Razvojna agencija Vojvodine: Subvencijama posao za 1.000 radnika

To je samo jedan od segmenata zadataka novoosnovane Agencije. Ona intenzivno radi i na povezivanju malih i srednjih preduzeća s velikim kompanijama, naučnim institutima i fondovima, ali i na strateškom istraživanju i promovisanju komparativnih prednosti i razvojnih potencijala Vojvodine... Sumirajući rezultate jednogodišnjeg rada, direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj u razgovoru za „Dnevnik” kaže da je za njega najbitnije to da su za ovih godinu dana uspeli formirati bazu i instrumente rada. 

– Mi jesmo naslednici VIP fonda i Agencije za regionalni razvoj, ali smo sasvim drugačije organizovani – navodi Žeželj. – Naime, pokrivamo četiri sektora: za promociju investicionih ulaganja, za privlačenje stranih investicija, za strateška istraživanja i za fondove. Dakle, pre godinu smo ušli u neko zaokruživanje i negde u januaru smo uspeli i da se zaokružimo kao celina.

Objašnjavajući način organizovanja delatnosti Agencije, kaže da je svaki od tih sektora okrenut određenoj grupaciji korisnika, od kojih su neki poslovni korisnici, a drugi lokalne samouprave. Svaki sektor daje različitu vrstu usluga za poslovne korisnike i lokalne samouprave. Tako, primera radi, za lokalnu samoupravu koja nema ideju šta bi mogla da ponudi kao razvojni projekat, sektor za istraživanje obavi istraživanje i pronalazi komparativnu prednost opštine u odnosu na ostale opštine. Isto tako, za lokalnu samoupravu koja ima ideju šta bi mogla ponuditi, ali nije uspela da obezbedi i finansijsku osnovu za promociju i realizaciju, sektori za promociju i za fondove pokušavaju da joj omoguće da ideju sprovede u delo.

– Kad bih sumirao rezultate u prvoj godini, rekao bih da je naš ključni rezultat to što smo formirani kao celina koja može da pruži pun set usluga korisnicima i imamo instrumente za rad u smislu baze, koja je nama operativni alat. Znači, na temu razvoja Vojvodine danas svako može da koristi naš sajt na kojem su svi instrumenti i može da pomogne i sebi i drugima – ističe Žeželj.

Ideja Mirovićeve administracije, koja je osnovala Razvojnu agenciju Vojvodine, bila je da se akcenat stavi na domaća preduzeća, na male i srednje kompanije. Na pitanje koliko je u tome Agencija uspela za godinu rada, Žeželj navodi da im je prvi korak da povežu male proizvođače koji nude svoje usluge s velikim kompanijama koji traže podizvođače, zatim njihovo povezivanje s naučnim institutima radi unapređenja poslovanja i na kraju povezivanje malih i srednjih preduzeća s fondovima.  

– Novembra prošle godine smo organizovali Dan dobavljača, na kojem smo pokušali naša mala i srednja preduzeća u sedam različitih sektora – u agroindustriji, proizvodnji plastike, guma, metalskih proizvoda i tekstila – da povežemo s onima kojima su njihove usluge potrebne pa smo doveli četiri-pet velikih kompanija, kao što je, primera radi, i „Univereksport”, da bi mali proizvođači ušli u njihov sistem dobavljača – ističe Žeželj.

Dodaje da te velike kompanije danas imaju toliko posla da su polako krenule da izmeštaju proizvodnju i traže podizvođače.

– Naša je želja da u narednom periodu – to je dugoročni plan – male proizvođače prvo povežemo s velikim kompanijama da bi im bilo jasno šta tim kompanijama treba, zatim da male proizvođače povežemo s institucijama da bi došli do određenih znanja kako da unaprede svoje poslovanje, a na kraju da ih povežemo s fondovima – napominje direktor Razvojne agencije Vojvodine. 

Agencija brža od administracije

Objašnjava da Razvojna agencija Vojvodine u suštini pokušava da pokrije deo posla kojim se sekretarijati ne bave. Osim toga, sam način organizovanja Agencije omogućava da bude operativnija i brža od administracije.

– Republička agencija je fokusirana na velike i mikro kompanije, dok naša agencija pokriva taj međuprostor, mala i srednja preduzeća. Nema poklapanja poslova. Znači, kompanija koja od Sekretarijata traži novac, recimo, za nabavku opreme, ne može ga tražiti i od nas i obratno. Isto tako, kompanija koja traži novac od Republičke agencije ne može ga dobiti i od nas.

Podseća na to da je Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu prošle i ove godine raspisao konkurse za subvencionisanje novih radnih mesta. Konkurs je bio namenjen pre svega malim i srednjim preduzećima koja zapošljavaju između deset i sto radnika. Za otvaranje jednog radnog mesta, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave u kojoj je sedište preduzeća, data je subvencija od 3.000 do 5.000 evra.

– U novembru prošle godine smo stavili na raspolaganju tri miliona evra. Povučeno je, nažalost, samo dva jer je već bila blizu Nova godina i rokovi za povlačenje novca su bili kratki. S ta dva miliona evra otvoreno je više od 500 novih radnih mesta. Ove godine smo za otvaranje novih radnih mesta izdvojili dva miliona evra i očekujemo da će biti otvoreno još oko 550 novih radnih mesta – kaže naš sagovornik.

Utisci iz Dubaija

Razvojna agencija Vojvodine je za projekat „Kontinental”, kojim je istoimena nemačka kompanija dovedena u Novi Sad, dobila nagradu – put u Dubai na godišnju investicionu konferenciju, koja je održana između 9. i 11. aprila. Nagrađeni projekat je zapravo ostvaren zajedno s Razvojnom agencijom Srbije i Gradom Novim Sadom, ali pravo na takmičenje je imala Razvojna agencija Vojvodine, s obzirom na to da je takmičenje bilo organizovano  između predstavnika regiona iz Centralne i Istočne Evrope i Turske.

– Na konferenciji u Dubaiju smo najviše pratili predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, koji je imao važne sastanke s predstavnicima velikih kompanija koje će uskoro doći kod nas. Imali smo veliki broj kontakata iz sveta investicija, na osnovu čega će jedna od naših važnih aktivnosti u narednim mesecima biti da proneđemo gotove projekte koji traže finansijera. Veoma je malo takvih, zasada imamo samo dva-tri takva projekta.    

Ipak, opozicija u Skupštini Vojvodine upućuje kritiku u smislu da se rad Agencije poklapa s radom pojedinih pokrajinskih sekretarijata i Razvojne agencije Republike Srbije. 

– Agenciju je osnovala Pokrajinska vlada, sekretari su članovi naše skupštine i mi smo praktično izvršno telo pokrajinskih sekretarijata, dopunjujemo njihov rad – napominje Žeželj.

Eržebet Marjanov