko dostojanstvo, i sloboda, vrednosti koje su oličenje tradicije Sent Ištvana – istakao je Hajnal.

– Dozvolite mi da na samom početku izrazim zadovoljstvo što i ovaj praznik obeležavamo u kontekstu izvanrednih odnosa naših dvaju naroda – naveo je predsednik Pokrajinske vlade. – I da posebno podvučem ponos što svi mi koji smo večeras ovde pripadamo generaciji političara, ali ne samo političara, koja je pre nekoliko godina imala mudrosti, hrabrosti i odlučnosti da se suoči sa svim, često veoma bolnim istorijskim istinama koje su decenijama opterećivale odnose Srba i Mađara. Ovde stavljam tačku na prošlost i nastavljam o budućnosti, o zajedništvu, o vrednostima koje nas spajaju, o ideji bratstva i jednakosti.

Mirović je naglasio da je upravo Autonomna Pokrajina Vojvodina najbolji primer da je naša zajednička stvarnost baš takva.

– Praznik koji večeras zajedno obeležavamo je praznik iznad svake politike, naročito iznad one dnevne – naveo je Mirović. – Ali duboko verujem da ga neću nimalo osenčiti ako naglasim da odlučujuću ulogu u tome imaju dve političke organizacije – Savez vojvođanskih Mađara i Srpska napredna stranka. Naša saradnja u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine i Pokrajinskoj vladi, ali i u lokalnim samoupravama širom Vojvodine, ušla je, evo, u četvrtu godinu, a njene ključne reči i dalje su – poverenje, iskrenost i međusobno uvažavanje. 

On je poručio da upravo zbog toga pred kraj aktuelnog mandata, savez SNS-a i SVM-a pred javnost i birače može da stane kao neko ko je maksimalno ozbiljno nosio odgovornost koja mu je poverena, neko ko je – udruženim snagama – ostvario gotovo sve što je obećao i ko je pokazao kako se javni poslovi vrše posvećeno, odgovorno i efikasno.

Kralj državotvorac

Sveti Ištvan (Szent István), čije je prvo ime Vajk, potomak je Arpada, velikog vođe mađarskog naroda iz vremena doseljavanja u Panonsku niziju, a i sam je vladao tim paganskim plemenom. Dobijanjem kraljevske krune od pape Silvestera II hiljadite godine, Vajk dobija i hrišćansko ime Ištvan i započinje hristijanizovanje mađarskog naroda.

Ta se godina uzima i kao početak rađanja moderne mađarske države, a za vreme vladavine kralja Ištvana, Mađarska je postala ekonomski jaka i nezavisna država. Nakon smrti 1083. godine, on je proglašen za sveca i od tada se 20. avgust slavi kao Dan Svetog Ištvana i istovremeno kao nacionalni praznik svih Mađara.

– Verujem da svi naši ljudi to znaju i osećaju i verujem da je to jedini put i za vreme koje dolazi! – istakao je Mirović 

On se osvrnuo i na sam praznik koji se 20. avgusta obeležava i u Vojvodini. Kako je naveo, dinastija koju personifikuje Sveti kralj Ištvan je, pre gotovo milenijuma, udarila temelje mađarske državnosti. Nešto kasnije, to je uradila i srpska dinastija Nemanjića. Zato i danas, kako je napomenuo Mirović, treba spomenuti da su se naše dinastije u tom vremenu često prožimale, bile na istoj, hrišćanskoj strani u prelomnim trenucima. Predsednik Pokrajinske vlade je rekao da je primera takvog odnosa bilo mnogo i u kasnijem periodu.

– Nisu li – pre manje od meseca – predsednici Janoš Ader i Aleksandar Vučić u Zemunu otkrili spomenik zajedničkom junaku Janošu Hunjadiju ili Sibinjanin Janku, kako je taj velikan, za večnost, ostao upamćen u srpskom herojskom predanju i zabeležen u našim epskim pesmama? Jesu, i upravo su to oni primeri i oni uzori koje treba da sledimo i danas, primeri i uzori koji nas spajaju i koji potvrđuju da je put saradnje i međusobne podrške i poverenja najbolji put kojim i dalje treba da idemo zajedno – naglasio je Mirović. 

On je istakao da je u protekolom periodu savez SNS-a i SVM-a vodio politiku konkretnih dela za građane i nikada nisu pitali ko je koje vere ili nacije. Podsetio je na to da su zajedno obnavljali škole, bolnice, puteve i pruge, pomagali privrednicima da zaposle građane koji žele da ostanu u svojoj zemlji.

– Nismo dozvolili upliv politikanstva, nestručnosti i sumnje da obećanja nećemo ispuniti – naveo je Mirović. – A jedno od najvažnijih bilo je obećanje da ćemo voditi računa o manjinskim zajednicama, ne rečima, nego delima, projektima, finansijama, jednom rečju, programima, svim snagama i sredstvima koje imamo. Najvažnija naša snaga su zajednički uzori iz prošlosti na koje danas podsećamo, a najvažnija poruka naše sadašnjosti i budućnosti je poruka solidarnosti, jednakosti i velike radinosti, koja će našu zemlju približiti razvijenijim i uspešnijim zemljama.

On je poručio da ćemo, ako želimo da budemo dostojni velikana poput Svetog Stefana i Sibinjanin Janka, morati uvek i na svakom mestu izgovarati reči koje ohrabruju bratstvo Mađara i Srba – to je zalog za budućnost i velike izazove 21. veka.       

E. Marjanov