Selaković: Gutereš deli stav šefa UNMIK-a o akcijama Prištine

"Na sastanku koji je trajao gotovo tri puta duže nego što je protokolom bilo predviđeno, bilo je reči o sednici SB i izveštaju generalnog sekretara o misiji UNMIK-a i aktivnostima za period mart-septembar 2021. gde smo dobili uveravanja da će misija nastaviti da deluje nepristrasno u skladu sa mandatom, datim i poverenim u skladu sa Rezolucijom 1244”, rekao je ministar Selaković u Njujorku za Tanjug i RTS.



Selaković je rekao da generalni sekretar deli “objektivan i jezgrovit” stav šefa UNMIK-a Zahira Tanina iz izveštaja o poslednjim dešavanjima u pokrajini, sa tablicama na administrativnoj liniji i u Kososkoj Mitrovici i Zvečanu.



“Reakcija je očigledna, brifing koji je šef UNMIK-a izneo na SBUN je stav i generalnog sekretara”, rekao je šef strpske diplomatije i naglasio da u prethodnom periodu nije bilo uobičajeno da se na sednici razmatra ono što nije bilo u izveštajnom periodu.



“Sama činjenica da je Tanin upravo toj situaciji posvetio gotovo 40 odsto vremena je onaj pogled i stanovište koji deli i sam generalni sekretar. Imali smo priliku da tome posvedočimo i tokom tog sastanka”, rekao je Selaković.



Šef UNMIK-a Zahir Tanin upozorio je ambasadore država članica SB UN da jednostrane akcije Prištine doprinose rastu tenzija, da je nekoliko incidenata, nakon izveštajnog perioda, poput odluke Prištine da uvode novi režim registratskih tablica ili akcija protiv šverca, usledilo kao posledica nedostatka političkog razumevanja i komunikacije, kao i da su ti potezi produbili nepoverenje srpskog stanovništva na severu.



Selaković je naveo da je posebnu pažnju generalnog sekretara UN privukla tema dešavanja u BiH, da je naročito istakao potrebu za što većom i intezivinijom saradnjom Srbije i Hrvatske, a u cilju još veće i bolje stabilizacije regiona.



Ministar je kazao da je iskoristio priliku da Gutereša upozna sa rezultatima ekonomskih i društvenih reformi, sa inicijativom predsednika Srbije “Otvoreni Balkan” koja je prepoznata kao šansa za region od strane predsednika vlade Severne Makedonije i Albanije, a što je naišlo na ozbiljno odobravanje i pozdravljanje generalnog sekretara.



Prema rečima Selakovića, sastanak je bio prilika da iskaže interesovanje Srbije koja smatra da su UN najvažnija međunarodna organizacija, ključna za očuvanje mra i stablnosti u celom svetu, ali i teritorijalnog integriteta i suvereniteta, da Gutereš poseti Beograd.



Selaković je dodao da je u razgovoru bilo i ličnih emotivnih trenutaka gde se prisetio kako je kao mlad čovek dolazio i u Jugoslaviju, u Beograd i obilazio obalu Jadrana.



Dodao je da je Gutereš izneo divna sećanja, na ponos Srbije, kada je kao osoba odgovorna za izbegle i raseljene sarađivao sa predsednikom Srbije, tadašnjim premijerom.



“Posvedočio je odnos pun humanosti i solidarnosti koji je tada i narod Srbije i naše rukovodstvo pokazivao prema izbeglim sa Bliskog istok koji su prolazili kroz Srbiju“, rekao je Selaković.

UNMIK potreban; ravnoteža odgovornosti dve strane veštačka

NJUJORK: „Srbija se zalaže da se rad Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji zadrži u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini”, izjavio je danas šef srpske diplomatije Nikola Selaković, na sednici Saveta bezbednosti UN."Smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom Saveta bezbdnosti UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava", rekao je Selaković na sednici...



On je istakao da se Srbija, kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.



"Sa indignacijom odbacujemo sve pokušaje da se pozivima na takozvani ''reciprocitet'' i ''priznanje'' zapravo blokira dijalog i skrene pažnja sa činjenice da privremene institucije samouprave u Prištini ne ispunjavaju sporazume i obaveze preuzete u okviru dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma", ukazao je Selaković.



On je istakao da veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga.



Nastavlja se, dodao je, sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.



On je podsetio na događaje koji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali se na njih osvrnuo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.



Poslednji je bio nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, što je deveti upad te vrste.



"Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti", dodao je on.



"Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti", istakao je Selaković.



Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.



"Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema", naveo je Selaković.



On je ukazao da se na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može efikasno reagovati pozivanjem "obe strane" na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici.



"Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba", kaže Selaković.



On je, takođe, izrazio zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenje taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra.



Prema njegovim rečima, povećanje učestalosti napada na Srbe praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.



Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, dodao je Selaković i izrazio uverenje da će takva situacija podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.



Selaković je, takođe, "oprezno" izrazio nadu da će Privremene institucije samouprave u Prištini - "pored toga što pokušavaju da se promovišu u međunarodnoj javnosti koristeći tragičnu sudbinu raseljenih iz drugih krajeva sveta - ipak po ovom pitanju u narednom periodu načiniti nekakav pomak, i da će u realnosti posle 22 godine konačno početi da stvaraju uslove za povratak interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca".



On je ukazao da Srbije, kao i do sada, ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale.



"Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze", zaključio je Selaković.