Свечаном академијом обележен празник мађарске националне мањине

Датум 20. август код свих Мађара у свету означава сећање на једног од најважнијих мађарских владара, који је много учинио на просвећивању нације. Свети Иштван се слави као утемељитељ хришћанства у Мађарској и оснивач мађарске државе, односно као први ујединитељ свих Мађара. Тај датум од прошле године одлуком Скупштине Војводине увршћен је у значајне датуме који се свечано обележавају у АП Војводини.

Свечаности, у организацији Националног савета мађарске националне мањине, присуствовао је велики број званица: председници Скупштине Војводине и Покрајинске владе Иштван Пастор и Игор Мировић, представници амбасаде Мађарске у Београду и конзулата у Суботици, представници Делегације Европске уније у Србији, свештенство Католичке, Евангелистичке и Реформаторске цркве, председници националних савета других националних мањина у Војводини и многи други.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић у свом обраћању је у име Покрајинске владе и лично име војвођанским Мађарима честитао национални празник.

Хајнал: Слободан живот без страха

Председник Националног савета мађарске националне мањине Јене Хајнал је у свом обраћању рекао да је Национални савет мађарске националне мањине прешао дугачак и важан пут у протеклих 20 година, од 20. августа 1999. године, када је након бомбардовања, још у време Милошевићевог режима, у Суботици основан привремени Национални савет Мађара. У изградњи културне аутономије, како је то Хајнал нагласио, неспорно да су важну улогу имали интелектуалци и политичари војвођанских Мађара који су Савет основали и помагали да функционише. 

– У прошлости, нажалост, имали смо много тога, али традиција Сент Иштвана никад не заборавља грехе. Ни оне које су му у прошлости нанели срамоту, али ни на оне које су од наших сународника учинили страдалинике. Не заборавља оружје којим су недужне жртве убијене и бачене у Дунав и којим су недужни завршили у масовној гробници, док истовремено традиција Светог Иштвана, након свих тих искушења, поново и поново каже да су слободан живот без страха, људско достојанство, и слобода, вредности које су оличење традиције Сент Иштвана – истакао је Хајнал.

– Дозволите ми да на самом почетку изразим задовољство што и овај празник обележавамо у контексту изванредних односа наших двају народа – навео је председник Покрајинске владе. – И да посебно подвучем понос што сви ми који смо вечерас овде припадамо генерацији политичара, али не само политичара, која је пре неколико година имала мудрости, храбрости и одлучности да се суочи са свим, често веома болним историјским истинама које су деценијама оптерећивале односе Срба и Мађара. Овде стављам тачку на прошлост и настављам о будућности, о заједништву, о вредностима које нас спајају, о идеји братства и једнакости.

Мировић је нагласио да је управо Аутономна Покрајина Војводина најбољи пример да је наша заједничка стварност баш таква.

– Празник који вечерас заједно обележавамо је празник изнад сваке политике, нарочито изнад оне дневне – навео је Мировић. – Али дубоко верујем да га нећу нимало осенчити ако нагласим да одлучујућу улогу у томе имају две политичке организације – Савез војвођанских Мађара и Српска напредна странка. Наша сарадња у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинској влади, али и у локалним самоуправама широм Војводине, ушла је, ево, у четврту годину, а њене кључне речи и даље су – поверење, искреност и међусобно уважавање. 

Он је поручио да управо због тога пред крај актуелног мандата, савез СНС-а и СВМ-а пред јавност и бираче може да стане као неко ко је максимално озбиљно носио одговорност која му је поверена, неко ко је – удруженим снагама – остварио готово све што је обећао и ко је показао како се јавни послови врше посвећено, одговорно и ефикасно.

Краљ државотворац

Свети Иштван (Сзент Иствáн), чије је прво име Вајк, потомак је Арпада, великог вође мађарског народа из времена досељавања у Панонску низију, а и сам је владао тим паганским племеном. Добијањем краљевске круне од папе Силвестера II хиљадите године, Вајк добија и хришћанско име Иштван и започиње христијанизовање мађарског народа.

Та се година узима и као почетак рађања модерне мађарске државе, а за време владавине краља Иштвана, Мађарска је постала економски јака и независна држава. Након смрти 1083. године, он је проглашен за свеца и од тада се 20. август слави као Дан Светог Иштвана и истовремено као национални празник свих Мађара.

– Верујем да сви наши људи то знају и осећају и верујем да је то једини пут и за време које долази! – истакао је Мировић 

Он се осврнуо и на сам празник који се 20. августа обележава и у Војводини. Како је навео, династија коју персонификује Свети краљ Иштван је, пре готово миленијума, ударила темеље мађарске државности. Нешто касније, то је урадила и српска династија Немањића. Зато и данас, како је напоменуо Мировић, треба споменути да су се наше династије у том времену често прожимале, биле на истој, хришћанској страни у преломним тренуцима. Председник Покрајинске владе је рекао да је примера таквог односа било много и у каснијем периоду.

– Нису ли – пре мање од месеца – председници Јанош Адер и Александар Вучић у Земуну открили споменик заједничком јунаку Јаношу Хуњадију или Сибињанин Јанку, како је тај великан, за вечност, остао упамћен у српском херојском предању и забележен у нашим епским песмама? Јесу, и управо су то они примери и они узори које треба да следимо и данас, примери и узори који нас спајају и који потврђују да је пут сарадње и међусобне подршке и поверења најбољи пут којим и даље треба да идемо заједно – нагласио је Мировић. 

Он је истакао да је у протеколом периоду савез СНС-а и СВМ-а водио политику конкретних дела за грађане и никада нису питали ко је које вере или нације. Подсетио је на то да су заједно обнављали школе, болнице, путеве и пруге, помагали привредницима да запосле грађане који желе да остану у својој земљи.

– Нисмо дозволили уплив политиканства, нестручности и сумње да обећања нећемо испунити – навео је Мировић. – А једно од најважнијих било је обећање да ћемо водити рачуна о мањинским заједницама, не речима, него делима, пројектима, финансијама, једном речју, програмима, свим снагама и средствима које имамо. Најважнија наша снага су заједнички узори из прошлости на које данас подсећамо, а најважнија порука наше садашњости и будућности је порука солидарности, једнакости и велике радиности, која ће нашу земљу приближити развијенијим и успешнијим земљама.

Он је поручио да ћемо, ако желимо да будемо достојни великана попут Светог Стефана и Сибињанин Јанка, морати увек и на сваком месту изговарати речи које охрабрују братство Мађара и Срба – то је залог за будућност и велике изазове 21. века.       

Е. Марјанов