Srbija je tvrd orah, vreme nagriza pirovu pobedu zapada
BEOGRAD: Srbija je tvrd orah, jer je uspešno probila političku, diplomatsku i ekonomsku blokadu zapada i danas stigla do toga da ima više prostora za "disanje" po pitanju Kosova i Metohije i daleko više prijatelja i simpatizera širom sveta, kaže diplomata Vladislav Jovanović.
Vreme nagriza "pirovu pobedu" zapada u vezi sa Kosovom i Metohijom, ocenio je Jovanović za Tanjug.
Na pitanje u čemu vidi sličnosti i razlike u poziciji Srbije u odnosu na protekle dve decenije, a u kontekstu činjenice da je KiM sve vreme adut političkom centrima moći za pritiske i ucene, ali i za destabilizaciju unutrašnjih prilika u zemlji, pa i ugrožavanje bezbednosti o čemu svedoči ubistvo premijera Zorana Đinđića na današnji dan 2003 godine, Jovanović kaže da vreme počinje da radi protiv zapada, jer su pojedine druge zemlje počele da povlače priznanje.
"Pitanje je vremena kada će i ove značajnije zemlje na zapadu početi da razmišljaju koliko im je dalje korisno da drže tog zloduha kao deo stvarnosti", rekao je Jovanović.
Naveo je da u planu zapada koji je, kaže, na silu izvukao Kosovo iz Srbije i proglasio ga drugom nezavisnom albanskom državom, "zapelo" u tome što Srbija nije priznala Kosovo.
"Bez tog priznanja ne mogu ništa da urade", rekao je Jovanović.
Ocenio je da vreme "nagriza" pirovu pobedu zapada u vezi sa KiM, jer se, navodi, pokazuje da taj takozvani izuzetan slučaj, nije uopšte izuzetan, nego samo jedan sirovi i surovi plod agresije kao začina protiv mira.
Smatra da cilj agresije NATO na Srbiju, nije bio sprečavanje takozvane humanitarne katastrofe kao što je tada bilo javnosti predstavljeno, nego kažnjavanje Srbije zbog toga što se suprostavila novom svetskom poretku.
Zamišljeno je, navodi, da Kosovo i Metohija bude poslednji čin razbijanja Jugoslavije i to na štetu najmnogobrojnijeg naroda u Jugoslaviji - Srba, koje je, kaže, trebalo potisnuti i brojčano i politički i vojno sa drugih područja.
Problem vidi u tome što Amerika kao vodeća svetska sila počinje da se oseća ugroženom pojavljivanjem multilateralnog sveta.
"Ona oseća da je i dalje najmoćnija, ali da nije više svemoćna, ne može više sama da rešava pojedine krize i svetske probleme, ali ne želi da prizna tu promenu", rekao je Jovanović.
Trenutno, kaže, Amerika i njeni mlađi zapadni partneri postaju sve nervozniji i nesigurniji u uverenju da su ostvarili cilj razbijanja Srbije i to ih, dodaje, čni ne samo nezadovoljnim, nego i posustalima.
"Ove požurnice da Beograd i Priština treba što pre da proizvedu željeni učinak znače i da Srbija što pre prihvati konačno stanje je vid tog osećanja nemoći i straha koji oni imaju, a sa druge strane počinju da pribegavaju i takozvanim unutrašnjim pritiscima, vidljivim i nevidljivim, što bi trebalo da proizvede neku sliku masovnog straha, političkog straha u Srbiji", rekao je Jovanović.
Smatra da je vlast u Srbiju posle 5. oktobra došla delimično kao izbor narodne volje, ali značajnim delom kao rezultat svake vrste pomoći koja je stigla sa zapada.
"Vlast koja je došla, htela ne htela, morala se osetiti dužnikom zapada, i nije želela, nije smela, mnogo da ide u sukobe sa zapadom, već više na smirivanje zapada i popuštanje zapadu", smatra Jovanović.
U tom silu navodi da je tada mlaka nedovoljna reakcija na priznanje takozvanog Kosova bila više prećutno prihvatanje, nego izražavanje spremnosti na dalju političko diplomatsku borbu.
Smatra da je nedovoljno čvrsta reakcija tadašnje vlasti prema zapadnim zemljama koje su prve priznale KiM dala signal ostatku sveta da se Srbija toliko i ne trudi i da oni mogu bez većeg rizika da priznaju Kosovo.
"To je bila velika greška u stavu i koracima", rekao je Jovanović i naveo da je nakon toga bilo otežano da se bori za povratak u pređašnje stanje.