Развојна агенција Војводине: Субвенцијама посао за 1.000 радника

То је само један од сегмената задатака новоосноване Агенције. Она интензивно ради и на повезивању малих и средњих предузећа с великим компанијама, научним институтима и фондовима, али и на стратешком истраживању и промовисању компаративних предности и развојних потенцијала Војводине... Сумирајући резултате једногодишњег рада, директор Развојне агенције Војводине Никола Жежељ у разговору за „Дневник” каже да је за њега најбитније то да су за ових годину дана успели формирати базу и инструменте рада. 

– Ми јесмо наследници ВИП фонда и Агенције за регионални развој, али смо сасвим другачије организовани – наводи Жежељ. – Наиме, покривамо четири сектора: за промоцију инвестиционих улагања, за привлачење страних инвестиција, за стратешка истраживања и за фондове. Дакле, пре годину смо ушли у неко заокруживање и негде у јануару смо успели и да се заокружимо као целина.

Објашњавајући начин организовања делатности Агенције, каже да је сваки од тих сектора окренут одређеној групацији корисника, од којих су неки пословни корисници, а други локалне самоуправе. Сваки сектор даје различиту врсту услуга за пословне кориснике и локалне самоуправе. Тако, примера ради, за локалну самоуправу која нема идеју шта би могла да понуди као развојни пројекат, сектор за истраживање обави истраживање и проналази компаративну предност општине у односу на остале општине. Исто тако, за локалну самоуправу која има идеју шта би могла понудити, али није успела да обезбеди и финансијску основу за промоцију и реализацију, сектори за промоцију и за фондове покушавају да јој омогуће да идеју спроведе у дело.

– Кад бих сумирао резултате у првој години, рекао бих да је наш кључни резултат то што смо формирани као целина која може да пружи пун сет услуга корисницима и имамо инструменте за рад у смислу базе, која је нама оперативни алат. Значи, на тему развоја Војводине данас свако може да користи наш сајт на којем су сви инструменти и може да помогне и себи и другима – истиче Жежељ.

Идеја Мировићеве администрације, која је основала Развојну агенцију Војводине, била је да се акценат стави на домаћа предузећа, на мале и средње компаније. На питање колико је у томе Агенција успела за годину рада, Жежељ наводи да им је први корак да повежу мале произвођаче који нуде своје услуге с великим компанијама који траже подизвођаче, затим њихово повезивање с научним институтима ради унапређења пословања и на крају повезивање малих и средњих предузећа с фондовима.  

– Новембра прошле године смо организовали Дан добављача, на којем смо покушали наша мала и средња предузећа у седам различитих сектора – у агроиндустрији, производњи пластике, гума, металских производа и текстила – да повежемо с онима којима су њихове услуге потребне па смо довели четири-пет великих компанија, као што је, примера ради, и „Универекспорт”, да би мали произвођачи ушли у њихов систем добављача – истиче Жежељ.

Додаје да те велике компаније данас имају толико посла да су полако кренуле да измештају производњу и траже подизвођаче.

– Наша је жеља да у наредном периоду – то је дугорочни план – мале произвођаче прво повежемо с великим компанијама да би им било јасно шта тим компанијама треба, затим да мале произвођаче повежемо с институцијама да би дошли до одређених знања како да унапреде своје пословање, а на крају да их повежемо с фондовима – напомиње директор Развојне агенције Војводине. 

Агенција бржа од администрације

Објашњава да Развојна агенција Војводине у суштини покушава да покрије део посла којим се секретаријати не баве. Осим тога, сам начин организовања Агенције омогућава да буде оперативнија и бржа од администрације.

– Републичка агенција је фокусирана на велике и микро компаније, док наша агенција покрива тај међупростор, мала и средња предузећа. Нема поклапања послова. Значи, компанија која од Секретаријата тражи новац, рецимо, за набавку опреме, не може га тражити и од нас и обратно. Исто тако, компанија која тражи новац од Републичке агенције не може га добити и од нас.

Подсећа на то да је Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу прошле и ове године расписао конкурсе за субвенционисање нових радних места. Конкурс је био намењен пре свега малим и средњим предузећима која запошљавају између десет и сто радника. За отварање једног радног места, у зависности од развијености локалне самоуправе у којој је седиште предузећа, дата је субвенција од 3.000 до 5.000 евра.

– У новембру прошле године смо ставили на располагању три милиона евра. Повучено је, нажалост, само два јер је већ била близу Нова година и рокови за повлачење новца су били кратки. С та два милиона евра отворено је више од 500 нових радних места. Ове године смо за отварање нових радних места издвојили два милиона евра и очекујемо да ће бити отворено још око 550 нових радних места – каже наш саговорник.

Утисци из Дубаија

Развојна агенција Војводине је за пројекат „Континентал”, којим је истоимена немачка компанија доведена у Нови Сад, добила награду – пут у Дубаи на годишњу инвестициону конференцију, која је одржана између 9. и 11. априла. Награђени пројекат је заправо остварен заједно с Развојном агенцијом Србије и Градом Новим Садом, али право на такмичење је имала Развојна агенција Војводине, с обзиром на то да је такмичење било организовано  између представника региона из Централне и Источне Европе и Турске.

– На конференцији у Дубаију смо највише пратили председника Покрајинске владе Игора Мировића, који је имао важне састанке с представницима великих компанија које ће ускоро доћи код нас. Имали смо велики број контаката из света инвестиција, на основу чега ће једна од наших важних активности у наредним месецима бити да пронеђемо готове пројекте који траже финансијера. Веома је мало таквих, засада имамо само два-три таква пројекта.    

Ипак, опозиција у Скупштини Војводине упућује критику у смислу да се рад Агенције поклапа с радом појединих покрајинских секретаријата и Развојне агенције Републике Србије. 

– Агенцију је основала Покрајинска влада, секретари су чланови наше скупштине и ми смо практично извршно тело покрајинских секретаријата, допуњујемо њихов рад – напомиње Жежељ.

Ержебет Марјанов