Скупштина Војводине: Сремски Карловци иду пред народне посланике

Тиме је Скупштина Војводине после више од четири године почела поново да се користи уставним овлашћењем да буде предлагач закона, који ће пред посланицима Народне Скупштине образложити председник Покрајинске владе Игор Мировић.

- Сви смо изузетно радосни што се  Скупштина поново користи уставним овлашћењем да буде предлагач закона – рекао је председник скупштине Иштван Пастор након гласања.

-У протеклих нешто више од 20 година десило се то више од 40 пута, али мислим да на неколико прстију могу да набројим оне ситуације, оне предлоге у којима предлог није био конфликторски него је био  усмерен на побољшање, на једно консолидовано тражење решања који ће генерално побољшати правни амбијент . Данас се ради о једном таквом случају и из тог разлога мислим да би требали сви да будемо радосни – закључио је Пастор.

Он је изразио надање да ће Покрајинска влада и посланици Скупштине Војводине охрабљени овим случајем у предстојећем периоду бити у  ситуацији да настави ту традицију и да ће Народна скупштина у релативно кратком временском периоду ставити овај предлог на дневно ред. Пастор је на основу члана 175 Пословника  о раду Скупштине Војводине предложио да  парламент одреди Мировића да буде представник предлагача у Народној скупштини и да се овласти да прихвати амандмане којима се не мења суштина закона, а уколико буде амандмана који прелазе тај оквир Скупштина Војводина би морала поново да буде сазвана  како би као овлашћени предлагач око тога да заузела став.

Чувари српске културе и духовности

Посланица владајуће коалиције, чланица СНС Јасмина Стевановић  је истакла да предложени текст закона осим формално правног зазире у домен историјског културног  и духовног.

- Сремски Карловци важе за чувара богате ризнице српске културе и духовности и да су 200 година седиште и Карловачке митрополије која је чувар српског националног и верског идентитета – навела је Стевановић. -  У Сремским Карловцима су давно донесене одлуке које су одредиле будућност српског православног народа,  а ми овим предлогом иницирамо одлуку којим ће определити будућност Сремских Карловца.  Многи важни историјски догађаји су почињали са тог места  почев од Карловачког мира, проглашења Карловачке митрополије и српске Војводине  уједињења Српске православне цркве, и успостављања српске патријаршије. Зато су Сремски Карловци  центар духовног, националног бића читаве наше северне покрајине и у том смислу овај данашњи предлог једнако важан за све нас и у Суботици, и у Врбасу и Кикинди, Зрењанину једнако као за Нови Сад и саме Карловце – закључила је посланица.

Предлог закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца посланицима је образложила покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић. У свом излагању она је најпре подсетила на мај 2018. када је Покрајинска влада донела одлуку о формирању buyеtskog фонда за Сремске Карловце што је значило важан искорак у односу на тек спорадичну примену закона о обнови и развој Сремских Карловца старог 30 година. Она је известила посланике о томе шта је урађено у Сремским Карловцима у предходне три године у оквиру тог фонда. 

- Од 2018 закључно до 2021. определили смо више од 230 милиона динара за обнову и развој Сремских Карловца. То је подразумевало многе  велике пројекте – казала је Драгана Милошевић. - Овај закон би требао да доведе до потпуне или свеобухватне обнове Сремских Карловаца, дакле пре свега да будемо обједињени у финансијском, техничком, али и организационом смислу. Суштина разлога доношења овог закона, а не измене и допуне prеthodnog, јесте потреба да се створи стабилан институционални, али и финансијски оквир за целовит одржив приступ обнови овог јединственог наслеђа и тиме се обезбеди правно формални оквир за његову примену у складу са  промењеним олконостима.

- Најважнији члан закона је члан 9 који обезбеђује средства пре свега у buyеtu републике, АП Војводине и buyеtu Сремски Карловци, али средства могу да се обезбеде из фондова ЕУ и других мађународних фондова – истакла је покрајински секретар и позвала посланике да подрже предложени документ.

„Најбоље из Војводине”

Скупштина Војводине је утврдила и предлог покрајинске скупштинске одлуке о успостављању ознаке „Најбоље из Војводине”. Одлука ће заменити стару одлуку о знаку „Најбоље из Војводине“  која је усвојена  2004.  Једна од новина нове одлуке је да  се идентификују најквалитетније туристичке услуге као и најбољи организатори манифестација и програма из Војводине. До сада знак “Најбоље из Војводине” понели су углавном прехрамбени, индустријски и занатски производи.  Новом одлуком је незнатно редизајниран и знак. Предложено је да буде зелено-црне боје, а на њему ће стајати текст „Најбоље из Војводине” на српском језику, ћирилицом, и на енглеском језику.

Посланици Скупштине су подржали предлог не само из редова владајуће коалиције него и опозиције.  За посланике опозиционе Српске радикалне странке то је јуче била  једина тачка дневног реда коју су подржали. Ђурађ Јакшић, посланик СРС објаснио је да је ово важна одлука јер Сремски Карловци заузимају посебно место у српској историји јер је то место „српски Сион, центар духовности, српске писмености и културе српског народа“ и да је овом месту потребно помоћи са свих нивоа власти.

Посланик владајуће коалиције Павел Сурови у својој дискусије је рекао да ће предложени закон  донети побољшање и туристичког и економског значаја Сремских Карловаца после 30 година. Мирослав Шпановић, посланик ПУПС-а, који чини владајућу коалицију је оценио да се према Сремским Карловцима много грешило у прошлости јер се ништа није урађено.

Скупштина је јуче утврдила и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о изради измена и допуна просторног плана подручја посебне намене мреже коридора саобраћајне инфраструктуре на основном правцу државног пута и реда број 24 Суботица-Зрењанин-Ковин као и Извештај о управљању и располагању јавном својином Аутономне Покрајине Војводине за 2020. годину са предлогом закључка. Дневни ред проширен је и са више од 20 тачака које се односе на разрешење и именовање Савета Универзитета у Новом Саду.

Е. Марјанов – А. Савановић