Rezon: Anatomija jednog nemorala

. O novom načelniku ne znam ništa. I ne znam da li će biti bolji od svojih prethodnika. On će to morati da dokaže. Ali je činjenica da u Novom Sadu, od kada je 2012. promenjena vlast, više nema otmica, iznuda, duple prodaje stanova, stečajne mafije, organizovanih klanova za pranje novca. Čovek može da se spori sa mišljenjem, ali ne može da se spori sa činjenicama. Novi Sad je danas, kad je organizovani kriminal u pitanju, postao Kopengahen, u poređenju s periodom od pre 20 godina.

Lično, o novosadskoj policiji odavno ne mislim ništa dobro. Averziju sam stekao zbog njenih sprega s kriminalom u vreme kada je Bora Novaković, koji osporava izbor novog načelnika, bio gradonačelnik Novog Sada. U gradu je tada funkcionisalo više opasnih organizovanih kriminalnih grupa i klanova. Sve vrsta droga mogle su da se, kao pica, naruče dostavom. Jedan njihov kum i prijatelj u to vreme je parcele za gradnju licitirao uz pomoć pištolja. Tu revolverašku licitaciju Novaković je legalizovao tako što je kao predsednik Skupštine grada zakazao sednicu na kojoj su on i njegove stranačke kolege glasale da je to bilo po zakonu. Za jednim načelnikom odeljenja za narkotike raspisana je poternica jer je iz policijskog sefa ukrao 10 kila heroina. Njegovom nasledniku suđeno je za saradnju sa „zemunskim klanom“ koji je mučki streljao Zorana Đinđića, kad je dolazio na posao u Vladu Srbije. Otmice i likvidacije dešavale su se češće od mesečevih mena. Tri novosadska biznismena iskusili su bezbednost tadašnjeg vremena. Dvojica su se bavili trgovinom goriva, a jedan mesnim prerađevinama. Takođe, na teritoriji pod ingerencijom novosadske policije nalazili su se salaši i štekovi za mučenje otetih. Zemunski klan je tvrdio da su Šiptar i Kum postavili tadašnjeg načelnika novosadske policije, a da su na platnom spisku imali najmanje pet sudija i dva tužioca. 

Ne želim da dokažem ni da je Novaković dobar ni loš. Želim da ukažem na činjenicu da nije svaka pobuna iskrena. Niti dobronamerna. Ne smeta Novakoviću načelnik policije. Niti kriminalci. On njih koristi samo da bi napadao Miloša Vučevića i SNS, jer u tom nastojanju da ih kriminalizuje vidi jedinu mogućnost da njegova stranka i on lično ostvare bilo kakav respektabilniji rezultat. Pri čemu respektabilnost treba meriti gornjom granicom cenzusa.

Nije Bora jedini. Celoj opoziciji smeta činjenica da je SNS pet puta zaredom pobeđivao na izborima, a Vučevića vide kao eksponenta politike SNS-a na lokalu. Zato ga napadaju. Biti 10 godina vlast na svim nivoima, i ubedljivo pobediti na svim nivoima, nije nimalo lak zadatak. Vlast je lakše osvojiti nego braniti. Novaković to dobro zna. On je na prvim izborima na kojima se proveravao kvalitet njegovog upravljanja gradom bio poražen.

Narednih dana javljaće se DS, SSP, PSG. Ne neizostavno tim redom, ali već znam šta će reći Krstonošić, šta Marinika, a šta nepoznate osobe iz PSG-a. Razlog njihovih napada je političke i matematičke prirode. Nijednu od pet pobeda SNS nije dobio na poklon. Te pobede nisu pale s neba, nisu dar, niti trgovina, one su proizvod dobrih političkih rezultata. Već sam pisao i dokazivao da izbori nisu lutrija. Niti polinom. Izbore dobija ubedljiv kandidat sa superiornim programom. Njegova precizna i pouzdana realizacija. I dobra stranačka organizacija. Sve te pobede obezbedilo je Vučićevo političko umeće, ogromna popularnost, dobar program i marljiv rad stranke na terenu. SNS je u Novom Sadu, ali i Vojvodini pokazao ubedljivu organizovanost i rezultate u javnim poslovima.

Te rezultate može da detektuje svaki Novosađanin, koji u svom tumačenju stvarnosti nema zlu nameru. Rezultati su brojivi i merljivi. Budžet je veći za 20 milijardi dinara koje predstavljaju nedostižnu distancu, nepremostivo rastojanje između vlasti i opozicije. Uz tih 20 milijardi postoji čitav spisak razlika, koje će zbog svoje očiglednosti, opoziciju deklarisati kao večitog autsajdera u novosadskoj političkoj utakmici. Krajem 2012. godine, Novi Sad je po razvijenosti bio 11. grad u Srbiji. Ispred njega su bili Bačka Palanka, Beograd, Beočin, Bor, Valjevo, Vrbas, Vršac, Kanjiža, Kragujevac, Lajkovac, Niš. Danas je ispred Novog Sada samo Beograd. I to za prsa, iako Beograd ima 1,5 miliona stanovnika više.

Neobjektivan posmatrač može reći da je 10 godina dug period, i da za to vreme može mnogo da se uradi. To je samo delimično tačno i zavisi od toga ko je na vlasti. Kad se napreduje 10 godina je isuviše malo. Ali, kada se propada, kao u vreme vladavine sadašnje opozicije, 10 godina je duže od veka. Za 12 godina vladavine današnjih opozicionara Novi Sad je nazadovao za celih 100 godina.

Razlika koje se opozicije tako panično plaši ne sastoji se samo u novcu. U korist vlasti ide i kvadratura novoizgrađenih ulica, trotoara, biciklističkih staza, vrtića, škola, bolnica, kanalizacionih cevi, puteva, domova zdravlja, pruga, sportskih objekata. Ako bismo ih iskazali zbirno merili bi se stotinama hiljada kvadrata i hiljadama kilometara. Ali, učinak jedne vlasti i jednog gradonačelnika ne treba meriti kvadratima niti uloženim novcem, već dobrobitima koje građani imaju od projekata koje je realizovao. Stanovnici prigradskih naselja danas žive drastično bolje nego pre 10 godina. Ne moraju svoju decu kilometrima da voze do grada u vrtić, ili školu. Sada sve to imaju u svom neposrednom komšiluku. Mogu da se leče u ambulantama u svom naselju. Imaju kanalizaciju, asfaltirane ulice, sportske terene i dečija igrališta.

Pošto je u prethodnih 30 godina više puta dokazana njegova iracionalnost, možda Novakovićevi stalni napadi na Vučevića i policiju imaju drugu pozadinu. Možda se time preporučuje kao kandidat za novog načelnika. Dobro, jeste da nema neophodne policijske kvalifikacije, ali ima dug staž u sukobljavanju sa zakonom. Uz to, svi Novosađani znaju da je on jedna neverovatna moralna gromada. Čovek bez  mane. Bez ijedne mrlje u karijeri. Bez ijedne afere. On je hodajuća vrlina. Danas bi filozofi po njemu definisali mernu jedinicu etičke vrednosti.

Ali ipak, pre nego što preda kandidaturu morao bi da ispuni šest uslova. Prvo, da Novosađanima posle 21 godine lepo prizna da nije bio u Solunu, i da objasni zašto je dve decenije krio istinu od građana? Potom bi morao da objasni zna li gde je nestalo 4,5 miliona evra koje je galantno, u avansu, poklonio Dušanu Borovici, prilikom gradnje Bulevara Evrope? Treće, da javno kaže da li je samog sebe prijavio prekršajnom sudu da bi izbegao krivičnu osudu. Četvrto, mogao bi da objasni šta zna o protivpravnom sticanju 1,3 miliona evra pri prodaji jedne parcele za gradnju hotela na Futoškom putu. Da prizna da je namerno širio neistine o projektu „Novi Sad na vodi“ i Generalnom urbanističkom planu. I, na kraju, da razjasni iz kojih pobuda je godinama primao platu u ZIG-u, a nije dolazio na posao.

Mada priznanje neće uslediti, njegovo upravljanje policijom moglo bi da izgleda ovako. Osim što bi se često teleportovao s mesta na mesto, što je dobro radi ušteda u budžetu, i psihološkog preventivnog pritiska na eventualne prestupnike, radio bi na unapređenju transparentnosti rada policije. Uz pomoć štafelaja bi građane izveštavao o svim zanimljivim predmetima. Lepo razapne štafelaj na Bulevaru oslobođenja, tu negde blizu Dačmena. Naiđe građanin, Bora s pokazivačem iskoči ispred njega i privremeno ga liši slobode i odvede do štafelaja s iscrtanim dijagramima. Svakom ponaosob bi lepo mogao da objasni tokove novca od ZIG-a ka Borovici, i nestanku novca s Borovičinog računa. Zatim bi na sledećem dijagramu prolaznik mogao da vidi kako je predmet zastario prvo u prekršajnom postupku, i kako je potom Specijalni sud doneo presudu zbog nemogućnosti duplog suđenja za isto delo. Dakle, nije bitno što je u meritumu utvrđeno da je Borovici avansno prebačeno 4,5 miliona evra i da je novac nestao. Važno je da uvek postoji pravna praznina. Način da se izigra pravda. Takođe, Novaković ima znanje i da policajcima, ali i građanima objasni da teleportacija Lihodejeva iz Moskve na Jaltu, koju opisuje Bulgakov u Majstoru i Margariti nije plod piščeve mašte, već realna mogućnost. On je to lično proverio na kraćim razdaljinama. Od Soluna do Beograda.

Sledeći info punkt mogao bi biti Bulevar Evrope. I to deonica na kojoj je u njegovim transakcijama s Borovicom nestalo onih 4,5 miliona, a da nije izgrađen ni jedan jedini metar asfalta.

Prošlost je važan argument sadašnjosti. Zbog nje nijedan prestupnik ne može opravdati sebe ma koliko se trudio da racionalizuje svoj pristup stvarnosti, i ma koliko se trudio da se prikaže kao borac za pravednije i bolje društvo. Njegova ranija dela stoje kao opominjući znak pored puta, koji građane upozorava da budu oprezni. Kamijevski rečeno, juče je bio s one strane zakona, a danas bi da deli pravdu.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću