Skupština Vojvodine: Sremski Karlovci idu pred narodne poslanike

Time je Skupština Vojvodine posle više od četiri godine počela ponovo da se koristi ustavnim ovlašćenjem da bude predlagač zakona, koji će pred poslanicima Narodne Skupštine obrazložiti predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

- Svi smo izuzetno radosni što se  Skupština ponovo koristi ustavnim ovlašćenjem da bude predlagač zakona – rekao je predsednik skupštine Ištvan Pastor nakon glasanja.

-U proteklih nešto više od 20 godina desilo se to više od 40 puta, ali mislim da na nekoliko prstiju mogu da nabrojim one situacije, one predloge u kojima predlog nije bio konfliktorski nego je bio  usmeren na poboljšanje, na jedno konsolidovano traženje rešanja koji će generalno poboljšati pravni ambijent . Danas se radi o jednom takvom slučaju i iz tog razloga mislim da bi trebali svi da budemo radosni – zaključio je Pastor.

On je izrazio nadanje da će Pokrajinska vlada i poslanici Skupštine Vojvodine ohrabljeni ovim slučajem u predstojećem periodu biti u  situaciji da nastavi tu tradiciju i da će Narodna skupština u relativno kratkom vremenskom periodu staviti ovaj predlog na dnevno red. Pastor je na osnovu člana 175 Poslovnika  o radu Skupštine Vojvodine predložio da  parlament odredi Mirovića da bude predstavnik predlagača u Narodnoj skupštini i da se ovlasti da prihvati amandmane kojima se ne menja suština zakona, a ukoliko bude amandmana koji prelaze taj okvir Skupština Vojvodina bi morala ponovo da bude sazvana  kako bi kao ovlašćeni predlagač oko toga da zauzela stav.

Čuvari srpske kulture i duhovnosti

Poslanica vladajuće koalicije, članica SNS Jasmina Stevanović  je istakla da predloženi tekst zakona osim formalno pravnog zazire u domen istorijskog kulturnog  i duhovnog.

- Sremski Karlovci važe za čuvara bogate riznice srpske kulture i duhovnosti i da su 200 godina sedište i Karlovačke mitropolije koja je čuvar srpskog nacionalnog i verskog identiteta – navela je Stevanović. -  U Sremskim Karlovcima su davno donesene odluke koje su odredile budućnost srpskog pravoslavnog naroda,  a mi ovim predlogom iniciramo odluku kojim će opredeliti budućnost Sremskih Karlovca.  Mnogi važni istorijski događaji su počinjali sa tog mesta  počev od Karlovačkog mira, proglašenja Karlovačke mitropolije i srpske Vojvodine  ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve, i uspostavljanja srpske patrijaršije. Zato su Sremski Karlovci  centar duhovnog, nacionalnog bića čitave naše severne pokrajine i u tom smislu ovaj današnji predlog jednako važan za sve nas i u Subotici, i u Vrbasu i Kikindi, Zrenjaninu jednako kao za Novi Sad i same Karlovce – zaključila je poslanica.

Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca poslanicima je obrazložila pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević. U svom izlaganju ona je najpre podsetila na maj 2018. kada je Pokrajinska vlada donela odluku o formiranju buyetskog fonda za Sremske Karlovce što je značilo važan iskorak u odnosu na tek sporadičnu primenu zakona o obnovi i razvoj Sremskih Karlovca starog 30 godina. Ona je izvestila poslanike o tome šta je urađeno u Sremskim Karlovcima u predhodne tri godine u okviru tog fonda. 

- Od 2018 zaključno do 2021. opredelili smo više od 230 miliona dinara za obnovu i razvoj Sremskih Karlovca. To je podrazumevalo mnoge  velike projekte – kazala je Dragana Milošević. - Ovaj zakon bi trebao da dovede do potpune ili sveobuhvatne obnove Sremskih Karlovaca, dakle pre svega da budemo objedinjeni u finansijskom, tehničkom, ali i organizacionom smislu. Suština razloga donošenja ovog zakona, a ne izmene i dopune prethodnog, jeste potreba da se stvori stabilan institucionalni, ali i finansijski okvir za celovit održiv pristup obnovi ovog jedinstvenog nasleđa i time se obezbedi pravno formalni okvir za njegovu primenu u skladu sa  promenjenim olkonostima.

- Najvažniji član zakona je član 9 koji obezbeđuje sredstva pre svega u buyetu republike, AP Vojvodine i buyetu Sremski Karlovci, ali sredstva mogu da se obezbede iz fondova EU i drugih mađunarodnih fondova – istakla je pokrajinski sekretar i pozvala poslanike da podrže predloženi dokument.

„Najbolje iz Vojvodine”

Skupština Vojvodine je utvrdila i predlog pokrajinske skupštinske odluke o uspostavljanju oznake „Najbolje iz Vojvodine”. Odluka će zameniti staru odluku o znaku „Najbolje iz Vojvodine“  koja je usvojena  2004.  Jedna od novina nove odluke je da  se identifikuju najkvalitetnije turističke usluge kao i najbolji organizatori manifestacija i programa iz Vojvodine. Do sada znak “Najbolje iz Vojvodine” poneli su uglavnom prehrambeni, industrijski i zanatski proizvodi.  Novom odlukom je neznatno redizajniran i znak. Predloženo je da bude zeleno-crne boje, a na njemu će stajati tekst „Najbolje iz Vojvodine” na srpskom jeziku, ćirilicom, i na engleskom jeziku.

Poslanici Skupštine su podržali predlog ne samo iz redova vladajuće koalicije nego i opozicije.  Za poslanike opozicione Srpske radikalne stranke to je juče bila  jedina tačka dnevnog reda koju su podržali. Đurađ Jakšić, poslanik SRS objasnio je da je ovo važna odluka jer Sremski Karlovci zauzimaju posebno mesto u srpskoj istoriji jer je to mesto „srpski Sion, centar duhovnosti, srpske pismenosti i kulture srpskog naroda“ i da je ovom mestu potrebno pomoći sa svih nivoa vlasti.

Poslanik vladajuće koalicije Pavel Surovi u svojoj diskusije je rekao da će predloženi zakon  doneti poboljšanje i turističkog i ekonomskog značaja Sremskih Karlovaca posle 30 godina. Miroslav Španović, poslanik PUPS-a, koji čini vladajuću koaliciju je ocenio da se prema Sremskim Karlovcima mnogo grešilo u prošlosti jer se ništa nije urađeno.

Skupština je juče utvrdila i Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene mreže koridora saobraćajne infrastrukture na osnovnom pravcu državnog puta i reda broj 24 Subotica-Zrenjanin-Kovin kao i Izveštaj o upravljanju i raspolaganju javnom svojinom Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2020. godinu sa predlogom zaključka. Dnevni red proširen je i sa više od 20 tačaka koje se odnose na razrešenje i imenovanje Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

E. Marjanov – A. Savanović