Srbobran: Usred su Vojvodine, imaju naftu i plodnu zemlju

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški navodi da su te odluke donete da bi se deo novca koji građani izdvajaju za rad lokalne samouprave vratio građanima, a socijalna odgovornost opštinske vlasti, između ostalog, može se izmeriti sa 45 miliona dinara, koliko je rebalansom izdvojeno za socijalnu zaštitu.Ipak, jedan od najvažnijih zadataka opštine, ističe Paroški, jeste smanjenje nezaposlenosti u opštini Srbobran.

„Po poslednjem popisu, u opštini živi 16.300 stanovnika, od čega je 1.900 ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. To je oko 14,6 odsto radno sposobnog stanovništva u opštini i podaci ohrabruju jer je nezaposlenost u srbobranskoj opštini bila i veća“, kaže Paroški za „Dnevnik“.

„Poljoprivreda je bazična za razvoj opštine. Kroz poslednji rebalans buyeta obezbedili smo novac za podsticaje u poljoprivredi, i to deo poljoprivredne proizvodnje koja zapošljava. To je povrtarstvo, voćarstvo i stočarstvo, jer smatramo da te grane poljoprivrede mogu zaposliti radnu snagu. Mislimo i o mladim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, da im pomognemo na samom početku. Drugi segment naših aktivnosti usmeren je na mala i srednja preduzeća i preduzetnike, i za te podsticaje smo obezbedili novac iz opštinskog budžeta. Raspisan je i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za samozapošljavanje i podsticaje za mala i srednja preduzeća“, navodi Paroški.

Projekti navodnjavanja



Značajne prihode opština obezbeđuje od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta. Prošle godine tako je prihodovano oko 120 miliona dinara, a ove se očekuje još oko 70 miliona po istom osnovu, što će Srbobranu omogućiti da taj novac, odnosno blizu 200 miliona dinara, vrati u poljoprivredu u narednoj godini."Očekujemo da kroz projekat s „Vodama Vojvodine” obezbedimo izgradnju velike akumulacije na Krivaji, odnosno povezivanje Kanala Dunav–Tisa–Dunav i reke Krivaje, čime bismo omogućili navodnjavanje oko 5.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je zaista za nas kapitalan zadatak i mislimo da sledeće godine može da se završi. Eksproprijacija je izvedena nekih 70-80 odsto i posle toga bismo mogli ući u arapski kredit za poljoprivredu", kaže Paroški.

Kako je naglasio, u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbeđeno je šest miliona dinara za javne radove, stručnu praksu i samozapošljavanje i tim programom obuhvaćeno je šezdesetak ljudi iz srbobranske opštine. Takođe, lokalna samouprava je, uz podršku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, obezebedila uslove za zapošljavanje žitelja srbobranske opštine u kompaniji „Delfi” u Novom Sadu i do sada je tamo posao našlo više od 270 Srbobranaca. Paroški ističe da je tim radnicima kompanija obezbedila prevoz na posao i nazad i da oni ukupno mesečno donose u opštinu između sedam i osam miliona dinara po osnovu zarada.

Govoreći o privlačenju investicija u Srbobran, naglasio je da je od 60 hektara industrijske zone, oko 30 hektara raspoloživo za investitore i u većem delu je komunalno opremljeno.

„Imamo manje investitore koji bi zaposlili do dvadesetak radnika, ali ima i interesenata iz većih kompanija. Jedna dolazi iz Kine i zainteresovana je za ulaganje u našoj industrijskoj zoni, ali za sada je to sve preliminarno. Videćemo kakvi će rezultati biti. Mi izlazimo maksimalno u susret investitorima jer smatramo da s povećanjem broja ulagača možemo zaposliti značajan broj ljudi. Naša radna zona koncipirana je tako da je deo usmeren na mala preduzeća, a deo na veće kompanije. Imamo podršku Pokrajinske vlade u pogledu investicija za završetak industrijske zone i očekujemo da ćemo do kraja godine ući u projekat izgradnje kanalizacije za industrijsku zonu i nakon toga želimo da obezbedimo određenu svotu i za aktiviranje te zone u punom smislu“, napominje predsednik srbobranske opštine.

Biser ekologije



„Imamo Beljansku baru, koja je biser ekologije na ovim prostorima. Beljanska bara je Zaštićeni park prirode i mislimo da ima potencijal. Prednost je i to što je Srbobran usred Vojvodine, jednako blizu i daleko od svih granica, blizu je Novog Sada. Ali je činjenica da je Srbobran mala sredina i ne možemo da očekujemo velike investitore da zaposlimo sve nezaposlene. Ali, želimo da razvijamo one grane privrede koje mogu otvarati nova radna mesta. Zato smo i usmereni prema poljoprivredi, malim i srednjim preduzećima“, zaključio je Radivoj Paroški.

Paroški ističe da je plan da iduće godine počne izgradnja kanalizacionog kolektora, a da se onda krene i u realizaciju dugogodišnjeg projekta izgradnje kanalizacione mreže u Nadalju i Turiji, kao i delovima Srbobrana koji nisu pokriveni tom mrežom.Ove godine 12 miliona dinara namenjeno je za oblast sporta i četiri miliona za kulturu, a značajna svota uložena je i u poboljšanje uslova u obrazovnom sistemu. U predškolskoj ustanovi nema liste čekanja, po čemu su jedna od retkih opština u kojima je taj problem rešen.

Paroški navodi da opština ima mnoge prednosti za život, a jedna od najvećih je da se nalazi u plodnoj ravnici, gde je poljoprivredno zamljište najvišeg kvaliteta u Evropi, i prostire se na 25.000 hektara. Iz toga potiče i bogato kulturno nasleđe građanskih porodica i veleposednika koji su od te zemlje živeli i učinili da Srbobran bude jedno od najbogatijih mesta u Južnoj Ugarskoj. Opština se nalazi na jednom od najvećih nalazišta nafte u Srbiji, a istovremeno ima i veliki potencijal za ekološki turizam.Deo prihoda obezbeđuje se i od naftne rente jer je Srbobran opština u kojoj „Naftna industrija Srbije” na sedamdesetak bušotina eksploatiše naftu i gas, i taj novac se koristi uglavnom za infrastrukturne radove.

 

Aleksandar Savanović

 

Besplatno u Sutomore?



Predsednik srbobranske opštine navodi da lokalna samouprava raspolaže garni-hotelom u crnogorskom letovalištu Sutomore i da je u planu da od naredne godine obezbedi besplatan smeštaj i prevoz za svoje stanovnike i da se postave kriterijumi po kojima će se ta akcija realizovati.„Mi smo i do sada obezbeđivali besplatan boravan u odmaralištu za najbolje učenike i sportiste, a s mađarskom opštinom Orošhaza imamo razmenu pa naša deca idu kod njih u banju, a njihova koriste naše odmaralište u Crnoj Gori“, naglasio je Radivoj Paroški.

 

Traži se rešenje za hotel „Elan”

„Imamo problem s hotelom „Elan”, koji je devastiran i treba ga privesti nameni – da li da se povrati funkcija hotela ili da se pretvori u gerontološki centar“, kaže predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški.“ Mi smo spremni da napravimo postrojenje za preradu i prečišćavanje termalnog izvora, što je investicija od najmanje pola miliona evra, ako ćemo tim doprineti da „Elan” ponovo proradi.“